Piše: Ivan Grujić, pomoćnik Izvršnog direktora Triglav osiguranja
Parametarsko osiguranje je potpuno drugačiji koncept osiguranja u odnosu na tradicionalna osiguranja. Na našem tržištu se još uvek ne ugovara ukoliko izuzmemo nekoliko primera, pre svega u vezi sa poljoprivredom. Najčešće cilj ugovaranja ovakvog osiguranja je zaštita očekivanih prihoda ili poslovnih rezultata osiguranika.
Dok se tradicionalna osiguranja zasnivaju pre svega na naknadi stvarno pretrpljene štete, uz komplikovan proces utvrđivanja visine štete, parametarsko osiguranje praktično podrazumeva isplatu unapred ugovorene naknade ukoliko određeni, unapred dogovoreni parametar, premaši unapred dogovorenu vrednost, bez procenjivanja zaista pretrpljene štete. Važno je postaviti parametar, odnosno njegovu vrednost, tako da je lako merljiv i jasan, kao i da se unapred dogovori metoda merenja.
Kao parametar se definišu skoro isključivo prirodne pojave jer ne postoji nikakva mogućnost uticaja bilo koje zainteresovane strane na njih, a moguće ih je precizno izmeriti od strane više referentnih, nezavisnih institucija. Neki od interesantnih primera mogu biti: gubitak prinosa kod poljoprivredne proizvodnje zbog količine padavina ispod neke definisane vrednosti ili zbog jačine vetra iznad neke vrednosti; gubitak kod proizvodnje električne energije zbog vodostaja ispod određene vrednosti kod hidoelektrana ili zbog prosečne jačine vetra ispod neke vrednosti kod vetroparkova; gubitak kod proizvodnje sladoleda ili osvežavajućih pića zbog broja sunčanih dana ili prosečne temperature ispod određene vrednosti tokom letnjih meseci.
Kako to zaista funkcioniše? Kada je proizvodnja sladoleda u pitanju, može se ugovoriti naknada X za svaki stepen Celzijusa ispod neke određene vrednosti za određeni period i područje, sa maksimalnim ukupnim limitom Y. U ovom slučaju je X procenjeno umanjenje dobiti ili prihoda izazvano smanjenjem temperature, dok je Y maksimalno procenjeno umanjenje dobiti ili prihoda.
Iz ovog primera se uočava koliko je bitno pravilno postaviti parametre što podrazumeva veoma dobro poznavanje karakteristika određene delatnosti od strane osiguravača u svim aspektima: proizvodnja, prodaja, ponašanja tržišta, ponašanje potrošača… Sa druge strane, osiguranik mora dobro upravljati poslovnim rizicima. Tek kada obe strane u visokoj meri vladaju ovim znanjima i imaju precizne informacije mogu se postaviti optimalni parametri.
Možda bi bilo dobro uporediti parametarsko osiguranje sa tradicionalnim osiguranjem po različitim kriterijumima:
• Okidač za plaćanje naknade:
– Kod tradicionalnog osiguranja to je konkretan gubitak ili fizičko oštećenje usled realizacije neke od osiguranih opasnosti;
-Kod parametarskog osiguranja to je pojava događaja koja premašuje određenu unapred definisanu vrednost.
• Visina naknade:
– Kod tradicionalnog osiguranja to je stvarna pretrpljena štete;
– Kod parametarskog osiguranja to je unapred dogovorena naknada (bez obzira da li je stvarna šteta pretrpljena ili nije).
• Osnovni rizik kod ugovaranja osiguranja:
-Kod tradicionalnog osiguranja postoji rizik neodgovarajućih uslova osiguranja, ugovorenih učešća u šteti i isključenja;
-Kod parametarskog osiguranja postoji rizik neodgovarajuće procenjenog i definisanog odnosa između postavljene vrednosti određenog parametra, dogovorene naknade i stvarne pretrpljene štete.
• Proces procene i isplate štete:
-Kod tradicionalnog osiguranja proces je komplikovan, dugo traje i može izazvati nezadovoljstvo osiguranika izvršenom procenom;
-Kod parametarskog je veoma jednostavan, transparentan i brz i ne ostavlja prostor različitom tumačenju zainteresovanih strana.
Iz ovog poređenja se može lako videti zbog čega je parametarsko osiguranje sve popularnije. Međutim, ono ne može u potpunosti pokriti sve rizike. Parametarsko osiguranje ne znači odbacivanje tradicionalnog osiguranja, već jednu nadgradnju i dodatnu zaštitu osiguranika, pre svega njihovog poslovanja za šta tradicionalno osiguranje nema kompletna i jednostavna rešenja. Za najveći broj rizika tradicionalna osiguranja ostaju nezamenjiva.
