Prošla godina bila je još jedna snažna godina za kinesku ekonomiju. Barem na papiru.
Peking je saopštio da je druga najveća svetska ekonomija ostvarila planirani rast BDP-a od 5 odsto. Izvoz je ostao stabilan a industrijska proizvodnja bila otporna na spoljne faktore. Međutim, ispod površine, stvari nisu tako idealne. Pored nastavka trgovinskog sukoba sa Sjedinjenim državama tu je i kontinuirana kriza na tržištu nekretnina ali i još jedan problem koji bi mogao biti još teži za rešavanje: kako naterati mlade da ponovo veruju u budućnost?
Mnogi kineski milenijalci i pripadnici generacije Z, smanjuju potrošnju u svemu i suočavaju se sa dubokim osećajem da su „zaglavljeni“ u trenutku jer im je ideal stabilnog života srednje klase sve dalji, a obećanje dugoročne finansijske sigurnosti urušava se zajedno sa tržištem nekretnina. Ovome ne pomaže ni to što je nezaposlenost među mladima je visoka, oko 17 odsto a ta brojka ne obuhvata rastući broj diplomaca koji prihvataju poslove ispod svojih kvalifikacija. Prošle godine, kineske društvene mreže su se usijale nakon što je jedan doktor nauka objavio da je počeo da radi dostavu hrane. Otprilike u isto vreme, jedna gasna kompanija objavila je oglas za zapošljavanje diplomaca i postdiplomaca kao čitača brojila.
Kako se mladi u Kini suočavaju sa ekonomijom koja više ne deluje sposobno da ispuni obećanje stalno bolje budućnosti, način razmišljanja zasnovan na oskudici oblikuje njihove svakodnevne odluke o potrošnji. Oprez je zamenio samopouzdanje. Slabe šanse za zaposlenje i spor rast cena ponovo pokreću pitanje da li bi Kina mogla da uđe u dug period stagnacije sličan japanskim „izgubljenim decenijama“, kada su potrošači odlagali potrošnju očekujući niže cene, čime su dodatno pojačavali ciklus slabog rasta, niskih plata i uverenja da budućnost neće biti bolja od sadašnjosti.
Nova normalnost
Kada je Kina ukinula pandemijska ograničenja krajem 2022., ekonomisti i kompanije očekivali su talas takozvane „osvetničke potrošnje“. Ideja je bila da će nagomilani novac podstaći ekonomiju i pokrenuti globalni rast međutim, taj bum se nije desio. Nakon kratkog rasta početkom 2023., potrošnja je brzo izgubila zamah tako da rast maloprodaje i dalje konstantno zaostaje za oko 10 odsto u odnosu na period pre korone. Tokom devetodnevnog praznika Lunarne nove godine u februaru ove godine (tokom kog se, tradicionalno, znatno više putuje i troši) , prihodi trgovaca i restorana porasli su 5,7 odsto. Međutim, prosečna potrošnja po putovanju zapravo je pala za 0,2%, što sugeriše da su ljudi putovali više, ali trošili opreznije.
Potrošnja je posebno slaba među mlađim milenijalcima i pripadnicima generacije Z. Udeo kineskih potrošača u globalnoj prodaji luksuznih brendova pao je sa oko jedne trećine na oko jednu petinu. Nekada ljubitelji luksuza, mladi u Kini sada odustaju od brendova poput Louis Vuitton i Gucci i okreću sigurnijim oblicima ulaganja poput zlata, ili manjim zadovoljstvima kao što su kolekcionarske figurice i plišane igračke. Ranije su postojala tzv. moonlight tribes, čitave generacije koje su živele „od meseca do meseca“, i troškarile na razne nebitne stvari. Ali, za takvo ponašanje potrebno je da imate samopouzdanje koje se zasniva se na uverenju da ćete sledećeg meseca imati posao a to više nije slučaj u Kini.
Peking pokušava da podstakne potrošnju kroz subvencije, popuste i druge mere, ali problem očigledno ne može da se reši samo podsticanjem potrošnje. Sve zavisi od toga da li mladi veruju da će se rizik isplatiti a mnogi su to poverenje izgubili.
Buđenje iz kineskog sna
Gotovo 50 godina kineski san nije se mnogo razlikovao od američkog: školuj se, nađi stabilan posao, kupi stan i postepeno napreduj. Kupovina nekretnine bila je ključni deo tog puta. Slično zapadnim zemljama, i u Kini taj model počinje da se raspada. Poslovi su teže dostupni, a nekretnine, koje predstavljaju glavni izvor bogatstva srednje klase, gube na vrednosti. Cene novogradnje padaju gotovo svakog meseca još od sredine 2022. godine i ukupno su pale za oko 20 odsto, u odnosu na 2021., kada su bile na vrhuncu. Ova situacija rezultat je dugogodišnjeg „balona“ na tržištu nekretnina, gde je taj sektor činio i do trećine BDP-a zemlje. Za mlade, ovo znači gubitak onoga što je ključno za osećaj sigurnosti a ideje da kupovina stana može biti greška, a ne prekretnica, ima snažan psihološki efekat. Iako kinesko tržište akcija beleži rast, njegov uticaj na osećaj bogatstva mnogo je manji nego kod nekretnina, jer većina domaćinstava najveći deo imovine drži upravo u nekretninama.
Statistika daje sumornu sliku, ali društvene mreže možda još bolje pokazuju raspoloženje mladih u Kini, gde su popularni trendovi ekstremne štednje i bai lan. Bai lan (ili na engleskom let it rot), opisuje stav mladih prema životu a sam izraz znači dobrovoljno povlačenje iz ostvarivanja određenih ciljeva, jer osoba shvata da su jednostavno preteški za postizanje.Ovaj pokret se pojavio 2021. kao reakcija na iscrpljujuću radnu kulturu, uključujući režim rada od 9 do 21 čas, šest dana u nedelji.
Za neke, ovo je preraslo u potpuno odustajanje od ambicija. Pojavili su se i trendovi poput „pacovskog života“, gde mladi provode dane uglavnom u krevetu, skrolujući po mrežama i živeći na najjeftinijim opcijama dostave hrane. Postoje čak i oni koji sebe nazivaju „decom sa punim radnim vremenom“, jer obavljajući kućne poslove u roditeljskim kućama u kojima žive i za to dobijaju „platu“.
Ovakvo raspoloženje ima realne posledice. Jedan kineski ekonomista opisao je mlade kao „generacije bez životne energije“ a pad nataliteta dodatno oslikava problem, naime broj novorođenih pao je na najniži nivo od 1949. godine.
Slaba potrošnja u Kini postaje globalni problem jer je svetska ekonomija godinama računala na kineske potrošače kao ključni izvor rasta. Ako se taj trend nastavi, posledice će se osetiti širom sveta, i sve industrije, od luksuzne robe do turizma.
Ekonomski oporavak ne zavisi samo od mera i politika već od poverenja. A potrošnja počinje upravo od toga da ljudi veruju da će budućnost biti bolja.
