Još je na samom početku pandemije ekonomista Vladimir Gligorov rekao da u ovoj krizi nije poenta stimulisati tražnju, već pre svega usvojiti mere za očuvanje ponude kada kriza prođe. Tražnja je u određenoj meri održana zahvaljujući velikim intervencijama države u privredi koje su bez sumnje omogućile očuvanje proizvodnje i sprečile masovna otpuštanja. Mada, kriza još nije gotova. I po nekim ocenama, pravi efekat se tek može očekivati kada država prestane finansijski da pomaže privredu.
U svakom slučaju, bez ove polazne osnove, pitanje je da li bismo danas bili u situaciji da govorimo o rekordnoj štednji uprkos nikad nižim kamatnim stopama ili eksploziji tržišta nekretnina. Doduše, mnogi će ekonomisti reći da je u godinama krize štednja uobičajena pojava zbog straha ljudi od gubitka posla i neizvesnosti.
Кako god. Budući da su nekretnine zbog nedostatka investicione alternative postale jedan vid štednje ili možda zamena za berzu, možemo žargonski reći da su „banke i kvadrat“ dominantni načini štednje u pandemiji. U Srbiji, naravno. S tim što u strukturi devizne štednje, posmatrano po broju štednih uloga, dominiraju takozvani „sitni ulozi“, u vrednosti do 500 evra koji čine 80 odsto ukupnog broja uloga.
Zanimljivo je da oni po vrednosti učestvuju sa svega 0,8% u ukupnoj deviznoj štednji sa blizu 100 miliona evra, pokazuju podaci NBS-a.
Na drugoj strani, sve je veća tražnja za luksuznim nekretninama čije cene po m2 prelaze 4.000 evra.
Istovremeno, na Wall Streetu vodeći indeksi, S&P 500 i Dow Jones Industrial, beleže rekorde jer se višak novca iz dodatne emisije evra i dolara ulaže u obveznice i akcije.
To je i razlog što je klub milijardera porastao skoro za trećinu na 2.755 tokom pandemije, objavio je Forbes nedavno ovogodišnju rang listu. Sedam od osam milijardera bogatiji su danas nego pre početka pandemije. Opet se pokazalo da najbogatiji tokom krize postaju još bogatiji, dok na drugoj strani društvenog klatna sve je više onih koji ostaju bez posla, što vodi još većem ekonomskom raslojavanju.
I domaća javnost bi volela da zna da li se i u Srbiji mogu nazreti obrisi nekog novog klasnog raslojavanja iz činjenice da cena kvadrata na najluksuznijim lokacijama u Beogradu dostiže i blizu 10.000 evra i da je prisutan trend rasta tražnje za velikim elitnim kompleksima.
„Štediša k’o štediša“
Tokom pandemije nije došlo do značajnijih promena u trendovima štediša. Dinarska štednja je u prošloj godini nastavila dvocifrene stope rasta, tačnije porasla je za 17 odsto na 93 milijarde dinara na kraju decembra, a zaključno sa 31. martom ove godine prešla 96 milijardi dinara. Devizna štednja je porasla preko pet odsto na 11,4 milijardi evra u prošloj godini, a sa prva tri meseca 2021. dostigla 11,8 milijardi evra.
Zahvaljujući stabilnosti cena, relativnoj stabilnosti kursa dinara prema evru i finansijskoj stabilnosti, koje je, pod uticajem blagovremeno donetih mera Narodne banke Srbije i Vlade Srbije, očuvano i za vreme pandemije koronavirusa, zadržano je poverenje stanovništva u domaću valutu i domaći finansijski sistem, konstatuju u centralnoj banci.
Dinamičniji rast dinarske od devizne posledica je viših kamatnih stopa na dinarske depozite koji su na kraju prošle godine iznosili 2,35 odsto, dok su iste na deviznu štednju 1,16 odsto.
Po ročnosti, već tradicionalno, pa i u prošloj godini, dominira štednja po viđenju. A vista dinarski depoziti su zaključno sa krajem marta u proteklih godinu dana povećani za 5,4 milijarde dinara i čine 27 odsto ukupne dinarske štednje, kažu za „Svet bankarstva i investicija“ u Narodnoj banci Srbije.
I u ročnoj strukturi devizne štednje na istoj adresi podsećaju da već nekoliko godina unazad dominiraju depoziti po viđenju koji čine oko 70 odsto ukupne štednje, te da je udeo štednih uloga a vista povećan za 3,6 procentnih poena tokom poslednje godine.
