Više

    Značaj Kreditnog biroa i u vreme pandemije

    PRATITE NAS

    Poslednji članci iz ove rubrike

    Već 17 godina Kreditni biro je sastavni deo bankarskog posla u Srbiji, ali i svakodnevnog života praktično svih građana i preduzeća u našoj zemlji. Kao takav, dobro je poznat većini, ali i dalje ostaje potreba da razjasnimo i ulogu Kreditnog biroa i još više, puteve njegovog razvoja, kod nas i u svetu.

    Kreditni biro je registar obaveza fizičkih i pravnih lica prema bankama i drugim pružaocima finansijskih usluga kao i o urednosti u njihovom izmirivanju. Značaj Kreditnog biroa i kreditnih informacija za banke je danas višestruk, a najviše pažnje se posvećuje korišćenju samih Izveštaja Kreditnog biroa kao bazičnom elementu svakog sistema Kreditnog izveštavanja.

    Principi po kojima je uspostavljen sistem 

    Kreditni biro danas predstavlja sastavni deo bankarske, finansijske i pravne infrastrukture naše zemlje, deo procedura i svakodnevnih kreditnih procesa u bankama. Ipak, važno je ukazati da je to samo jedan od elemenata procesa odobrenja kredita ili druge usluge i da uz Izveštaj Kreditnog biroa banke koriste i mnoge druge izvore podataka i informacija. Ono što razlikuje Kreditni biro od drugih izvora informacija jeste njegova uloga odnosno principi kojima je uspostavljen sistem kreditnih informacija. Taj sistem odlikuje princip reciprociteta, obuhvatnost svih pružalaca usluga, kompletnost podataka o obavezama i urednosti u njihovom izmirivanju i najvažnije tačnost odnosno ažurnost podataka. Na taj način Kreditni biro kao najefikasniji mehanizam za rešavanje problema asimetrije informacija na kreditnom tržištu, izražene kroz negativnu selekciju i moralni hazard, doprinosi alokaciji resursa na najoptimalnije projekte i održivom kreditnom rastu.

    Banke su vlasnici podataka

    Uz to, svakako vredno pomena je i vlasništvo nad podacima o obavezama klijenata i urednosti u njihovom izmirivanju. U sistemu Kreditnog biroa, banke su vlasnici podataka o klijentima odnosno njihovim obavezama i urednosti u izmirivanju obaveza. Banka kao izvor podataka jedina ima mogućnost, pravo i obavezu izmene ili ažuriranja podatka, a ovakva obaveza predviđena je i odredbama Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga. Ova karakteristika Kreditnog biroa ima dvostruku vrednost, prvo, pošto su podaci na izveštajima Kreditnog biroa izvorno bankarski, obezbeđena je tačnost i ažurnost podataka, i drugo, banka na osnovu tačnih i ažurnih izveštaja samostalno donosi odluku o odobrenju usluge.

    Komparativna analiza kreditnih biroa ukazuje da ovakav sistem razmene kreditnih informacija ima mnogo značajnije prednosti za banke, bankarske klijente i kreditnu aktivnost u odnosu na sisteme kreditnog izveštavanja koji su zasnovani na drugačijim principima. Ne bez značaja je, isto tako, da Kreditni biro na ovaj način obezbeđuje promptno usaglašavanje podataka i izveštaja Kreditnog biroa sa situacijom na kreditnom i bankarskom tržištu, migracijom banaka, analizom rizika ili novim regulatornim zahtevima koje imaju banke i to putem kako pojedinačnih tako i masovnih izveštaja Kreditnog biroa. Ove prednosti odnosno sve gore navedene karakteristike sistema Kreditnog biroa imaju u konačnici za cilj donošenje odluke na bazi tačnih, pouzdanih, ažurnih, sveobuhvatnih i kompletnih podataka o obavezama klijenata prema bankama i drugim pružaocima usluga kao i urednosti u njihovom izmirivanju.

    Šta čini osnov izveštaja 

    Podaci o finansijskim obavezama klijenata predstavljaju osnov izveštaja Kreditnog biroa i mogu se podeliti na pozitivne i negativne. 

    Pozitivni podaci se odnose na podatke o korišćenju usluge (npr. iznos odobrenog kredita, visina rate, rok otplate, datum početka otplate, datum kraja otplate, ostatak duga). Negativni podaci se odnose na iskazane neurednosti u izmirivanju obaveza. Iskazana neurednost u izmirivanju obaveza se meri brojem dana dospele, a neizmirene obaveze. U slučaju usluga fizičkim licima docnja predstavlja dospelu neizmirenu obavezu od 60 i više dana, a kod pravnih lica i preduzetnika 15 i više dana. Negativni podaci posebno uključuju datum nastanka docnje, broj dana u docnji, iznos u docnji i maksimalan iznos docnje. Kod iskazane neurednosti u izmirivanju obaveza razlikujemo tekuću i istorijsku docnju odnosno docnju koja je bila prisutna u korišćenju usluge, ali se kasnije klijent vratio u redovnu otplatu. Važno je ukazati i da se podaci u izveštajima Kreditnog biroa i to kako pozitivni tako i negativni, prikazuju tri godine za fizička lica, odnosno pet godina za pravna lica i preduzetnike računajući od momenta konačnog izmirenja obaveza po konkretnoj usluzi (otplata kredita, gašenje računa, i sl.) I pozitivni i negativni podaci imaju svoju analitičku vrednost za procenu kreditne i platežne sposobnosti klijenata što će zavisiti u krajnjoj liniji od odluke svake banke pojedinačno.

    Izgradnja kreditne istorije

    Iako o radu kreditnih biroa nema puno relevantnih izvora, neki zaključci i upoređenja se ipak mogu vršiti. Najčešće se ovde radi o različitim procenama i analizama međunarodnih finansijskih institucija koje posmatraju rad kreditnih biroa uglavnom preko pristupa kreditima. Veći obuhvat podataka i kvalitetniji podaci o  klijentima doprinose i većem pristupu kreditima što je posebno značajno za mikro, mala i srednja preduzeća. Izgradnja dobre kreditne istorije je nesumnjivo važan faktor kako u dobijanju finansijskih sredstava tako i uslova finansiranja i fizičkih i pravnih lica. Mnoge analize i izveštaji Svetske banke (WB), Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) ili Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) u proteklom periodu ukazuju da Kreditni biro značajno doprinosi ne samo pristupu kreditima već i čitavom nizu drugih ciljeva značajnih za bankarsko i kreditno tržište. Tih ciljeva ima zaista mnogo, od regulatornih, analitičkih, informisanja javnosti, itd., ali na ovom mestu istaknimo samo iskustva aktuelne pandemijske krize gde su kreditni biroi širom sveta zvanične mere pomoći građanima i privredi (zastoj u otplati, olakšice, programi garancija i sl.) implementirali i u kreditnim izveštajima. Takav slučaj je bio i sa Kreditnim biroom u našoj zemlji.

    Sposobnost brze reakcije, adaptabilnost na nove tržišne ili regulatorne zahteve, usvajanje i primena novih tehnologija i stalno širenje broja usluga i korisnika biće glavne odrednice rada Kreditnog biroa i u budućnosti, pri čemu će i dalje dominirati dve najvažnije komponente kreditnog izveštavanja: risk komponenta i debt komponenta. Obe komponente su podjednako važne za ostvarivanje održivog kreditnog i privrednog rasta u našoj zemlji koji se očekuje u narednom periodu. Sistem kreditnog izveštavanja koji ima podjednako dobro razvijene, uporedive, međusobno komplementarne i povezane kreditne biroe za fizička i za pravna lica, kakav je slučaj u Srbiji, svakako imaju značajne komparativne prednosti za ostvarivanje navedenih ciljeva.

    - Reklama -spot_img

    Preporučujemo