Piše: Predrag Popović, Group Product Director, ASEE
Zamislite kako bi bilo da vaše finansijske podatke, koji se trenutno nalaze u bankama, mogu međusobno da dele i koriste i druge institucije, a da vi zauzvrat dobijete personalizovane ponude ili sigurnije i brže transakcije kojima ćete uštedeti vreme i novac? Danas ovo nije samo hipotetički scenario, već nova realnost koju nam omogućava nova regulativa o platnim uslugama, kojom se u Srbiji uvodi otvoreno bankarstvo.
Šta je, u suštini, otvoreno bankarstvo?
Trenutna tradicionalno zatvorena finansijska paradigma otvara se novim zakonodavnim okvirom ka inovativnijem sistemu koji će omogućiti integraciju bankarskih usluga u svakodnevne transakcije na način koji je „nevidljiv“ za korisnika, ukloniti trenutne barijere i pojednostaviti procese za sve učesnike – od klijenata i korisnika usluga, do nezavisnih kompanija i samih banaka.
Ovaj koncept podrazumeva i uvođenje novih finansijskih aktera koji će posredovati u komunikaciji između banaka i klijenata u oblastima deljenja informacija i plaćanja. Pružaoci usluga pružanja informacija o računu (Account Information Service Provider – AISP) imaće ovlašćenje samo za ,,čitanje“ podataka, dok će pružaoci usluge iniciranja plaćanja (Payment Initiation Service Provider – PISP) moći da vrše plaćanja u ime klijenata.
Širi koncept otvorenog bankarstva možemo zamisliti kao svet u kom se finansijski podaci kreću kroz sigurnu mrežu finansijskih i drugih institucija, dok vi zadržavate potpunu kontrolu nad izborom takvih tokova i obima podataka.
Šta mogu očekivati klijenti?
Prednosti otvorenog bankarstva za korisnike finansijskih usluga su višestruke. Najpre, ostvaruju veću kontrolu i sigurnost pristupa svojim finansijskim podacima. Osim toga, otvoreno bankarstvo omogućava klijentima da koriste naprednije i personalizovane usluge i proizvode od kompanija koje su deo ovog ekosistema, čime iskustvo kupovine postaje jednostavnije i prijatnije.
Tu je i unapređeno upravljanje ličnim finansijama, jer otvoreno bankarstvo omogućava pregled podataka sa više bankovnih računa, čak i iz različitih banaka, u jednom pojednostavljenom prikazu ili aplikaciji.
Kvantitativna prednost je i smanjenje troškova plaćanja. Transakcije preko kanala otvorenog bankarstva obično su značajno jeftinije u odnosu na one koje se vrše putem platnih kartica, a na ovaj način se smanjuju troškovi transakcija.
Kako će odgovoriti banke?
Banke koje brzo prepoznaju i usvoje ove promene mogu ne samo da očuvaju svoju konkurentsku prednost, već i da je dodatno ojačaju, pružajući klijentima sveobuhvatnija i inovativnija rešenja.
U ovom dinamičnom okruženju, ključ uspeha leži u sposobnosti prilagođavanja i spremnosti na saradnju sa drugim akterima, čime se otvara put ka stvaranju novih vrednosti za sve strane. Zato je na bankama je da brzo reaguju i prilagode se promenama, što je i do sada bio slučaj.
Neke će odlučiti da iskoriste otvoreno bankarstvo za jačanje odnosa sa klijentima, nastojeći da postanu primarne banke preko čijih aplikacija klijenti mogu upravljati različitim računima, pratiti stanja i obavljati plaćanja. Drugi mogući scenariji uključuju digitalnu akviziciju klijenata, upravljanje ličnim finansijama, automatizaciju procesa odobravanja kredita i izračunavanje kreditnog skora klijenata, kao i kreiranje ekosistema sa drugim učesnicima na tržištu kroz zajedničku ponudu finansijskih i nefinansijskih proizvoda i usluga, i slično.
Kakvu ulogu igra tehnologija u novom finansijskom poretku?
Na osnovnom nivou, celokupan koncept dolazećeg sveta finansija nemoguć je bez adekvatnih softvera koji podržavaju otvoreno bankarstvo, kao što je ASEE Open Banking, koji moraju ispunjavati stroge regulatorne i sigurnosne zahteve. Šire posmatrano, uloga tehnologije nije više samo pravolinijska digitalizacija tradicionalnih finansijskih usluga, već stvaranje dinamičnijeg, responsivnijeg i inkluzivnijeg finansijskog ekosistema koji zadovoljava zahteve savremenog digitalnog doba.