Autor: Marko Milikić, WTW, Svet osiguranja
Kvalitetna analiza ponuda posrednika u osiguranju, u kojoj su naglašene kritične stavke i razlike u kvalitetu ponuda ubrzavaju proces donošenja odluke i odabir najbolje opcije za ugovaranje kasko osiguranja
Pokriveni rizici i isključenja
Osnovno kasko osiguranje vozila treba da pruži pokriće od saobraćajne nezgode, požara, oštećenja vozila usled udara, pada, vandalizma, krađe i razbojništva. Prilikom poređenja ponuda između osiguravača, posebno treba obratiti pažnju šta sve spada u osnovno pokriće, na koji način su rizici definisani u uslovima osiguravača i koja su isključenja ili ograničenja, odnosno šta kasko ne pokriva. Da li postoji mogućnost ugovaranja dodatnih rizika i na koji način? Neki od osiguravača pored standardnih pokrića pružaju i pokrića od rizika zemljotresa, životinjskih ugriza, potapanja vozila, odrona, snežne lavine i sl. U zavisnosti od flote i namene vozila, osiguraniku mogu biti interesantna upravo nestandardna pokrića koja pojedini osiguravači pružaju. Neka od bitnijih isključenja kod kasko osiguranja su štete od terorizma, ratnih dešavanja, pogonske štete (kvarovi), posledične štete u vidu dangube, kazne i sl. Naročito treba obratiti pažnju da se posebni uslovi osiguranja između osiguravača razlikuju u vidu pokrivenosti rizika, isključenja iz osiguranja, prava na regres, obaveza osiguranika kada nastane osigurani slučaj i te razlike mogu u nekim slučajevima da odrede da li će neka šteta biti plativa ili ne.
Način zaključenja ugovora o osiguranju
Postoji više načina na koji se može ugovoriti kasko osiguranje u Srbiji u zavisnosti od vrste vozila i namene, a najbitniji su sledeći: na novu vrednost/svakovremenu stvarnu vrednost; na sumu osiguranja bez primene načela osiguranja; na dogovorenu vrednost; na taksiranu vrednost.
Prednost ugovaranja na novu vrednost/svakovremenu vrednost je u tome što nije unapred definisana suma osiguranja kao maksimalna obaveza osiguravača. Prilikom obračuna štete osiguravač će amortizovati vrednost vozila po sledećim parametrima: godina proizvodnje, pređeni kilometri ili radni sati, način upotrebe i održavanje, značajnije ulaganje i ostalo. Kod totalne štete (npr. krađa vozila u celini) naknada iz osiguranja treba da odgovara tržišnoj ceni polovnog vozila iste marke, modela i godišta.
Kod ugovaranja na sumu osiguranja, osiguravač unapred definiše svoju maksimalnu obavezu (sumu osiguranja) na način da katalošku vrednost novog vozila ili fakturnu vrednost novog vozila umanji za koeficijent amortizacije u skladu sa starošću vozila. Tako dobijeni proizvod (suma osiguranja) može biti niža od tržišne cene vozila. Kod ovog načina ugovaranja je posebno bitno pravilno odrediti vrednost novog vozila, jer će ta vrednost biti polazna osnova za izračunavanje sume osiguranja i totalne štete.
Osiguranje na dogovorenu vrednost predstavlja način ugovaranja gde su se osiguranik i osiguravač unapred dogovorili o vrednosti vozila u momentu zaključenja ugovora o osiguranju. Najčešće je to slučaj kod specijalnih i radnih vozila kojih nema na tržištu i gde se angažuje licencirani eksterni procenitelj koji određuje vrednost vozila na bazi priznatih kriterijuma. U slučaju totalne štete polazna osnovica za obračun je dogovorena vrednost umanjena za procenjenu amortizaciju od momenta prijema vozila u osiguranje do momenta nastanka štetnog događaja.
Osiguranje na taksiranu vrednost se najčešće koristi za osiguranje oldtajmera. Takođe je potrebna procena licenciranog eksternog procenitelja kojom se određuje vrednost vozila i ta vrednost se ne umanjuje na ime amortizacije, bez obzira u kom trenutku je šteta nastala. Osiguravači su prepoznali nedostatak ugovaranja na sumu osiguranja, tako da je trend u Srbiji da se ugovori zaključuju na svakovremenu stvarnu vrednost.
Delimična ili totalna šteta
Da li će šteta biti delimična ili totalna zavisi od visine obračunate štete, vrednosti koja je uzeta kao vrednost novog vozila (katalog AMSS-a ili račun nabavke) i vrednosti vozila u momentu štete. Delimična šteta pokriva popravku vozila koja uključuje i zamenu oštećenih delova. Ukoliko se vozilo popravlja u ovlašćenom servisu i ugrađuju se originalni delovi, treba obratiti pažnju da postoje razlike između osiguravača do koje starosne granice se prihvataju troškovi ugradnje originalnih delova bez umanjenja na ime amortizacije. Kod pojedinih osiguravača naknada iz osiguranja se umanjuje na ime amortizacije već kod vozila u petoj godini starosti, dok je kod drugih ta granica sedam i više godina ili se uopšte ne primenjuje. U zavisnosti od starosti flote osiguranika, ova odredba pravi kvalitativnu razliku između ponuda. Kod totalne štete, obračun naknade iz osiguranja treba da odgovara vrednosti vozila u momentu štete (sadašnja/amortizovana vrednost). Postoje dva slučaja totalne štete – kada je vozilo nemoguće popraviti i kada je popravka vozila ekonomski neisplativa (ekonomska totalna šteta). Ekonomski totalna šteta predstavlja scenario kada je zbir troškova popravke i vrednosti ostatka vozila nakon štete veći od stvarne vrednosti vozila u momentu štete.
Osiguravači prave razliku u uslovima kada su u pitanju pojedinačna vozila ili flote vozila. Razlika se ogleda pre svega u bonus/malus sistemu kod obračuna premije za naredni period (kod ugovorenih višegodišnjih osiguranja) i na maluse u toku trajanja osiguranja kod treće i svake naredne štete na istom vozilu. Kod pojedinih osiguravača koeficijenti malusa su izraženiji kod flota nego kod pojedinačnih vozila i pri tom osiguravači različito definišu flotu vozila u zavisnosti od broja osiguranih vozila. Kod nekih je to 5 i više vozila, a kod drugih 10 i više vozila. Kod pojedinačnih ugovora se obavezno primenjuje malus kod treće i svake naredne štete, dok se kod flote ne primenjuje ili se može isključiti primena istog.
Vrednost vozila i PDV
Kod određivanja vrednosti vozila najčešće se koristi katalog AMSS ili fakturna vrednost novog vozila po računu. Treba obratiti pažnju na status PDV-a, odnosno da li osiguranik ima pravo odbitka prethodnog PDV-a kod nabavke i popravki vozila. U skladu sa poreskim tretmanom nabavki vozila, generalno pravilo je da se za putnička vozila u osiguranje prijavljuje vrednost sa PDV-om, a za radna, teretna i autobuse bez PDV-a. Izuzeci kod putničkih vozila su osiguranici čija je delatnost rent a car, taxi i auto-škola, gde po pravilu osiguranici imaju pravo odbitka prethodnog PDV-a. Kod teretnih vozila izuzeci su osiguranici koji nisu u sistemu PDV, kao što su ustanove kao što su bolnice ili škole, kao i osiguranici koji posluju u okviru bankarstva, osiguranja ili organizovanja igara na sreću. Na polisi mora biti navedeno da li osnovica za vrednost vozila i obračun štete sadrži PDV ili ne, jer osiguravač nije u obavezi da plati PDV, ako osiguranik ima pravo odbitka prethodnog PDV-a.
Ukoliko vozilo poseduje nadogradnju ili specijalnu/dodatnu opremu, osnovicu treba uvećati za vrednost iste. Najpravilnije je da se ta nadogradnja ili oprema iskaže kao posebna stavka pored osnovne vrednosti vozila, jer postoje slučajevi da vrednost nadogradnje ili dodatne opreme bude viša od vrednosti vozila u osnovnom paketu.
Učešće u šteti
Učešće u šteti kod kasko osiguranja može biti procentualno (relativno), apsolutno ili kombinovano. Učešće u šteti je obrnuto srazmerno visini premije; veće učešće – niža premija (cena osiguranja). Kada je ugovoreno samo procentualno učešće (franšiza), naknada iz osiguranja se umanjuje za unapred ugovoren procenat, bez obzira na visinu štete (npr 10%). Ako je ugovoreno samo apsolutno učešće (npr. 150 EUR), naknada se umanjuje za ugovoren fiksni iznos, bez obzira na visinu štete. Kod kombinacije učešća, postoje i procentualno i apsolutno učešće, a primenjuje se učešće koje ima višu vrednost. Dugoročni trend na tržištu je da se učešća u šteti povećavaju, a da osiguravači najčešče koriste kombinaciju procentualnog i apsolutnog učešća kao meru za kontrolu tehničkog rezultata.
Kasko osiguranje vozila je kompleksna vrsta imovinskog osiguranja i moraju se sagledati sve njegove dimenzije kako bi se odabrala najkvalitetnija ponuda i zaštitili interesi osiguranika. Kvalitetna analiza ponuda posrednika u osiguranju, u kojoj su naglašene kritične stavke i razlike u kvalitetu ponuda ubrzavaju proces donošenja odluke i odabir najbolje opcije za ugovaranje kasko osiguranja.
