Intervju sa Vladimirom Maleševićem, predsednikom Izvršnog odbora DDOR osiguranja, Svet osiguranja
Tržište osiguranja u Srbiji pokazuje stabilnost i kontinuitet rasta, što je svakako pozitivan signal. Međutim, kada govorimo o nivou penetracije i ukupnom značaju osiguranja u svakodnevnom životu građana i poslovanja kompanija, i dalje postoji veliki prostor za razvoj. Najlakše bi bilo reći da su razlog isključivo ekonomski faktori. Naravno da oni imaju značajan uticaj. Ipak, bilo bi neiskreno kada bismo odgovornost tražili samo van same industrije.
„Uprkos veoma složenim globalnim i lokalnim geopolitičkim i makroekonomskim okolnostima, uz stalno prisutan rizik od prirodnih katastrofa i klimatskih promena, protekla godina, koja je ujedno predstavljala i prvu godinu realizacije našeg strateškog plana za period 2025–2027, bila je za nas izuzetno uspešna. Ostvareni rezultati potvrdili su otpornost našeg poslovnog modela, efikasnost strateških odluka koje smo donosili, ali i sposobnost kompanije da i u veoma izazovnom tržišnom okruženju unapređuje poslovanje i dodatno potvrdi svoju poziciju jedne od vodećih kompanija na tržištu osiguranja Srbije“, kaže Vladimir Malešević, predsednik Izvršnog odbora DDOR osiguranja na početku razgovora i dodaje:
„Zadovoljan sam ostvarenim rezultatima, posebno imajući u vidu kompleksnost okruženja u kojem poslujemo i činjenicu da smo istovremeno nastavili da ulažemo u razvoj kompanije, tehnološku transformaciju i dugoročno održiv rast.“
Šta su bili ključni pokretači rasta?
Ključni pokretači rasta bili su pre svega značajno unapređenje tehničkog rezultata, ostvareno zahvaljujući strateškim aktivnostima usmerenim ka postizanju dugoročno održive profitabilnosti, unapređenju underwriting procesa i disciplinovanom upravljanju rizicima, kao i stabilan doprinos investicionog rezultata usled odgovornog upravljanja sredstvima u skladu sa regulatornim smernicama. Veoma važan oslonac u tom procesu predstavljaju i podrška, ekspertiza, tehnologija i najbolje prakse naše matične kompanije – Unipol Grupe, koje u kombinaciji sa stručnošću i znanjem naših lokalnih eksperata, zasnovanim na dugoj tradiciji i višedecenijskom poznavanju srpskog tržišta, predstavljaju snažan temelj za dalji stabilan i održiv razvoj kompanije.
Istovremeno, dodatno smo osnažili tehničke rezerve i adekvatnost kapitala, što nam je pružalo dodatnu sigurnost da i u postojećem veoma izazovnom okruženju uredno ispunjavamo sve obaveze prema našim klijentima i aktivno doprinosimo stabilnosti finansijskog sistema Srbije. Naravno, sve navedeno ne bi bilo moguće bez svakodnevnog truda, posvećenosti i odgovornosti naših zaposlenih, koji svojim profesionalizmom i predanošću daju ključan doprinos ostvarenju naših strateških ciljeva i daljem jačanju poverenja klijenata.
Kako teče poslovanje tokom ove godine, završio se prvi kvartal, da li se oseća uticaj svih kriza sa kojima se suočavamo – globalno i lokalno?
Poslovanje u prvom kvartalu ove godine odvija se u skladu sa našim očekivanjima, iako se uticaji aktuelnih globalnih i lokalnih kriza nesumnjivo osećaju i na domaćem tržištu. Nastavljena geopolitička nestabilnost, pre svega sukobi na Bliskom istoku, dodatno su pojačali pritisak na cene energenata, što ponovo podstiče inflatorne pritiske i generiše šire makroekonomske izazove na globalnom nivou. Takvi trendovi reflektuju se i na lokalno tržište, prvenstveno kroz rast i volatilnost cena goriva, ali i kroz dodatnu neizvesnost u vezi sa budućim statusom NIS-a i ukupnim kretanjima na energetskom tržištu Srbije. Istovremeno, povećana neizvesnost utiče i na oprez investitora, što se delimično odražava na dinamiku stranih direktnih investicija i ukupnu privrednu aktivnost.
Naravno, sve to indirektno utiče i na sektor osiguranja, pre svega kroz rast troškova šteta, cenu rezervnih delova, usluga i rada, ali i kroz generalno opreznije ponašanje građana i privrede. Ipak, uprkos svim izazovima, naša kompanija nastavlja da posluje stabilno, odgovorno i u skladu sa planiranim očekivanjima. Zahvaljujući disciplinovanom upravljanju rizicima, snažnoj kapitalnoj poziciji i dugoročno postavljenoj strategiji razvoja, uspeli smo da zadržimo stabilnost poslovanja i visok nivo pouzdanosti prema našim klijentima i partnerima.
Istovremeno, veoma je važno što i u ovakvom okruženju nastavljamo da ulažemo u razvoj kompanije, digitalizaciju i tehnološku transformaciju poslovanja, jer verujemo da upravo sposobnost dugoročnog planiranja i prilagođavanja predstavlja jednu od ključnih pretpostavki stabilnog razvoja u godinama koje dolaze.
Da li planirate redefinisanje nekih ponuda proizvoda u skladu sa promenama ponašanja klijenata? Koliko mislite da osiguranje treba brzo da odgovori na impulse sa tržišta posebno u Srbiji gde opet ne postoji veliki obuhvat kada je reč o broju osiguranika?
Danas je možda važnije pitanje koliko brzo i kvalitetno osiguravači razumeju promene ponašanja klijenata, nego samo koliko brzo lansiraju nove proizvode. Tržište se menja mnogo brže nego ranije – menjaju se očekivanja korisnika, način kupovine, komunikacije, pa čak i percepcija same potrebe za osiguranjem.
Zato redefinisanje ponude vidimo kao kontinuiran proces prilagođavanja proizvoda, usluge i korisničkog iskustva stvarnim potrebama klijenata. Posebno je važno prilagoditi se očekivanjima mlađih generacija koje očekuju jednostavna, digitalno dostupna i lako razumljiva rešenja, uz potpuno drugačiji način komunikacije nego što je to bio slučaj ranije.
Naš fokus ostaje veoma jasno definisan – dalji razvoj retail segmenta i SME klijenata. O tim segmentima se na našem tržištu već dugo govori kao o velikom razvojnom potencijalu industrije osiguranja, ali se u praksi ipak nije dogodio očekivani iskorak niti značajniji rast obuhvata osiguranja.
Naravno, postoje objektivni ekonomski i socijalni faktori koji utiču na takvu situaciju, ali mislim da deo odgovornosti snosi i sama industrija. I dalje se kao tržište dominantno oslanjamo na tradicionalne modele poslovanja, tradicionalne kanale distribucije i već poznate fokuse u poslovanju. Ukoliko želimo ozbiljniji razvoj tržišta, to mora da se menja.
To podrazumeva novi pristup klijentima, nova znanja, značajne investicije u tehnologiju i digitalizaciju, ali pre svega jasno definisane strateške ciljeve i spremnost da se dugoročno ulaže u razvoj segmenata koji možda ne daju rezultat odmah, ali predstavljaju budućnost industrije. Istovremeno, verujem da brzina reakcije ne sme da ugrozi kvalitet proizvoda i dugoročnu održivost. U osiguranju poverenje ostaje ključna vrednost. Zato je važno pronaći balans između inovacije, brzine i odgovornog upravljanja rizikom.
Naše opredeljenje ostaje jasno – želimo da budemo kompanija koja prati promene na tržištu, ali koja istovremeno zadržava stabilnost, pouzdanost i dugoročnu orijentaciju prema klijentima.
I vi ste u DDOR osiguranju u poslednje vreme uveli brojne novine kada je reč o samim proizvodima, bilo da je reč o inoviranju postojećih ili uvođenju novih. Šta je bilo najznačajnije?
Mislim da se danas uspeh u razvoju proizvoda ne meri brojem novih proizvoda koje ste izbacili na tržište. Naprotiv, mislim da osiguranje često pravi grešku kada „srlja“ u širinu ponude, a da pritom klijenti sve teže razumeju šta im je zaista potrebno i kakvu vrednost dobijaju.
Suština je mnogo više u razumevanju potreba klijenata. A ponekad čak ne samo u praćenju potreba, već i u tome da kao industrija uspemo da ukažemo na određene rizike, otvorimo teme o kojima se ranije nije dovoljno razmišljalo i praktično stvorimo svest o potrebi za određenom vrstom zaštite. Zato razvoj proizvoda vidim kao kontinuiran proces koji se nikada zapravo ne završava. Proizvode treba stalno prilagođavati, usavršavati i fino podešavati u skladu sa promenama navika klijenata, tehnologije i tržišnih okolnosti.
Mi upravo na tome intenzivno radimo. Veliki broj naših proizvoda je praktično pod konstantnim monitoringom i procesom unapređenja – nekada kroz značajnije izmene, a nekada kroz mala, ali važna prilagođavanja koja direktno unapređuju iskustvo klijenata i stvarnu upotrebljivost proizvoda.
Naravno, bilo je i konkretnih novina koje smatram veoma značajnim, posebno u segmentu digitalizacije procesa, unapređenja proizvoda namenjenih retail i SME segmentu, kao i pojednostavljivanja određenih procedura. Ali mislim da je možda najvažnije upravo to što pokušavamo da razvijemo drugačiji način razmišljanja – da proizvodi ne budu statični, već „živi“, prilagodljivi i dugoročno relevantni za klijente.
Tržište osiguranja u Srbiji beleži stabilan rast, ali i dalje zaostaje za EU po penetraciji — šta su, po Vašem mišljenju, ključne strukturne prepreke bržem razvoju?
Tržište osiguranja u Srbiji poslednjih godina pokazuje stabilnost i kontinuitet rasta, što je svakako pozitivan signal. Međutim, kada govorimo o nivou penetracije i ukupnom značaju osiguranja u svakodnevnom životu građana i poslovanja kompanija, i dalje postoji veliki prostor za razvoj.
Najlakše bi bilo reći da su razlog isključivo ekonomski faktori kao što su nivo standarda, kupovna moć ili struktura privrede i naravno da oni imaju značajan uticaj. Ipak, bilo bi neiskreno kada bismo odgovornost tražili samo van same industrije.
Jedna od ključnih strukturnih prepreka jeste činjenica da se tržište dugo razvijalo kroz relativno tradicionalan model poslovanja, sa velikim oslanjanjem na određene vrste osiguranja i već poznate kanale prodaje. Istovremeno, retail segment, SME klijenti i mlađe generacije korisnika nisu dovoljno brzo postali stvarni fokus razvoja industrije, iako se o njihovom potencijalu govori već godinama. Drugi važan faktor jeste nivo finansijske i osiguravajuće pismenosti. Osiguranje se i dalje često posmatra kao trošak, a ne kao alat finansijske stabilnosti i zaštite. To je nešto na čemu svi zajedno moramo da radimo.
I upravo tu mislim da dolazimo do možda najvažnije teme i potrebe za zajedničkim pristupom svih relevantnih stakeholdera u društvu. Razvoj tržišta osiguranja nije pitanje samo osiguravajućih kompanija. To je pitanje ukupne stabilnosti ekonomskog sistema i unapređenja dugoročne sigurnosti građana i privrede. Zato je neophodno mnogo bolje međusobno razumevanje i koordinacija regulatora, države, finansijskog sektora, poslovne zajednice i same industrije osiguranja.
Iskoristio bih ovu priliku i da ukažem, a zašto ne i da iniciram razmišljanje o nekim modelima koji već postoje na razvijenijim tržištima i koji mogu biti veoma interesantni i za naš region.
Koji bi to bili modeli konkretno?
Kao posebno zanimljiv primer izdvojio bih italijanski model tzv. „Polizze clima“, odnosno sistemsko rešenje za osiguranje od prirodnih katastrofa. Reč je o regulatornoj inicijativi kojom je uvedena obaveza za kompanije, pre svega iz SME segmenta, da obezbede pokriće za određene katastrofalne rizike poput zemljotresa, poplava, klizišta i drugih prirodnih nepogoda koje poslednjih godina postaju sve izraženije usled klimatskih promena.
Suština modela nije samo u obaveznom osiguranju, već u pokušaju da se kroz koordinisano delovanje države, regulatora, privrede i industrije osiguranja obezbedi dugoročna otpornost ekonomskog sistema u situacijama velikih katastrofalnih događaja. Posebno je interesantno što je model prvenstveno usmeren na mala i srednja preduzeća — segment koji je često najranjiviji u slučaju velikih elementarnih nepogoda, a istovremeno predstavlja ključni deo ekonomije svake države. Predviđeni su i jasni rokovi usklađivanja, kao i određene posledice za kompanije koje ne ispune obavezu osiguranja, posebno u kontekstu pristupa pojedinim vrstama državne pomoći. Na taj način pokušava se stvoriti održiv sistem zajedničke odgovornosti između države, privrede i industrije osiguranja.
Posebno zadovoljstvo i ponos mi predstavlja činjenica da grupa kojoj pripada DDOR osiguranje – Unipol Grupa, ima veoma značajnu i aktivnu ulogu u razvoju i promociji ovakvog pristupa upravljanju klimatskim i katastrofalnim rizicima u Italiji.
Kao dobar primer takvog pristupa naveo bih i saradnju Confindustrie, vodećeg udruženja italijanske privrede, sa kompanijama Unipol, Intesa Sanpaolo Protezione i Poste Assicura, koje su udružile snage kako bi razvile digitalnu platformu namenjenu članicama Confindustrie, omogućavajući im jednostavniji pristup osiguravajućim rešenjima za zaštitu od katastrofalnih i klimatskih rizika. Upravo ovakvi modeli najbolje pokazuju koliko su za dugoročni razvoj tržišta važni partnerstvo, međusobno razumevanje i zajedničko delovanje industrije osiguranja, privrede i institucija sistema.
Naravno, svaki model mora biti prilagođen specifičnostima lokalnog tržišta i ekonomije, ali mislim da upravo ovakvi primeri pokazuju koliko je važno da razvoj tržišta osiguranja posmatramo mnogo šire — ne samo kao pitanje poslovnog rasta industrije, već kao pitanje ukupne ekonomske stabilnosti i dugoročne zaštite društva.
U kojoj meri će na konkurentsku prednost uticati implementacija novih alata posebno AI, a u kojoj recimo novi igrači na tržištu osiguranja poput fintech kompanija?
O veštačkoj inteligenciji se danas mnogo priča, pa čak i u tradicionalnim i konzervativnim industrijama kao što je osiguranje. Međutim, ponekad imam utisak da deo tržišta AI i dalje posmatra više kao zanimljivu temu za konferencije, panele i strateške prezentacije, nego kao nešto što već sada suštinski menja način na koji živimo i poslujemo.
A realnost je da se ta promena već dešava. I to veoma brzo.
Hteli mi to ili ne, učestvovali aktivno u tome ili pokušavali da sačekamo „pravi trenutak“, AI će značajno promeniti i industriju osiguranja. Menjaće način procene rizika, komunikacije sa klijentima, obrade šteta, razvoja proizvoda, distribucije, pa čak i samu logiku konkurencije na tržištu.
Mislim da će možda najveća greška biti pokušaj da se te promene ignorišu ili minimizuju. Ovo nije prolazni tehnološki trend, već je duboka promena poslovne i društvene realnosti, najveća još od uvođenja interneta, verovatno i veća od nje.
Istovremeno, ne verujem ni u drugu krajnost, da će AI sam rešiti sve probleme industrije. Osiguranje ostaje posao poverenja, odgovornosti i dugoročnog upravljanja rizicima. Tehnologija može dramatično unaprediti brzinu, efikasnost i kvalitet odluka, ali neće zameniti potrebu za poverenjem, reputacijom i stabilnošću kompanije.
Kada govorimo o fintech i insurtech kompanijama, mislim da njihov najveći uticaj neće biti samo kroz klasičnu konkurenciju, već kroz promenu očekivanja klijenata. Oni korisnike navikavaju na brzinu, jednostavnost i personalizovano iskustvo, a kada se očekivanja klijenata promene, menja se i celo tržište.
Posebno bih ukazao i na potencijal telco kompanija, kao i velikih online shopping i digitalnih platformi, koje zahvaljujući svojim resursima, tehnologiji i ogromnoj bazi korisnika postaju veoma ozbiljan faktor u komunikaciji sa klijentima, pa samim tim i potencijalno u distribuciji proizvoda osiguranja. Mislim da će upravo oni u budućnosti predstavljati veoma ozbiljnu konkurenciju tradicionalnim kanalima distribucije. Ali istovremeno, to je proces koji je praktično neizbežan.
Zato je za nas važno da takve promene ne posmatramo isključivo kao pretnju, već i kao priliku za razvoj novih partnerskih modela. To je nešto što u kompaniji veoma ozbiljno pratimo, razvijamo i na čemu aktivno radimo. Jer mislim da pitanje više nije da li će AI i nove tehnologije promeniti industriju osiguranja, već koliko ćemo biti spremni da tu promenu razumemo i na vreme prihvatimo.
Na čelu ste DDOR osiguranja nešto više od pola godine, ali ste prethodno bili član IO društva. Gde vidite DDOR u narednih pet godina?
Želeo bih pre svega da kažem da moje imenovanje na mesto predsednika Izvršnog odbora ne doživljavam samo kao lično priznanje, već pre svega kao potvrdu kvaliteta, stručnosti i rezultata lokalnog menadžmenta DDOR-a. Mislim da je odluka top menadžmenta Unipol Grupe istovremeno i jasno pokazano poverenje ljudima koji godinama vode i razvijaju kompaniju na lokalnom tržištu, što za mene predstavlja veliku čast, ali i dodatnu odgovornost.
DDOR vidim kao kompaniju koja neće pasivno čekati promene na tržištu, već kao kompaniju koja će te promene predvoditi.
Industrija osiguranja ulazi u period ozbiljne transformacije i mislim da će narednih pet godina jasno pokazati ko je bio spreman da razume promene na vreme, a ko je ostao zarobljen u tradicionalnim modelima poslovanja.
Naša ambicija nije da budemo samo veliki i stabilni – to DDOR već jeste. Naša ambicija je da budemo tehnološki najspremnija, najagilnija i najmodernija osiguravajuća kompanija na tržištu, da zadržimo snažnu poziciju u segmentu korporativnih klijenata, ali istovremeno napravimo mnogo snažniji iskorak ka retail i SME segmentu, uz nove modele komunikacije i distribucije. Pri tome, mislim da je velika prednost DDOR-a upravo činjenica da smo deo Unipol Grupe, jedne od najznačajnijih evropskih osiguravajućih grupacija. Znanje, iskustvo, tehnologija, razvojni modeli i strateška podrška koje dolaze iz sistema kao što je Unipol predstavljaju ogromnu razvojnu prednost i nešto što želimo mnogo intenzivnije da koristimo u periodu koji dolazi. Biće potrebno mnogo promena, investicija i hrabrih odluka, ali iskreno verujem da DDOR osiguranje ima sve preduslove da bude kompanija koja će postavljati standarde razvoja tržišta.
