Kao nauka od starina, a danas i više nego aktuelna, biologija poput života neprestano evoluira, pa se može reći da je privilegija biti deo tog korpusa.
Pred novom generacijom maturanata je preuzimanje članske karte akademske zajednice i ulazak u zonu visokoobrazovanog sveta. Mudro je pre donošenja ovako važne odluke o svemu pažljivo razmisliti, a u nastavku su neki od argumenata koji idu u prilog biologiji kao nauci kojoj se valja posvetiti. Osim što je najlepša i najperspektivnija prirodna nauka, svakako je jedina koja omogućava sveobuhvatno razumevanje prirode, pa zašto ne reći i objašnjenje života kao fenomena.
Biološki fakultet u Beogradu (najpre u okviru Liceja i Velike škole, a zatim kao odsek na Filozofskom, odnosno Prirodno-matematičkom fakultetu) već 170 godina obrazuje vrhunske kadrove. Pre pola veka na ovom fakultetu, među prvima u Evropi, započeto je izučavanje molekularne biologije, a pre 25 godina i ekologije i zaštite životne sredine.
Dugo je prevladavalo mišljenje da je poznavanje određenih grupa organizama i procesa u prirodi nešto što može da se primeni samo u učionici, te da biolog može da bude isključivo nastavnik u školi. Međutim, došlo je do velikih promena, a uzroci su brojni. Pomenimo ubrzano jačanje ekološke svesti i opravdanu zabrinutost za budućnost planete i života uopšte, i dešifrovanje genoma čoveka koje se desilo početkom ovog veka. Naučnici se slažu da ono što je za 20. vek bilo otkriće elektrona, to su otkrića genomike za 21. vek. Svet ušao u novu genomsku eru civilizacije čiji su krajnji dometi teško predvidivi. Razvojem biologije, odnosno molekularne biologije i genomike u prilici smo da uspešnije lečimo čoveka, da se uhvatimo ukoštac sa rastućim globalnim problemima poput nedostatka hrane širom planete, a i učinimo značajne korake u obezbeđivanju zdravijeg životnog okruženja.
Zeleni direktori
U složenim odnosima veza i interakcija između ekologije i društva, zaštita životne sredine postaje sve važnija determinanta preduzeća, a ekologija se shvata kao specifični razvojni resurs. Ekonosmisti su svesni da je proizvodnja ekološki orijentisanih proizvoda postala veoma profitabilna, preduzeća ne žele da propuste takve tržišne šanse, pa zato definišu sopstvenu ekološku politiku.
“Srednjoškolci koji sada traže svoj put i odluče se za studije biologije, siguran sam da neće pogrešiti u tom izboru. Velike kompanije u Srbiji već sada imaju pozicije koje čak nazivaju zelenim direktorima. Nekada se na tim mestima nalaze inženjeri, ali sve češće te pozicije zauzimaju naši svršeni studenti koji su stručnjaci iz oblasti ekologije i zaštite životne sredine”, kaže dr Tomica Mišljenović sa Katedre za ekologiju i geografiju biljaka Biološkog fakulteta u Beogradu.
Mišljenović objašnjava da je sve više projekata na nivou Beograda i drugih većih gradova u Srbiji, koji podrazumevaju velika infrastrukturna ulaganja, ili je recimo reč o razvoju novih zelenih površina kao što je budući veliki Linijski park u Beogradu, koji uključuju biologe. Saradnjom sa arhitektama, urbanistima, prostornim planerima, inženjerima različitih struka, shvata se koliko je znanje koje jedan biolog i ekolog poseduje dragoceno i koliko ga nemaju inženjeri iz drugih oblasti. Zbog toga je važno da biolozi i ekolozi uvek budu deo tih interdisciplinarnih timova.
“Razvoj infrastrukture u našoj zemlji takođe podrazumeva obavezu izrade procene uticaja na životnu sredinu takvih projekata, što nije moguće uraditi bez angažovanja biologa i ekologa. Praksa je pokazala da su neophodni eksperti koji dobro poznaju ptice, insekte, određene grupe biljaka i koji razumeju ekološke procese na mnogo širem nivou, kako bi dali savete koji mogu da se iskoriste u razvoju različitih inženjerskih rešenja. Kao jednu od strategija Evropske unije imamo razvoj zelene infrastrukture i prirodom inspirisana rešenja, što nije moguće bez biologa i ekologa koje mi školujemo na fakultetu i dajemo im mogućnost da sagledaju procese koji se dešavaju u prirodi na znatno višem nivou nego što je to moguće ukoliko se bavite isključivo inženjerskim naukama. Zbog toga sam siguran da će biolozi naći svoje mesto na tržištu jer su već danas izuzetno traženi od različitih međunarodnih kompanija koje su prisutne kod nas”, ističe Mišljenović i dodaje da su studije biologije vrlo uzbudljive, mnogo vremena se provodi na terenu i laboratorijama, a dokazano je da se široko obrazovanje koje se stiče na Biološkom fakultetu veoma lako primenjuje u praksi.
Budućnost čovečanstva
Biologija danas predstavlja bazičnu nauku za razvoj medicine, farmacije, veterine, poljoprivrede, energetike, a oblasti kao što su biomedicina, biotehnologija i bioinformatika doživljavaju neverovatno brz razvoj. Najveće svetske startap kompanije su iz oblasti biologije, koja se spaja sa veštačkom inteligencijom i bioinformatikom. To su stvari koje menjaju našu svakodnevnicu, a uloga biologa je nezamenljiva.
“Bavljenje biologijom nam omogućava da razumemo prirodu, a pošto je čovek deo prirode, u prilici smo da razumemo i bolje upoznamo sebe i svet oko nas, da dublje osećamo život i da prihvatamo sve različitosti kojima je priroda obiluje. Biologija je nauka koja verovatno ima najširu oblast istraživanja, od mikro sveta, virusa, bakterija, do makrosveta, biljaka, životinja, pa i čoveka. Samim tim su i mogućnosti primene izuzetno široke. Zbog toga mislim da budućnost čovečanstva leži upravo u molekularnoj biologiji. Puno je primera, a jedan je i pandemija korona virusa, gde su i testiranja i vakcine bili dostupni zahvaljujući dostignućima upravo molekularne biologije, kaže dr Miloš Brkušanin, naučni saradnik na Biološkom fakultetu.
Brkušanin značajan deo svojih aktivnosti realizuje u okviru Centra za humanu molekularnu genetiku Biološkog fakulteta koji se bavi istraživanjem naslednih bolesti čoveka, pre svega neuromičićnih, ali i genetičkim testiranjem tih oboljenja. Poznato je da je spinalna mišićna atrofija glavni uzročnik smrti u dečijem uzrastu. Trenutno su odobrene tri genetički dizajnirane terapije za lečenje ove teške bolesti, ali one daju maksimalne efekte isključivo kada se primene pre pojave bilo kakvih simptoma, odnosno pre nego nastupe nepovratna oštećenja nervnih ćelija. Najbolji trenutak za testiranje je na samom rođenju. Brkušanin je deo tima Centra koji je pokrenuo projekat neonatalnog skrininga.
“Projekat je trebalo da traje godinu dana i da obuhvati bebe rođene u GAK Narodni front u kome se godišnje rodi do 8.000 beba. Vrlo brzo smo otkrili dva novorođenčeta iz dve nezavisne porodice kod kojih smo nedvosmisleno utvrdili bolest. Ranim otkrivanjem bolesti i ranim davanjem terapije spasili smo ove bebe i omogućili i njima i članovima njihovih porodica da žive život normalnog kvaliteta. Studija se nastavlja, proširena je na bebe u porodilištu u Kragujevcu. Verujem da će se u skoroj budućnosti stvoriti uslovi da se pored biohemijskog skrininga koji se trenutno radi, u Srbiji uvede i obavezan genetički skrining svih beba”, ističe Brkušanin.
BIO4 kampus
Kada postoje određene potrebe i kada se jasno vidi perspektiva svetle budućnosti, u ovom slučaju biologije kao nauke i Biološkog fakulteta kao moćnog generatora za kreiranje vrhunskih stručnjaka, onda ni država na to nije imuna. Naime, do kraja ove godine u Beogradu počinje gradnja BIO4 kampusa, fantastičnog projekta u koji će se samo u prvoj fazi uložiti 300 miliona evra. Samo ime je nastalo od četiri noseća stuba kampusa: biomedicina, biotehnologija, bioinformatika i biodiverzitet. Ovaj sjajan projekat će pozicionirati Beograd i Beogradski univerzitet vrlo visoko. U okviru kampusa, pored Biološkog kao nosećeg, biće smešteno još nekoliko srodnih fakulteta i naučnih instituta i još veći broj kompanija spremnih da primenjuju naučna dostignuća sa fakulteta u praksi, sa velikom mogućnošću zapošljavanja.
Svetla budućnost za biologe u Srbiji je sasvim blizu.
