Istorijski dogovor između sindikata i korporativnih giganata ukazuje na zaokret u trećoj svetskoj ekonomiji, dok „Shunto“ pregovori postavljaju novi standard za globalno tržište rada.
Dok se veći deo zapadnog sveta bori sa usporavanjem rasta plata, u Japanu se dešava tektonski poremećaj. Prema zvaničnim izveštajima koje prenosi Nikkei Asia, najveće japanske kompanije, uključujući Toyotu i Panasonic, pristale su na prosečno povećanje plata od 5,28%. Ovo je najznačajniji skok primanja od 1991. godine, čime je nadmašena psihološka granica od 5% koju su analitičari smatrali neophodnom za održivi ekonomski oporavak.
Pad decenijskog tabua
Decenijama je Japan bio zarobljen u krugu stagnacije cena i plata. Međutim, kako izveštava Bloomberg Europe, kombinacija hroničnog nedostatka radne snage i rasta troškova života naterala je poslodavce na ustupke. Sindikalna grupacija Rengo, koja predstavlja milione radnika, naglasila je da ovo nije samo „jednokratna pomoć“, već neophodna korekcija kako bi se održala kupovna moć stanovništva.
Signal za Banku Japana
Ekonomisti Reuters-a ocenjuju da je ovaj dogovor „poslednji delić slagalice“ koji je bio potreban centralnoj banci.
- Financial Times navodi da će ovoliki rast plata omogućiti Banci Japana da nastavi sa normalizacijom monetarne politike i definitivno napusti politiku negativnih kamatnih stopa.
- Izveštaj Asian Business Review dodaje da bi ovaj potez mogao da ojača jen, što bi direktno uticalo na globalne tokove kapitala i konkurentnost japanskog izvoza.
Lekcije za globalno tržište
The Economist u svojoj analizi ističe da japanski primer pokazuje kako demografski pritisci (starenje nacije) na kraju nadvladaju korporativni otpor prema povećanju troškova rada. Za poslovnu zajednicu, ovo je jasan pokazatelj da se era jeftine radne snage u razvijenim ekonomijama završava.
MarketWatch upozorava da će se sada fokus pomeriti na mala i srednja preduzeća u Japanu. Dok giganti poput Toyote mogu da apsorbuju ove troškove, pitanje je da li će manji dobavljači moći da prate ovaj trend bez ugrožavanja sopstvene likvidnosti, što je izazov sa kojim se suočavaju i preduzeća na Balkanu.
