Američki predsednik Donald Tramp zatražio je od kineskog lidera Si Đinpinga da ublaži ograničenja izvoza strateških sirovina u Japan. Vašington strahuje da bi trgovinski sukob Pekinga i Tokija mogao da ugrozi i američku industriju. Međutim, Kina za sada ne pokazuje spremnost na ustupke.
Predsednik SAD Donald Tramp pokušao je da posreduje u sve ozbiljnijem ekonomskom sporu između Kine i Japana. Tokom septembarskog sastanka sa kineskim predsednikom Si Đinpingom u Vašingtonu zatražio je ublažavanje izvoznih ograničenja koja pogađaju japanske kompanije.
Kako je 8. oktobra objavio South China Morning Post (SCMP), pozivajući se na izvore upoznate sa razgovorima, Tramp je istovremeno pozvao kineskog predsednika da obnovi direktan dijalog sa japanskom premijerkom Sanae Takaiči.
Iako odnosi Pekinga i Tokija nisu bili među glavnim temama susreta, američki predsednik upozorio je na ekonomske posledice kineskih mera.
Njegova poruka bila je da ograničenja izvoza u Japan ne pogađaju samo japanske proizvođače već i američke kompanije koje zavise od njihovih proizvoda.
Retki metali postali ključni problem za američku industriju
U središtu spora nalaze se retki metali i drugi strateški materijali. Oni imaju ključnu ulogu u proizvodnji automobila, elektronskih uređaja, aviona i savremenih industrijskih sistema.
Kina ima dominantnu poziciju u preradi brojnih retkih zemalja. Zbog toga njena izvozna politika može da izazove poremećaje daleko izvan kineskog tržišta.
Tramp uvodi carinu od 15% na polisilicijum: Novi udar na kineski lanac snabdevanja i solarni sektor
Prema podacima koje je objavio Rojters, kineski izvoz pojedinih strateških materijala u Japan bio je izuzetno ograničen i tokom juna 2026. godine.
Japan tada nije dobio kineske isporuke galijuma, disprozijuma, terbijuma i itrijuma. Ovi materijali koriste se u proizvodnji visokotehnološke opreme, industrijskih magneta i komponenti neophodnih za automobilski i vazduhoplovni sektor.
Za američku privredu problem je posebno osetljiv. Japanske kompanije predstavljaju važan deo međunarodnih lanaca snabdevanja.
Poremećaj proizvodnje u Japanu zato može da izazove nestašice komponenti i povećanje troškova američkih proizvođača.
Tramp upozorio na kršenje trgovinskog primirja
Prema navodima SCMP-a, Tramp je kineskom predsedniku poručio da ograničenja prema Japanu predstavljaju indirektno kršenje trgovinskog primirja koje su SAD i Kina postigle u južnokorejskom Busanu u oktobru 2025. godine.
Takvo tumačenje zasniva se na povezanosti američke i japanske industrije. Iako su mere formalno usmerene prema japanskom tržištu, njihove posledice mogu da osete i kompanije u SAD.
Vašington i Peking su u septembru dogovorili produženje trgovinskog primirja do 10. januara 2027. godine. Ipak, pitanje snabdevanja strateškim mineralima ostalo je jedan od izvora neslaganja.
To pokazuje koliko su trgovinski odnosi dve najveće svetske ekonomije povezani sa njihovim političkim i bezbednosnim interesima.
Si Đinping odbio da spor sa Japanom poveže sa odnosima SAD i Kine
Kineski predsednik, prema izvorima SCMP-a, nije pozitivno reagovao na Trampove zahteve. Si je tokom razgovora upozorio na ono što Peking vidi kao rastući rizik od japanskog militarizma.
Istovremeno je poručio da spor između Kine i Japana treba posmatrati odvojeno od američko-kineskih odnosa. Takav stav ukazuje na nastojanje Pekinga da bilateralna neslaganja sa Tokijom ne postanu prepreka pregovorima sa Vašingtonom.
Tramp je, s druge strane, pokušao da podstakne direktan sastanak kineskog predsednika i japanske premijerke.
Japan je prethodno predložio da se razgovori održe na marginama samita Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje (APEC), planiranog za novembar u Šenženu.
Peking je, prema izvorima lista, odbio taj predlog. Umesto sastanka sa Sijem, ponudio je razgovore sa kineskim premijerom Li Ćijangom. Tokio je stavio do znanja da takva zamena nije prihvatljiva.
Tajvan dodatno zaoštrio odnose Kine i Japana
Diplomatski odnosi dve azijske ekonomske sile naglo su pogoršani u novembru 2025. godine. Tada je japanska premijerka Sanae Takaiči izjavila da bi eventualni kineski napad na Tajvan mogao da predstavlja pretnju opstanku Japana.
Takva situacija, prema njenoj oceni, mogla bi da opravda japanski vojni odgovor. Peking je te izjave doživeo kao zadiranje u pitanje koje smatra svojim unutrašnjim pitanjem.
Usledilo je dodatno zaoštravanje odnosa, uključujući trgovinske restrikcije. Rojters je u februaru 2026. izvestio da je Kina uvela izvozna ograničenja za 20 japanskih kompanija i organizacija. Među pogođenima su bili delovi velikih industrijskih grupacija, uključujući Mitsubishi Heavy Industries.
Zašto je ovaj spor važan za svetsku ekonomiju?
Sukob Kine i Japana pokazuje koliko je globalna industrija zavisna od ograničenog broja dobavljača strateških sirovina.
Posebno su izložene kompanije iz automobilske, vazduhoplovne, elektronske i odbrambene industrije.
Rojters je u septembru objavio da su američki i japanski zvaničnici, zajedno sa predstavnicima kompanija, razgovarali o problemima u snabdevanju itrijumom i industrijskim magnetima.
- Tramp traži od Kine da ukine ograničenja Japanu: Spor oko retkih metala preti globalnoj industriji
- HR između veštačke inteligencije i organizacione kulture: istraživanje pokazuje šta pravi razliku
- Od čokota, iz ljubavi, za generacije: sigurnost od vinograda do boce
- KO DANAS PREUZIMA ODGOVORNOST ZA ODLUKU KADA NAM JE NA RASPOLAGANJU SVE VIŠE PODATAKA
- Očev kapital, sinovljeva ambicija: Svet je dobio novog medijskog cara
Više od dve trećine gotovo 200 izveštaja japanskih kompanija, koji su tokom maja i juna pominjali retke zemlje, ukazivalo je na postojeće ili moguće negativne posledice izvoznih ograničenja
Za međunarodne kompanije to otvara tri važna pitanja: sigurnost nabavke, rast proizvodnih troškova i potrebu za alternativnim dobavljačima.
Ukoliko se ograničenja nastave, kompanije bi mogle da ubrzaju ulaganja u nove lance snabdevanja i smanjenje zavisnosti od kineskih sirovina.
Međutim, izgradnja alternativnih kapaciteta zahteva velika ulaganja i vreme.
Zbog toga spor Pekinga i Tokija prevazilazi bilateralne odnose. On postaje pitanje stabilnosti međunarodne trgovine, industrijske proizvodnje i ekonomskih interesa SAD.
