Takaful i Retakaful, čije je osnovno polazište u principima Šerijatskih zakona, iskusili su izuzetan razvoj poslednjih godina, kako u pogledu kvantiteta tako i kvaliteta usluga. U izveštaju o islamskim finansijama ukazuje se da na globalnom nivou prosečni godišnji rast islamske finansijske industrije iznosi 11% u odnosu na 2017. godinu, odnosno na 2,4 biliona dolara. Višegodišnji rast, meren od 2012. do 2019. iznosio je 6%. Ove činjenice bazirane su na izveštajima 56 zemalja, uglavnom zemalja Srednjeg istoka, Južne i Jugoistočne Azije. Iran, Saudijska Arabija i Malezija su najveća tržišta islamskih finansijskih usluga u pogledu ukupne imovine, dok Kipar, Nigerija i Australija beleže najveći rast u novije vreme.
Iako je doskora bila pod uticajem lokalnih kompanija, ova industrija sve više privlači globalne kompanije kao što su HSBC, ABN Amro i Deutsche Bank, a u oblasti osiguranja i reosiguranja kompanije kao što su „Swiss Re“, „Munich Re“, „Hannover Re“, AIG, „Allianz“ i drugi.
Osim ponude finansijskih usluga prilagođenih Šerijatskim zakonima u pretežno muslimanskim zemljama, među kojima prednjače, zahvaljujući njihovoj razvijenosti, zemlje Srednjeg istoka, tržišta za ove usluge otvaraju se i u drugim zemljama. To utiče na dalji razvoj ove industrije i fokusiranje pažnje naučne i stručne javnosti na ovaj segment svetske ekonomije.
Interesantno tržište
Takaful i osnovni koncept za sprovođenje Takafula, proizilaze iz koncepta Ta’awun,odnosno koncepta uzajamnosti ili uzajamne pomoći. Ta’awunčini osnovu brojnih islamskih praksi. Učenje islama u pogledu jednakosti i bratsva vernika i njihovih odgovornosti jednih prema drugima i čitavom čovečanstvu dovelo je do nekoliko različitih formi uzajamne pomoći, ekonomske i socijalne. U novije vreme, naročito u periodu posle 2002. godine, zahvaljujući snažnom ekonomskom razvoju zabeleženom pre svega u zemljama Srednjeg istoka, koji je podstaknut visokim cenama energenata i velikim energetskim i infrastrukturinim projekatima. Prema studiji istraživačke kompanije „Global Futures and Foresight“ pod nazivom „The Middle East Leisure Landscape 2020“ u regionu Srednjeg istoka je za investicije u različite projekte namenjene podsticaju turizma predviđeno više od 1 bilion dolara (1000 milijardi dolara).
Navedena kretanja uticala su na povećanje bogatstva kako društava u celini tako i pojedinaca, što je dovelo i do razvijanja svesti o potrebi za osiguravajućom zaštitom, a time i do ubrzanijeg razvoja Takafula i Retakafula, kako u pogledu osnivanja lokalnih, koje inače dominiraju na tržištu, tako i veće zainteresovanosti globalnih osiguravajućih i reosiguravajućih kompanija. Osim ekonomskog razvoja, za globalne kompanije tržište zemalja Srednjeg istoka je interesantno i zbog odsustva izloženosti većim katastrofalnim događajima čime je omogućena primena efekta diverzifikacije. Naime, izuzev Irana koji je izložen riziku zemljotresa i Omanu koji je izložen ciklonima, zemlje u regionu su izložene niskom riziku zemljotresa, poplava i oluja.
Takaful u suštini funkcioniše na osnovnim principima osiguranja koji se javljaju i u tradicionalnom osiguranju, a uključuju solidarnost i uzajamnost. Formiranje zajednice rizika kako bi se nadoknadile štete koje mogu nastati u toku godine, a koje će zadesiti samo neke od članova zajednice su karakteristike i tradicionalnog osiguranja.
Tržište koje će tek rasti
Tržište Takafula i Retakafula predstavlja značajan deo tržišta osiguranja zemalja u razvoju u Jugoistočnoj Aziji i Srednjem istoku. Trenutno najperspektivnije tržište Takafula je u Maleziji, zahvaljujući uspostavljenom dobrom regulatornom okviru koji olakšava poslovanje, a prema atraktivnosti potencijala slede Srednji istok, Indonezija i Pakistan.
Takaful čini svega 2% ukupne imovine islamskih finansija, ali se u budućnosti može očekivati zanačajniji razvoj. Na to ukazuje rast ukupne imovine Takaful kompanija koji je u periodu od 2012. do 2017. godine bio 6% na godišnjem nivou, a očekuje se da imovina Takafula u 2023. godini dostigne 72 milijarde dolara. Broj Takaful kompanija, nezavisnih ili kao filijala tradicionalnih osiguravajućih društava, procenjuje se na 324 koje su prisutne u 47 zemalja sveta.
Među vodećim Takaful kompanijama su: 1) Islamic Insurance Company, 2) JamaPunji, 3) AMAN, 4) Salama, 5) Standard Chartered, 6) Takaful Brunei Darussalam Sdn Bhd, 7) Allianz, 8) Prudential BSN Takaful Berhad, 9) Zurich Malaysia, 10) Takaful Malaysia i 11) Qatar Islamic Insurance Company.
Ukupno globalno tržište Takaful osiguranja u 2015. godini dostiglo je 14,9 milijardi dolara, a već 2018. godine vrednost od 21 milijardu dolara. Očekivanja su da će tržište Takaful osiguranja do 2024. godine dostići 44 milijarde dolara, odnosno da će rast biti od 12,8% u periodu od 2019. do 2024. godine.
Takaful kompanije prisutne su u zemljama sa pretežno muslimanskom populacijom, ali ih ima i u zemljama poput Australije. Dominantan razvoj ostvaren je u zemljama GCC-a (Gulf Cooperation Council), odnosno zemljama Zaliva koje obuhvataju Saudijsku Arabiju, Oman, Ujedinjene Arapske Emirate, Katar, Bahrain i Kuvajt. Takođe, Takaful se razvija i u regionima Jugozapadne Azije i Afrike.
Kako funkcioniše Takaful?
Međutim, za razliku od Takafula kod tradicionalnog osiguranja postoji osiguravajuće društvo koje formalno obavlja poslove za račun zajednice rizika i za obavljanje tih poslova ostvaruje naknadu troškova, ali i profit. Takođe, kod Takafula nema profita, nema neizvesnosti, a jedini način organizovanja jeste osiguranje na osnovu uzajamnosti koje je slično po suštini funkcionisanja društvima za uzajamno osiguranje.
UTakaful poslovima, participanti, odnosno osiguranici, doniraju sredstva centralnom Takaful fondu, odnosno u konvencionalnom smislu plaćaju premijuosiguranja, i kao uslov za datu donaciju oni zahtevaju obezbeđenje osiguravajućeg pokrića. Sama reč Takaful je reč arapskog porekla i znači međusobno garantovanje, a Takaful kao alternativa osiguranju mora uključivati elemente podeljene odgovornosti, uzajamnog obeštećenja, zajedničkog interesa i solidarnosti. Dakle, cilj Takafula je da se isplati određena šteta iz određenog fonda, formiranog na osnovu donacija (Tabarru) čime se eliminiše element neizvesnosti.
Kako se razvijao Takaful i kako su Takaful kompanije akumulirale imovinske, rizike odgovornosti, života i zdravlja, nastale su potrabe za podelom ovih rizika sa reosiguravačima. Međutim, islamske osiguravajuće kompanije su u obavezi da reosiguraju svoje rizike na Takaful osnovama. S obzirom da Retakaful kompanije nisu postojale, privremeno je odobreno Takaful kompanijama da mogu da transferišu rizike na tradicionalne reosiguravače.
Retakaful kompanije nastaju na osnovama tradicionalnih reosiguravajućih društava i javljaju se u dve forme: postoje ili kao nezavisne kompanije ili kao odeljenja ili delovi tradicionalnih reosiguravajućih društava. Prve Retakaful kompanije (operatori) su bili: Sudan National Reinsurance Company (osnovana 1979. godine), Sheikhan Takaful Company in Sudan (osnovana 1983. godine), Islamic Insurance and Reinsurance Company in Bahrain and Saudi Arabia i BEST RE in Tunisia (osnovane 1985. godine). Ostali Retakafuli koji funkcionišu kao nezavisne kompanije obavljaju poslovanje iz Bahama, Egipta, Irana, Kuvajta, Malezije, Saudijske Arabije, Singapura i Ujedinjenih Arapskih Emirata. Sledeće kompanije imaju Retakafule u vidu odeljenja ili delova: „Swiss Re“, „Kuwait Re“, „Hannover Re“, „Trust Re“ i „Labuan Re“.
Šta su Retakaful kompanije i kako funkcionišu?
Određenje Retakafula gotovo je identično određenju reosiguranja. Retakaful je ključni oblik transfera rizika za Takaful kompaniju. Takaful kompanija plaća deo donacija (premija) koje je inicijalno primila od osiguranika i transferiše saobrazno prenetom delu rizika na Retakaful kompaniju. Značaj Retakafula identiačn je značaju reosiguravajućih društava. Takaful kompanija zaključuje ugovor sa Retakaful kompanijom i odnosi se zasnivaju na inicijalnom ugovoru koji je Takaful kompanija zaključila sa osiguranicima. Ukoliko dođe do štete, Retakaful kompanija će nadoknaditi štetu Takaful kompaniji. Ukoliko Takaful kompanija zapadne u problema sa solventnošću, Retakaful kompanija će obezbediti qard hasanzajam (zajam bez kamate) kako bi Takaful kompanija odgovorila svojim obavezama.
Osnovna razlika između Retakafula i reosiguravača jeste u činjenici da Retakaful posluje u skladu sa Šerijatskim zakonom. Tri su ključna elementa koja razlikuju Retakaful od reosiguranja a to su: Retakaful mora imati Šerijatsku strukturu upravljanja, fond akcionara i fond rizika moraju biti odvojeni i limitirane su investicione aktivnosti u Šerijatskim zakonima usaglašene instrumente. Takođe, uloga operatora kao menadžera rizikom i fondom, sa očekivanom ili nametnutom odgovornošću za produženje qard, dobrovolјnog ili beskamatnog zajma operatora (fond akcionara) za pokriće deficita u rizičnom fondu ili za ispunjenje obaveza potraživanja.
Koje vrste osiguranja postoje?
Takaful vrste osiguranja se dele na opšte, koje obuhvata neživotne vrste osiguranja i životno/porodično osiguranje. Životno, zdravstveno, osiguranje za slučaj nezgode i osiguranje za obrazovanje čine najznačajniji deo životnog/porodičnog Takaful segmenta. Sve veća svesnost među muslimanima o koristima životnog osiguranja podstiče upotrebu finansijskih proizvoda koji poštuju Šerijatske principe. Povećanje tražnje u pretežno muslimanskim zemljama dovodi do uključivanja stranih kompanija na tržišta tih zemalja, čime se unapređuju i prakse sprovođenja Takafula. U 2017. godini postojalo je 113 kompozitnih Takaful kompanija (nude sve vrste osgiuranja), 112 Takaful kompanija koje su nudile neživotne vrste osiguranja, 76 Takaful kompanija su nudile životno osiguranje i radila je 21 Retakaful kompanija.
Budući razvoj Takaful i Retakful tržišta u velikoj meri će biti uslovljeni prisutnošću stranih kompanija koje iskazuju sve veću zainteresovanost za ovo tržište, posebno u domenu Retakafula koji se smatra izuzetno lukrativnim, a koje sa sobom donose, osim potrebnog kapitala i neophodno iskustvo u pružanju usluga osiguranja i reosiguranja. Tempo evolucije na tržištu osiguranja i reosiguranja u ključnim finansijskim centrima pretežno muslimanskih zemalja, a posebno imajući u vidu zemlje Srednjeg istoka, u određenom stepenu će nastaviti da zavisi od cena nafte i regionalne stabilnosti. Ukoliko ova dva fundamentalna faktora ostanu nepromenjena, vrlo je verovatno da će visoki nivoi ekonomskog razvoja ostvareni poslednjih godina da se nastave, obezbeđujući snažnu platformu za razvoj tržišta Takafula i Retakafula. Naime, snažan ekonomski razvoj uvek je praćen rastom raspoloživog dohotka i kreiranjem većeg bogatstva u široj društvenoj zajednici, a rast raspoloživog dohotka i veće bogatstvo neminovno vode povećanju tražnje za uslugama osiguranja i reosiguranja, što može posebno biti izraženo u slučaju Takafula i Retakafula.
Ključni pokretači razvoja Takaful tržišta uključuju sledeće:
- Takaful ubrzano dobija na značaju, naročito u azijsko-pacifičkom i regionu Zaliva, zahvalјujući velikom muslimanskom stanovništvu. Muslimani trenutno čine petinu ukupne globalne populacije i očekuje se da će se ti nivoi u budućnosti dodatno povećavati.
- Drugi glavni pokretač tržišta je taj što je, za razliku od zapadnih zemalјa, većina svetskog muslimanskog stanovništva mlada, a 60% celokupnog stanovništva mlađe od 25 godina. Katalizirano rastućim nivoom bogatstva, ovo brojno muslimansko stanovništvo ima potencijal da predstavlјa bazu klijenata za prilično dugo vreme.
- Prodor konvencionalnog osiguranja je relativno nizak u bogatim muslimanskim regionima poput zemalja Zaliva. Kao rezultat toga, Takaful se doživlјava kao klјučni instrument za podizanje svesti o osiguranju i ima ogromne mogućnosti u tim zemlјama.
- Potaknut faktorima kao što su etičko investiranje, očekivanjima snažnog rasta i cenovnoj konkurentnosti, Takaful predstavlja dobar poslovni predlog i ima značajan udeo i kod klijenata koji nisu muslimani.
Kad je i kako nastao?
Takaful i Retakaful, kao islamskim zakonima prilagođene alternative tradicionalnom osiguranju i reosiguranju, razvijaju se kao deo šireg trenda razvoja islamske finansijske industrije. Islamske finansije nastaju na bazi interesa vlada, institucija i konferencija za primenu Šerijatskih zakona u finansijama, sredinom sedamdesetih godina dvadesetog veka. Osnovna ideja je razvijanje finansija bez kamate (riba). Prva privatna banka bez interesa bila je Dubai IslamicBank, koja je sa radom počela 1975. godine u nekoliko zemalja. Dve dodatne osnovane su 1977. godine pod imenom Faisal Islamic Banku Egiptu i Sudanu, a iste godine Kuvajtska vlada je upostavila Kuwait Finance House. Reč je o trendu razvoja korporativno i socijalno odgovornih oblika bankarstva, osiguranja i upravljanja fondovima koji prati rastuće učešće srednje klase u zemljama kao što su Kuvajt, Malezija i Bahrein.