Piše: Vladan Ilić Papić, direktor prodaje, WTW
U protekloj deceniji, a naročito u periodu nakon pandemije COVID-19, na tržištu osiguranja u Republici Srbiji svoje mesto i ulogu našli su različiti programi dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja (DZO).
Od isključivog benefita za zaposlene u multinacionalnim kompanijama koje posluju u našoj državi, ugovarači dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja u korist svojih zaposlenih sve više postaju i domaće kompanije, kao i individualni korisnici koji polise DZO-a obezbeđuju za sebe i članove svojih porodica.
Razloge za dvocifreni procentualni rast premije DZO-a u poslednjih nekoliko godina treba tražiti u činjenici da zdravstvena svest građana Republike Srbije raste u skladu sa svim izazovima sa kojima su suočeni, od sve veće opasnosti od novih pandemija do komfornije mogućnosti korišćenja u odnosu na obavezno zdravstveno osiguranje. Ovome treba dodati još nekoliko vrlo bitnih faktora, kao što su ubrzani razvoj privatnog zdravstvenog sistema, kao i rast životnog standarda i posledično dostupnosti medicinskih usluga u pomenutom sistemu, ali i značajne migracije visoko kvalifikovane radne snage u Srbiju. Svi ovi faktori uticali su na značajan rast tražnje za medicinskim uslugama i posledično dobrovoljnim zdravstvenim osiguranjem. Brži rast tražnje za uslugama od rasta kapaciteta privatnog medicinskog sistema koji ove usluge može da pruži, generisao je medicinsku inflaciju koja je u poslednjih nekoliko godina bila više od opšte inflacije merene indeksom potrošačkih cena.
Sa brzim rastom ove vrste osiguranja dolazi do izražaja i niska profitabilnost značajnog broja ovih osiguravajućih proizvoda dostupnih na našem tržištu, što može ugroziti i njihovu dugoročnu održivost. Ovaj trend nije specifičan samo za Srbiju, već se u sličnom pojavnom obliku javlja širom regiona, a njegova izraženost zavisi od stepena razvijenosti državnog medicinskog sistema.
Postoje različite inicijative osiguravača da se ova grana biznisa učini profitabilnijom, ali nažalost ni jedna od njih nije dala trajnija rešenja. Izazovi poput medicinske inflacije, overdijagnostike, damping cenovne politike novijih igrača na DZO tržištu, preovlađuju u odnosu na sve pokušaje da se prevaziđu postojeći niski profiti ili u nekim slučajevima i gubici.
Kako bi se situacija popravila i učinila ovu vrstu osiguranja u Srbiji dugoročno održivom, prema našem mišljenju neophodno je učiniti određeno restrukturiranje.
U tom smislu, smatramo da jedna od inicijativa mora biti i revidiranje postojećih proizvoda DZO-a, koji se po svom obimu i strukturi ozbiljnije nisu menjali u prethodnih desetak godina, dok su se pozicije tržišnih učesnika drastično promenile u istom periodu (broj osiguravača koji nude DZO proizvode, broj i navike ugovarača/osiguranika, kapacitet privatne prakse i sl). Naime, zaključak je da su pojedini proizvodi i pokrića prevaziđeni, nedovoljni, a samim tim zbog potrošnje i neprofitabilni. Ovo se prvenstveno odnosi na proizvode koji targetiraju isključivo vanbolničke usluge i to su paketi sa limitima od 1.000 do 3.000 evra. Iskustveno, potrošnja koja je uslovljena svim direktnim faktorima u kojima dominira medicinska inflacija, dovela je do toga da procena rizika i iznosi premije za ove proizvode budu isuviše visoki u odnosu na ponuđenu osiguranu sumu/pokriće, zbog čega klijenti odustaju od zaključenja polise ili pak data niža premija dovodi do neprofitabilnosti.
Pomenuti paketi pokrića su bili atraktivni u periodu kada svest o zdravstvenoj zaštiti nije bila na današnjem niovu, kada je mreža privatnih zdravstvenih ustanova bila izuzetno skromna, a medicinska inflacija gotovo nije ni postojala.
Današnja situacija je dijametralno različita, jer broj pacijenata u privatnim zdravstvenim ustanovama u Republici Srbiji, kada je reč o novim pacijentima, raste oko 20 odsto na godišnjem nivou. Odnos pacijenata koji koriste DZO ili plaćaju sopstvenim sredstvima i dalje je na strani onih koji zdravstvene usluge plaćaju lično (oko 65%:35%). Prosečna potrošnja pacijenata koji koriste privatne medicinske usluge van dobrovoljnog osiguranja već sada iznosi preko 500 evra na godišnjem nivou.
Svi ovi pokazatelji, uz adekvatnu procenu rizika onih koji ugovaraju DZO kao benefit za zaposlene ili individualno za sebe i članove svojih porodica, govore u prilog da je tržište DZO-a spremno za pakete sa širim pokrićem, a samim tim i premijski skuplje proizvode. Smatramo da minimalni paketi koje ubuduće treba ugovarati, su paketi od 5.000 evra i viši, koji će uključivati rizike i vanbolničkog i bolničkog lečenja, a upravo paket ovog tipa je prepoznat kao tržišna medijana prema podacima iz WTW Benefits Online benchmarking tool-a, na osnovu podataka o benefitima više od 80 renomiranih kompanija koje posluju u Republici Srbiji.
Ono što je svetska praksa jeste i uvođenje obaveznih franšiza ili participacija, naročito za medicinske usluge niže vrednosti, čime se delimično umanjuje efekat overtritmenta.
Ugovoreni paketi treba da odgovaraju svrsi, a to je eventualni budući neizvesni zdravstveni izazov, a ne kao do sada, proceni da ugovorena polisa DZO-a manje premijski košta od iznosa potrošenih sredstava na godišnjem nivou po zaposlenom ili članu porodice. Ovo vidimo kao jedan od načina i puteva da se linija biznisa DZO-a trajno učini profitabilnom i dugoročno održivom. Naravno, uz stimulativne opcije uvođenja participacije u korišćenju medicinskih usluga kako bi proizvod bio dugoročno održiv, kao i digitalizaciji procesa sprovođenja DZO-a (digitalne isprave umesto tradicionalnih plastičnih kartica, koje se menjaju na nivou polise, elektronsko zakazivanje pregleda, elektronska razmena podataka sa zdravstvenim ustanovama u realnom vremenu i slično).
Neki osiguravači u Srbiji su neke od navedenih inicijativa već implementirali i inicijalni pozitivni efekti ovih akcija i sa njima povezanim značajnim investicijama u povećanje efikasnosti se već naslućuju. Nadamo se da će ostatak tržišnih učesnika u Srbiji krenuti sličnim putem i obezbediti dugoročnu održivost i dalji rast ove vrste osiguranja.
.){kind=link}