Ekonomija zapadnog sveta poslednjih godina zbunjuje ekonomiste. Inflacija je visoka, kamatne stope su opteretile kredite, tržište rada stagnira, potrošnja raste.
Što se Amerike tiče, jedno od objašnjenja je bilo da se iza prosečnih podataka zapravo kriju dve Amerike: bogatiji, čiju potrošnju podstiču rast berze i vrednosti imovine, i svi ostali, koji sve pažljivije raspolažu novcem. Ali, veteran Wall Street-a Ed Jardeni smatra da podela nije samo između bogatih i siromašnih već je sve više generacijska. „Ekonomiju danas oblikuju generacije“ rekao je.
Po mišljenju Jardenija na samom vrhu su bejbi bumeri. Generacija rođena između 1946. i 1964. danas raspolaže neto bogatstvom od gotovo 90 biliona dolara, odnosno približno 52 odsto ukupnog bogatstva američkih domaćinstava. A deo tog bogatstva mogao bi dodatno da poraste kada prethodna, takozvana „tiha generacija“, počne da prenosi svojim naslednicima imovinu vrednu oko 20 biliona dolara.
To menja način na koji funkcioniše najveća svetska ekonomija.
Isti generacijski obrazac živi i u Evropi. ECB navodi da starija domaćinstva u evrozoni imaju znatno veće neto bogatstvo i drže najveći deo realne i finansijske imovine. Kako bumeri odlaze u penziju, deo te imovine biće potrošen, ali ECB očekuje da će bogatija domaćinstva veliki deo preneti naslednicima
Visoke kamate kao dobra vest
Jardeni ukazuje na važnu promenu a to je da američka potrošnja, koja čini približno 70 odsto BDP-a, sve više podržava decenijama akumulirano bogatstvo, a manje samo prihod od rada.
„Bumeri kontrolišu oko 54 odsto akcija i udela u investicionim fondovima vrednih gotovo 30 biliona dolara. U njihovom vlasništvu je i oko 41 odsto nekretnina domaćinstava – više nego kod bilo koje druge generacije. Zbog toga isti ekonomski uslovi imaju potpuno različite posledice u zavisnosti od godina.
Visoke kamatne stope za milenijalca koji pokušava da kupi prvi ili veći stan predstavljaju problem. Za penzionera sa otplaćenom kućom i velikom ušteđevinom mogu predstavljati dodatni prihod“ kaže Jardeni.
Bumeri, prema Jardenijevim podacima, drže oko 3,1 bilion dolara u fondovima tržišta novca, približno 60 odsto ukupnog iznosa američkih domaćinstava. Rast kamata zato povećava i njihov prihod od štednje. Istovremeno, mnogi od njih svoje kuće već poseduju bez kredita ili imaju hipotekarne zajmove zaključane u vreme izuzetno niskih kamata. Nemaju razlog da ih prodaju i uzmu novi, mnogo skuplji kredit.
Tako se stvorio zanimljiv krug: stariji vlasnici ostaju u svojim kućama, na tržištu je manje nekretnina, cene ostaju visoke, a njihovo bogatstvo dodatno raste. Mlađima je, s druge strane, još teže da kupe dom.
Drugim rečima, ono što jednoj generaciji povećava bogatstvo, drugoj podiže ulaznu cenu u isti taj svet.
Mlađi ipak dobijaju deo tog novca
Generacije, naravno, nisu odvojeni ekonomski svetovi. Roditelji pomažu deci, a upravo se tu već događa deo velikog transfera bogatstva o kojem se godinama govori. Podaci Visa Business and Economic Insights pokazuju da je četvrtina milenijalaca koji poseduju nekretninu dobila pomoć roditelja za učešće, i bez te pomoći ne bi mogli da kupe dom koji danas imaju.
To govori o još jednoj promeni. Deo bumera ne čeka da bogatstvo jednog dana ostavi naslednicima, već ga prenosi onda kada je njihovoj odrasloj deci najpotrebnije – pri kupovini nekretnine ili drugim velikim životnim izdacima.
Ipak, očekivanja o ogromnom nasledstvu treba ublažiti po mišljenju Jardenija.
Iako se govori o desetinama biliona dolara koje poseduju bumeri, procena Visa-e je da bi mlađim generacijama na kraju moglo biti preneto oko 36 biliona dolara, znatno manje od ukupnog bogatstva ove generacije. Razliku će pojesti životni troškovi u penziji, dugovi, porezi, naknade i dobrotvorne donacije.
Ni svi bumeri nisu bogati. Iza impresivnog zbirnog broja kriju se i starija domaćinstva opterećena hipotekama, kreditnim karticama, automobilskim i drugim dugovima.
Ekonomija u kojoj godine postaju finansijska prednost
„Ekonomija koju formiraju generacije“ zato ne znači samo da su stariji bogati, a mlađi siromašni. Važnija je činjenica da su generacije u potpuno različitim fazama akumulacije imovine.
Bumeri su decenijama kupovali nekretnine, investirali i štedeli u periodu kada su cene mnogih oblika imovine rapidno rasle. Mlađe generacije danas pokušavaju da kupe istu vrstu imovine po znatno višim cenama, uz skuplje kredite i nesigurnije tržište rada.
To objašnjava i jednu od najvećih zagonetki američke ekonomije: zašto potrošnja opstaje uprkos kamatama koje bi trebalo da je uspore.
„Odgovor je možda jednostavniji nego što se činilo. Ljudi koji trenutno imaju najveću finansijsku moć nisu nužno oni koji najviše zavise od plate, posla ili jeftinog kredita“ kaže analitičar.
Dok ekonomisti čekaju da visoke kamate „zakoče“ potrošnju, najbogatija američka generacija i dalje ima dovoljno imovine da nastavi da troši. A većina ostalih čekaju niže kamate, pristupačnije nekretnine, sigurniji posao ili, u nekim slučajevima, pomoć generacije koja trenutno drži najveći deo bogatstva.
