Na prvi pogled se može učiniti da je odgovor na pitanje koje vrednosti prijaviti u osiguranje prilično jednostavan. Da li je baš tako? Savet stručnjaka u vezi sa izborom jedne ili kombinacije više različitih metoda prijave osiguranih vrednosti u osiguranje ključan je za buduću maksimizaciju prava iz osiguranja u okviru ugovorenih uslova
Piše: VLADIMIR VLAŠKI, direktor za strateške klijente, WTW Srbija
Sastavni deo svih polisa osiguranja imovine, a posebno onih koje se odnose na osiguranje građevinskih objekata i opreme, čini i odrednica da je sume osiguranja po ugovorenoj polisi odredio ugovarač osiguranja. Pri tome, ugovarač osiguranja je po ugovorenoj polisi najčešće i osiguranik, tj. Lice kome će se za slučaj realizacije osiguranog rizika isplaćivati nadoknada iz osiguranja.
Imajući u vidu prethodno, posledice prijave (ne)adekvatnih vrednosti u odnosu na ugovoreno osiguravajuće pokriće snosiće u potpunosti sam ugovarač/osiguranik. Otuda, temu vrednosti koje se prijavljuju u osiguranje držimo kao veoma važnu, tačnije, po važnosti odmah do teme koja se tiče odabira širine osiguravajućeg pokrića koju ugovarač/osiguranik želi ugovoriti za sopstvenu imovinu.
Jedno od osnovnih načela na kojima počiva osiguranje jeste načelo obeštećenja, koje upućuje da je prevashodna svrha osiguranja da osiguraniku omogući vraćanje imovine u stanje pre nastanka pretrpljene štete, bez ostvarivanja bilo kakve dodatne koristi. Sa druge strane, ono čime osiguranici po pravilu najčešće raspolažu jesu (samo) knjigovodstvene vrednosti. Uzimajući u obzir pomenuto načelo i raspoložive vrednosti, na prvi pogled se može učiniti da je odgovor na pitanje koje vrednosti prijaviti u osiguranje prilično jednostavan. Da li je baš tako?
Složeno pitanje
Na osnovu bogatog iskustva u okviru WTW Srbija, možemo lako zaključiti da je apsolutno reč o složenom pitanju, na koje odgovor ne zavisi samo od vrednosti kojima ugovarač/osiguranik raspolaže, već i od postojećeg ili osiguravajućeg pokrića koje se želi ugovoriti. Na ovom mestu ćemo privremeno zanemariti druge bitne elemente osiguranja objekata i opreme (npr. lokacija, mere prevencije i zaštite od pojedinih rizika, istorija šteta i dr.) kako bi u fokus stavili vrednosti koje se prijavljuju za osiguranje.
Prijava knjigovodstvenih sadašnjihv rednosti (koje su umanjene za obračunatu amortizaciju) objekata i opreme zasigurno vodi samo jednom – najnižoj premiji osiguranja. Istovremeno, ovako učinjena prijava ne mora biti potpuno neadekvatna i po pravilu voditi za osiguranika lošim scenarijima kod likvidacije šteta (npr. primeni načela podosiguranja ili činjenici da će većina obračuna ulaziti u kategoriju totalnih šteta). Koliko će ovaj pristup biti adekvatan zavisi od više parametara, a neki od najznačajnijih su: relevantnost knjigovodstvene nabavne vrednosti pojedinog sredstva, primenjena stopa („brzina“) amortizacije i ugovoreni uslovi osiguranja. Na primer, ukoliko je osiguranik stekao neki građevinski objekat kupovinom, onda će se taj objekat u poslovnim knjigama osiguranika proknjižiti po tržišnoj ceni, koja ni u kom slučaju nije relevantna za osiguranje objekata. Dodatno, za osiguranje najčešće nije relevantna (samo) knjigovodstvena amortizacija, već tehnička amortizacija, koja je prema našem iskustvu nešto ’„sporija“ od knjigovodstvene. Na kraju, da li će knjigovodstvene sadašnje vrednosti omogućiti adekvatnu nadoknadu iz osiguranja zavisi i od konkretnih uslova osiguranja na kojima se bazira ugovorena polisa, kao i eventualnih dodatnih klauzula ugovorenih po samoj polisi, a koje po pravilu imaju premoć u odnosu na opšte i posebne uslove. Ono što je takođe izvesno jeste da knjigovodstvene sadašnje vrednosti ne mogu biti osnova za ugovaranje nekih složenih programa osiguranja koji su bazirani, između ostalog, na principu novozamenske vrednosti.
Alternativa, jednako raspoloživa svim osiguranicima, jeste prijava knjigovodstvenih nabavnih vrednosti u osiguranje objekta i opreme. Značajan broj osiguranika bi mogao reći da je za njih ovaj pristup manje povoljan, jer nabavne vrednosti po pravilu vode višim sumama osiguranja i posledično višim premijama, a u osnovi i dalje obezbeđuju mogućnost da se ostvari nadoknada iz osiguranja „samo“ do iznosa stvarne/sadašnje vrednosti oštećenog ili uništenog sredstva u momentu nastanka štete. Odmah treba napomenuti da je ovakav stav samo delimično tačan, odnosno da ovaj pristup itekako ima i prednosti, a koje se ndajčešće ogledaju u sledećem: ostvarivanje prava na nadoknadu iz osiguranja i za sredstva koja su potpuno amortizovana, a koja za osiguranika svakako imaju upotrebnu vrednost, obezbeđenje pokrića po knjigovodstvenoj evidenciji, a ne po spisku (što znači da sredstva nabavljena u toku trajanja polise automatski ulaze u pokriće do određenog limita, najčešće bez posebne prijave osiguravaču i bez dodatne premije osiguranja), te svakako bolja zaštita od eventualne primene načela podosiguranja u odnosu na sadašnju vrednost.
U svakom slučaju, ni knjigovodstvene nabavne vrednosti ne garantuju potpunu adekvatnost za osiguranje, ali svakako osiguranicima obezbeđuju viši nivo sigurnosti i potpuniju nadoknadu iz osiguranja. Ovo posebno, ukoliko se ugovorene polise poboljšaju dodatnim klauzulama koje podržavaju bolju zaštitu osiguranika i potpuniju nadoknadu iz osiguranja. Iako treba učiniti sve da se izbegnu posledice kako podosiguranja, tako i nadosiguranja, prema našem iskustvu, ugovarači osiguranja će, ukoliko već mogu ili moraju da biraju, ipak lakše prihvatiti negativne posledice nadosiguranja.
Procenjene vrednosti
Kao vrednosti objekata i opreme koje će, prijavljene u osiguranje, značiti za osiguranika mogućnost najpotpunije nadoknade u slučaju šteta, a da pri tome ne ostavljaju gotovo nikakav prostor za nadosiguranje, svakako možemo označiti procenje vrednosti. Ovo važi kako za procenjene sadašnje (stvarne, fer) vrednosti, tako i za procenjene novonabavne vrednosti (procenjene vrednosti novog istog ili sličnog sredstva). Svaka od ovih kategorija vrednosti mora biti primerena ugovorenim uslovima osiguranja. Ukoliko se radi o nekom jednostavnijem programu osiguranja, a koji su i dalje zastupljeniji na našem tržištu, onda svakako procenjene sadašnje vrednosti predstavljaju sasvim dobru osnovu za osiguranje. Za slučaj složenijih programa osiguranja, koji bi odrazumevali da u određenim slučajevima osiguranik ima pravo na nadoknadu i u nivou novozamenske vrednosti tj. vrednosti novog istog/sličnog sredstva, procenjene novonabavne vrednosti predstavljaju potrebnu i najbolju osnovu.
Ovde je važno napomenuti da kod osiguranja objekata, kao relevantnim uvek govorimo o procenjenim građevinskim vrednostima (amortizovanim ili vrednostima novog objekta) dok kod opreme uvek govorimo o procenjenim tržišnim vrednostima (sadašnjim ili novonabavnim vrednostima). Za osiguranje objekata i opreme nisu relevantne procenje vrednosti bazirane na prinosnim metodama ili likvidacione vrednosti, jer se nadoknada iz osiguranja bazira prevashodno na troškvnom principu. Dokumenti procena vrednosti sa kojima se u poslednjih nekoliko godina srećemo, po pravilu sadrže procenjene vrednosti dobijene primenom različitih metoda, ali gotovo neizostavno i primenom troškvne metode koja je najrelevantnija za osiguranje. Neretko se u dokumentima procena vrednosti imovine, procenjene vrednosti po troškovnom metodu označavaju i kao vrednosti za osiguranje, pri čemu su u izveštajima o proceni uglavnom raspoložive i procenjene vrednosti novog objekta ili opreme kao i njihove procenjene fer vrednosti.
Za procenje vrednosti je veoma važno da potiču iz perioda koji se, u odnosu na momenat ugovaranja osiguranja, mogu označiti kao skoriji, pri čemu tržišna kretanja u poslednje vreme čine i da se periodi koje možemo u ovom kontekstu označiti skorijim sve više skraćuju. Verovatno jedina, a ujedno i najveća mana pristupa prijave procenjenih vrednosti u osiguranje jeste što procenjene vrednosti nisu tako često raspoložive ugovaračima ili su raspoložive ograničeno (samo za pojedinu opremu ili objekte i to najčešće za one koji su predmet hipoteke ili ručne zaloge), odnosno što su povezane sa troškovima pribavljanja procene. Zbog svega prethodno navedenog, na stanovištu smo da je savet stručnjaka u vezi sa izborom jedne ili kombinacije više različitih metoda prijave osiguranih vrednosti u osiguranje ključan za buduću maksimizaciju prava iz osiguranja u okviru ugovorenih uslova.
