Najveći izazov sa kojim se Kina danas suočava nije američka politika, već je unutrašnji. Statistika beleži dramatičan pad stanovništva, piše Washington Post.
Ovaj pad ima potencijal da ugrozi dugoročni rast zemlje i ugrozi ambicije Kine da postane globalna sila koja može parirati Sjedinjenim Državama. Nedostatak radne snage mogao bi da poremeti globalne lance snabdevanja za proizvode poput lutki, obuće, mobilnih telefona i električnih vozila, navode analitičari WP.
Luis Lu iz Oxford Economics ocenjuje da bi smanjenje radne snage moglo obori godišnji rast BDP-a za 0,5 odsto tokom naredne decenije. Godine 1990. prosečna starost u Kini bila je 23,7 godine, dok se prosečan broj dece po ženi kretao oko 2,51, što je iznad nivoa potrebnog za reprodukciju stanovništva.
Do 2023. stanje se drastično promenilo: starosna medijana (starost koja stanovništvo deli na dve jednake polovine) porasla je na 39,1 godinu, a prosečan broj dece po ženi opao je na samo jedno. Kina je 2022. dostigla vrhunac stanovništva od oko 1,4 milijarde, a od tada broj stanovnika opada.
Kina sa manjkom ljudi
Prema projekcijama UN-a, kako navodi WP, do 2050. broj stanovnika mogao bi da padne na 1,26 milijardi, a starosna struktura će se pogoršati: oko 10 odsto stanovništva biće mlađe od 15 godina, dok će čak 40 odsto biti starije od 60 godina. Do kraja veka, predviđa se pad na samo 633 miliona stanovnika pri čemu će jedna polovina biti starija od 60 godina.
Koreni problema leže u politici jednog deteta uvedenoj krajem 1970-ih. Država je ovom merom pokušavala da kontroliše natalitet. Oštre mere, uključujući primoravanje na sterilizaciju i abortuse, dovele su do dramatičnog pada nataliteta. Posle 2015. politika je ublažena: dozvoljeno je imati dvoje, a zatim troje dece, ali stopa rađanja nije značajno porasla, čak je i dodatno opala. Troškovi odgajanja dece u Kini ocenjeni su kao izuzetno visoki (u proseku 74.963 dolara, a u velikim gradovima i 140.747 dolara za ceo period školovanja), navodi isti izvor.
Mnogi mladi ljudi odbijaju da se venčavaju i imaju decu zbog finansijskih i životnih opterećenja.
“Život je već iscrpljujući, ne želim da ga dodatno otežavam”, rekao je Šao Ziđuan iz Handžoua novinarima Washington Post-a.
Broj brakova drastično opada – 2024. registrovan je samo 6,1 milion što je manje od polovine broja iz 2013. Vlada pokušava da deluje: uvodi kurseve druženja na univerzitetima, traži od zaposlenih da stupe u brak, nudi novčane subvencije za venčanja, pa čak i vrši pritisak na novopečene supruge da planiraju decu.
Istovremeno, broj starijih osoba raste: očekuje se da će se broj penzionera udvostručiti u narednih 30 godina, što će ozbiljno opteretiti penzioni sistem koji se oslanja na prihode od poreza radnog stanovništva. Do kraja veka, verovatno će biti više ljudi koji se ne broje kao radna snaga nego ljudi koji rade.
Odnos prema radu
Pored kvantitativnog smanjenja radne snage, menja se i odnos prema radu. Mlađe generacije ne žele da rade u fabrikama, kao prethodne generacije. Industrijska moć Kine, koja čini otprilike 30 odsto globalne industrijske proizvodnje, biće ograničena, a kolaps proizvodne snage neizbežan, smatra demograf Ji Fuksian. Država je ograničeno otvorena za imigraciju, zbog čega se oslanja na automatizaciju, ali ona nije rešenje za sektore usluga, rekao je u analizi.
Na globalnom nivou, ovo može doneti slabiju proizvodnju, više inflacije i poremećaje u lancima snabdevanja za proizvode poput iPhone-a i patika. Za Kinu, posledice će biti sveobuhvatne: izazovi u ekonomiji, politici, društvu, kulturi i nacionalnoj bezbednosti.
