Autor: Tamara Simić, partner osnivač i rukovodilac odeljenja za bankarstvo i finansije T-S Legal
Brz razvoj veštačke inteligencije poslednjih godina doveo je do potrebe da se pitanja iz ove oblasti pravno regulišu u svakodnevnom životu. Različiti pravni sistemi kao i uostalom različita orijentacija ka inovacijama i potrebama privrede dovode i do različitog zakonodavnog regulisanja. U nastavku će biti prikazane osnove ideje zakonodavaca prilikom regulisanja veštačke inteligencije u velikim pravnim sistemima EU, UK, SAD.
Evropska unija aktivno radi na regulisanju veštačke inteligencije, razvijajući zakonodavne okvire i etičke kodekse koji obezbeđuju bezbednost i odgovornost u korišćenju ove tehnologije. Njen osnovni cilj je da kroz Zakon o veštačkoj inteligenciji (AI Act) uspostavi fleksibilan i otporan pravni sistem koji će omogućiti razvoj veštačke inteligencije uz odgovarajuću procenu rizika. Zakonodavstvo EU posebno se fokusira na identifikaciju visokorizičnih sistema koji predstavljalju pretnju za zdravlje, bezbednost ili ljudska prava. Evropska komisija takođe radi na razvoju etičkih smernica koje se odnose na transparentnost i objašnjivost algortima, kao i zaštitu ličnih podataka. U Evropskoj uniji smatraju da je jedinstveni pravni okvir ključan za funkcionisanje jedinstvenog digitalnog tržišta EU. EU takođe nastoji da postane globalni lider u postavljanju standarda za etički razvoj i primenu veštačke inteligencije, kroz inicijative kao što je Evropski strategijski okvir za VI koji se fokusira na poboljšanje digitalne suverenosti i odgovornosti.
Suprotno EU, Ujedinjeno Kraljevstvo trenutno ne primenjuje jedan sveobuhvatni zakon koji bi regulisao oblast veštačke inteligencije, već ovu oblast reguliše putem sektorskog pristupa. Dakle kroz postojeće propise a poštujući osnovne principe, bezbednosti, pravičnosti, odgovornosti i mogućnosti osporavanja, na kojima počiva ideja regulisanja VI, Vlada pruža dodatne regulatorne smernice, omogućavajući svakom sektoru da se adaptira na razvoj veštačke inteligencije i da na najbolji način pravno uokviri pitanja iz svoje oblasti. S obzirom na navedeni način regulisanja, a u cilju daljeg praćenja propisa i usaglašenosti, ideja Vlade UK je formiranje i nezavisnog regulatornog tela za veštačku inteligenciju kao i razvoj novih standarda za etiku, privatnost i odgovornost u primeni veštačke inteligencije. Ovo su mere koje će omogućiti fer i transparentan, a pre svega siguran razvoj tehnologije uz poštovanje najviših pravnih standarda.
U Sjedinjenim Američkim Državama, razvoj veštačke inteligencije u velikoj meri oblikuje privatni sektor, koji trenutno finansira većinu inovacija u ovoj oblasti. Iako su javne institucije, poput DARPA-e (Defence Advanced Research Projects Agency), igrale ključnu ulogu u ranim fazama razvoja VI, danas su najveći investitori velike tehnološke kompanije poput Google-a, Microsoft-a, Amazon-a, Meta-e i OpenAI-a. Regulatorni okvir u SAD-u je fleksibilan i oslanja se na samoregulaciju, ostavljajući širok prostor za inovacije, ali istovremeno postavlja granice u oblastima privatnosti i bezbednosti podataka. Ovaj pristup nije iznenađujuć, s obzirom na to da su SAD vodeće u globalnom razvoju veštačke inteligencije, sa privatnim investicijama koje su dostigle stotine milijardi dolara. Takođe, američka Agencija za zaštitu privatnosti podataka razvija standarde za sigurnost i transparentnost algoritama. Iako trenutno ne postoji sveobuhvatan zakon o VI, poput onog u Evropi, inicijative na nivou država a i na nivou federacije SAD ukazuju na rastuću potrebu za pravnim okvirom koji će regulisati specifične aspekte poput odgovornosti, transparentnosti i zaštite ljudskih prava u kontekstu algoritamskih odluka.
Zaključno, iako SAD, EU i UK imaju različite pristupe u regulisanju veštačke inteligencije, zakonodavci u ovim pravnim sistemima prepoznaju važnost balansiranja između inovacija i zaštite društvenih vrednosti kao što su sigurnost, privatnost i ljudska prava. Dok se u SAD favorizuje fleksibilniji okvir koji omogućava brži tehnološki napredak, EU se opredeljuje za detaljniji i stroži regulatorni pristup koji stavlja naglasak na etičke standarde i zaštitu korisnika. UK se, s druge strane, oslanja na praktičan pristup koji balansira potrebu za inovacijama i zaštitu interesa građana. Ovi različiti modeli ukazuju na to da, iako postoji zajednička potreba za regulacijom VI, svaki pravni sistem mora uzeti u obzir svoje specifične društvene, ekonomske i političke okolnosti pri oblikovanju odgovarajućih zakonskih okvira.
