Iako Vlada premijera Edija Rame planira da Albaniju učini prvom potpuno bezgotovinskom ekonomijom na svetu, ova ideja nailazi na otpor zbog nepoverenja građana u banke i finansijske institucije.
Kako piše Politico, u zemlji u kojoj gotovina još uvek vlada, plan Rame da do kraja decenije potpuno iskoreni novčanice mogao bi duboko uzdrmati tamošnje društvo.
List pominje narodnu šalu gde se Albanija naziva mestom gde se „novac još uvek drži ispod dušeka – odmah do automatske puške AK-47′.
Cilj ove radikalne promene, kako objašnjavaju iz vlade, jeste suzbijanje goleme sive ekonomije i ilegalnih tokova novca koji ozbiljno opterećuju ekonomiju. Prema izveštaju Evropske komisije iz 2024., albanska privreda obeležava „visok stepen neformalne ekonomije“, a procene udela sive ekonomije u BDP-u kreću se između 29 i 50 odsto.
Nepoverenje u banke još od 90-ih
Profesor ekonomije na Univerzitetu u Tirani, Selami Čepa, ističe da je „ukidanje gotovine apsolutni prioritet za zemlje s visokim nivoom neformalnosti i destabilizirajućom količinom ilegalnog novca u finansijskom sistemu’.
Ali sprovođenje takve politike nailazi na niz prepreka. Albanci većinom i dalje preferiraju da čuvaju novac u gotovini, izvan dosega banaka, a plaćanje karticama često se doživljava kao izuzetak. Iako veći lanci i restorani prihvataju kartice, u kafićima, salonima, buticima i lokalnim trgovinama kartice se najčešće odbijaju.
Prema nedavnom istraživanju Udruženja albanskih banaka, tek 34 odsto građana uopšte veruje bankama, a manje od polovine ima otvoren račun. Svetska banka navodi da 78 posto Albanaca ‘ima pristup bankarskim uslugama’, što je znatno ispod evropskog proseka od 96 odsto.
Skepsa prema bankama duboko je ukorenjena u kolektivnom pamćenju. Nakon pada komunizma 1990-ih, niz investicijskih kompanija mamio je, slično kao i u Srbiji, građane neverovatnim prinosima – do 19 odsto – koji su se ispostavili kao klasične piramidalne prevare. Taj sistem je pao 1997., a građani su izgubili 1,2 milijarde dolara.
Skupe usluge
Ni tri decenije kasnije banke nisu uspele da povrate poverenje. Troškovi bankarskih usluga i dalje su visoki, a koristi za prosečnog građanina minimalne. Prema Čepi, banke zadržavaju ‘diskriminatorne kamatne stope’ – visoke za kredite, niske za štednju – dok su međunarodne naknade za transfere, posebno od iseljenika, previsoke.
Čak i domaći digitalni prijenosi između banaka često su preskupi. Politoco navodi da je za slanje 500 evra bilo potrebno platiti čak 50 evra naknade. Kurs između leka i evra takođe je nepovoljan, a trgovci za kartična plaćanja plaćaju i do 3,5 odsto provizije, što dodatno destimuliše bezgotovinsko poslovanje.
