’U pitanju je okolina, glupane!’ poručuje Dr Lipton

Polazna tačka Dr Liptona je da većina ljudi dolazi na ovaj svet sa genima koji treba da im omoguće srećan i zdrav život. Dijabetes, kancer, srčana oboljenja – nisu rezultat poremećaja jednog gena već svako ima kontrolu u svojim rukama

PRATITE NAS

Poslednji članci iz ove rubrike

Ćelijski biolozi bi bili sasvim u pravu kada bi iznad stolova postavili znak U pitanju je okolina, glupane! (baš kao što je znak U pitanju je ekonomija, glupane! bio postavljen u kancelarijama američkog predsednika Bila Klintona po nagovoru Dželmsa Karvila).

Nikada neću zaboraviti mudrost koju sam čuo 1967. godine, prvog dana kada sam naučio da kloniram matične ćelije. Trebalo je da prođu decenije da bih shvatio koliko je dubok uticaj ova jednostavna mudrost imala na moj rad i život. Moj profesor Irv Konisberg koji je jedan od prvih ćelijskih biologa koji je usavršio umetnost kloniranja matičnih ćelija, rekao mi je – kada ćelije koje proučavam postaju bolesne, najpre tražim razlog za to u njihovoj okolini, a ne u samoj ćeliji“, napisao je Dr Lipton.

Prošlo je mnogo godina od ovakvih naučničkih početaka Dr Brusa H. Liptona, poznatog biologa, koga mnogi nazivaju predvodnikom nove biologije. Kao zrelom naučniku i lekaru sasvim mu je bilo jasno da je ključ shvatanja prirode života u savetu koji je dobio od svog profesora. Kada je svojim laboratorijskim ćelijama obezbeđivao zdravu okolinu, one su rasle i napredovale. Kada je okolina bila manje optimalna, one su posustajale u razvoju. Kada bi popravio stanje okoline, ove ’bolesne’ ćelije bi se revitavizovale.

I Čarls Darvin je, kako Lipton piše u svojoj knjizi Bilogija verovanja, pri kraju svog života priznao da je potcenio ulogu okoline i napisao je Vagneru: „Kako sada vidim, najveća greška koju sam ikada počinio jeste što nisam dao dovoljno značaja direktnom uticaju okoline, to jest, hrane, klime i drugog, nezavisno od prirodne selekcije… Kada sam napisao Poreklo vrste, mogao sam da pronađem malo dokaza o direktnom uticaju okoline; sada dokaza o tome ima mnogo“ (Darvin, 1888.)

Darvinovi sledbenici su zapravo bili veći darvinisti od Darvina tvrdeći da geni kontrolišu biologiju. I, šta je čovek dobio kao rezultat?

Kada ste uvereni da geni kontrolišu vaš život, a nemate pojma koji su vam geni dodeljeni prilikom začeća, imate priliku za odlične izgovore jer ste praktično žrtva nasleđivanja. S punim pravom možete da kažete:“Ne krivite mene za moje radne navike, nije moja krivica što nisam poštovao rokove. To je u mojim genima!“

Pomislite samo na mase ljudi koji veruju da su tempirane bombe, čekaju da kancer eksplodira u njihovim životima, baš kao što je eksplodirao kod njihove majke, brata, sestre ili teetke. Milioni svoje loše zdravlje ne pripisuju kombinaciji mentalnih, fizičkih, emotivnih i spiritualnih uzroka, već jednostavno nepravilnim biomehaničkim mehanizmima u njihovom telu.

Da li su vam deca nemirna ili bolešljiva? Sve više roditelja bira da svoju decu odmah podrvgne medikamentima kako bi ’isporavili hemijski disbalans’, pre nego da se potpuno uhvate u koštac sa onim što se dešava u njihovim telima, umovima i duši“, piše Dr Lipton.

Polazna tačka Dr Liptona je da većina ljudi dolazi na ovaj svet sa genima koji treba da im omoguće srećan i zdrav život. Dijabetes, kancer, srčana oboljenja – nisu rezultat poremećaja jednog gena, već kompleksne interakcije mnoštva gena i uticaja okoline.

Za bolje razumevanje zdravlja, sreće, ispunjenog i dobrog života od izuzetne je važnosti informacija da defektni geni koji deluju sami odgovorni su za samo dva odsto od ukupnih oboljenja na planeti. Da, dva odsto kažu istraživanja (Štroman, 2003). Ko je onda krivac za ovolike bolesti, depresije, šizofrenije, neuspehe i nezadovoljstva?

Ako ste bili dobro i zdravi, a onda to više niste, Dr Lipton navodi da je uzrok moguće tražiti samo ovde:

  • U traumi koju ste preživeli (padovi, udarci, lomovi)
  • U otrovima
  • U mislima koje, ako su loše, šalju loše signale telu i tako mogu da promene biologiju celog tela.

Ovo treće je po Dr Liptonu najvažnije za zdravlje i osnovni je uzrok svih bolesti u svetu.

Ali, još je važnije pitanje je kako se zapravo menja biologija, kako to misli (mozak) naprave ’nov raspored’ u telu?

Niste vi žrtva

Glavni termin je percepcija. Veoma je važno kako vidite, doživljavate svet oko sebe i kakve su vam misli jer to je ono što šaljete genima kao signale. Geni ne kontrolišu ništa, piše Dr Lipton, oni ne mogu da se uključe i isljuče. Ono što njih kontroliše je vaša percepcija, „vi kontrolišete vaše gene“, kako je to u knjizi napisao Dr Lipton.

Po Dr Liptonu vi niste žrtva vaših gena i predaka. Vi imate kontrolu vašeg zdravlja, pa onda i ceo život u vašim rukama. Ako mislite o bolestima, imaćete ih. Ono što se do sada saznalo, a što je Dr Lipton izneo u jednom od svojih predavanja, je da 95 odsto dijagnoza kancera nema poreklo u mutaciji gena već u epigenetskoj kontroli, odnosno u promenama na genima koje dolaze spolja, a ne nasleđem.

Ako promenenite percepciju, promenićete i ’čitanje’ vaših gena. Vaše ćelije slušaju ’glas iz centrale’, vaše misli, i rade po tome. Ako glas kaže da ćete biti bolesni, bićete bolesni jer su vaše ćelije veoma poslušne i telo kao sistem tako funkcioniše.

Ako vas boli glava i treba vam lek protiv glavobolja i lekar vam da lek koji u sebi sadrži samo šećer i vi ga popijte, proći će vas glava, kaže Dr Lipton. Šta je uklonilo bol? Tabletica šećera ili vaše verovanje?

Medicina vam nikada neće reći da je čak jedna trećina izlečenja, uključujući i hirurgiju, rezultat placebo efekta“, otkriva Dr Lipton u svom predavanju od pre dve godine.

Preporučujemo