Pre nekoliko godina čileanski fizičar Cezar Hildago je sa svojim timom pokušao da pronađe način kako bi oformio listu najpopularnijih ljudi svih vremena. Zanimljivo je da se broj jezika na kojima je članak o pojedinoj ličnosti objavljen na sajtu Wikipedia pokazao kao kriterijum koji se mora uzeti u obzir.
Tako je Džimi Hendriks najpopopularniji muzičar svih vremena. Na samom vrhu ’velikih’ ljudi je i Aristotel, baš kao i Kim Kardašijan koja se ustoličila na 14. mestu. I zapravo je tu zapelo jer je slava jedne rijaliti zvezde očigledno nadmašila bilo kakvo njeno zabeleženo postignuće. Tako bar Hildagova ekipa iznosi u zaključcima.
Po kojim zakonima se danas stiču status i uspeh? Može li nauka da objasni ovakav paradoks i pozicioniranje koje nema pokriće u postignućima?
Slika sveta po Barabasi
Albert Laszlo Barabasi, naučnik rumunsko-mađarskog porekla već neko vreme privlači pažnju istraživanjima koje se tiču mreža i povezivanja.
Slika savremenog sveta, između ostalog, po njemu izgleda ovako:
Uspeh i priznanje u mnogim oblastima nemaju jaku vezu sa trudom, veštinom ili izvrsnim radom. Uspeh i priznanje često danas određuju manje očigledni faktori ljudskog ponašanja koji utiču na reakcije na društvenim mrežama.
U svojim knjigama (Formula i U mreži – zašto je sve povezano) Barabasi pokušava da razotkrije složene mehanizme koji imaju veliki uticaj na društvene norme, ali često deluju van opšte ljudske svesti.
„Mnogi od efekata umrežavanja kojima smo svi svedoci ne bi bili iznenađujući u sistemu nežive materije, kao što su pukotine koje se nepravilno šire u nekom krhkom materijalu. To bi bila obična statistička fizika. Ali, kada se radi o ljudima koji imaju slobodnu volju, ovakve ’pukotine’ imaju uticaj na živote svakog ponaosob. Tako mogu i da jednog čoveka izdignu daleko iznad drugih i da izazovu nepredvidive promene u društvenim normama“, zapisao je Barabasi.
Status, nauka i heroji
Barabasija zanima da li je jedna pesma popularnija ili osoba bogatija zato što se suštinski i kvalitativno razlikuju od konkurencije ili je to samo rezultat sreće i nasumične trenutne popularnosti?
Pre 20 godina ovakva pitanja su bila tema ideoloških debata, a ne naučnog istraživanja. Danas ljudi kao Barabasi uvode nauku i menjaju igru.
Barabasi razmatra pojave u muzici, nauci, bogatstvu, sportu, pa čak i proizvodnji i ponudi vina. U nekim ’arenama’, kako to Barabasi piše, veština i hrabrost su odlučujući za uspeh i status. U tenisu, na primer. Što se knjiga tiče, bestseleri nastaju moćnim uticajem mreža kao što je sklonost ka knjigama koje su se već dobro prodavale. Barabasi pominje i primere ratnih heroja koji su mladi izgubili živote i proglašeni za heroje iako njihov doprinos nije ni blizu herojstvu već su njihovi likovi procenjeni korisnim za propagandu. Istorija ovog podneblja je dobro upoznata sa sličnim primerima.
Kako sve to uopšte danas funkcioniše?
Barabasi iznosi da je to danas sasvim jasno i iznosi tajne zakone statusa (uspeha).
Tajni zakoni statusa
Prvi zakon je da rezultat pokreće uspeh, ali kada se ne može izmeriti, mreže pokreću uspeh. Osvojeni turniri i bodovi jednom teniseru obezbeđuju status, ali ako se ocenjuje vino, nije lako pronaći objektivne kriterijume za rangiranje. I, tu mreže odrade veliki posao – ljudi žure da kupe vino koje je izbor većine i tako slede pogrešno uverenje da je popularnost odraz kvaliteta.
Prema drugom zakonu učinak je ograničen, ali je uspeh neograničen. Vino je dobar primer. Stotine proizvođača po Barabasi koriste slične tehnologije, male su razlike u bistrini ili sortnom kvalitetu. Ipak, jedno vino jednog proizvođača je daleko prodavanije zahvaljujući mrežama.
Treći zakon se tiče predviđanja uspeha. Po Barabasi, ako se prethodni uspeh pomnoži sa kvalitetom dobija se budući uspeh. Mnoge studije su potvrdile da je moguće utvrditi koliko popularnost proizvoda zavisi od njegovog kvaliteta. Prikupljeni podaci koji se odnose na ocene potrošača najveće e-commerce platforme Amazon mogu se razdvojiti kao ’ocene stada’ (one koje nastaju pod uticajem drugih) ili ocene stvarnih odlika proizvoda koji se prodaje. Ovo je vrlo korisno za razumevanje trendova i prognoze statusa bilo kog proizvoda.
Pojedinac za kraj
Tu je i četvrti zakon – dok uspeh tima zahteva raznolikost i vrstu ravnoteže, pojedinac će dobiti zasluge za dostignuća grupe. Ovo su pokazale brojne analize timova u nauci ili biznisu koje potvrđuju da nikakve veze nemaju pojedinac koji je proglašen zaslužnim za uspeh i onaj koji je zaista odradio posao. „Društvo je to koje voli da imenuje pojedince i da ih izdvaja i oni su nosioci statusa“, piše Barabasa.
Ako ste zainteresovani za utabane puteve do statusa, možda živite u uverenju da uspeh zavisi od veština i napornog rada. Ali, Albert Laszlo Barabasi podseća da je danas daleko važnije kako drugi ljudi reaguju na mrežama. Podseća i da neke relativno jednostavne povratne sile usmeravaju svačiji život danas i to na iznenađujuće načine. Čak je i individualni status u potpunosti društvena stvar.
