Rat u Iranu ozbiljno je pogoršao izglede za globalnu ekonomiju, upozoravaju ekonomisti američke banke JPMorgan. Prema njihovim procenama, tržišta bi uskoro mogla da se suoče sa kombinacijom tvrdokorne inflacije, viših cena energije i usporavanja privrednog rasta, odnosno sa scenarijem koji bi mogao da izazove novi talas ekonomske neizvesnosti.
Ekonomisti banke smatraju da je takozvani „Goldilocks scenario“ praktično nestao. Reč je o idealnom ekonomskom okruženju u kojem inflacija opada, dok ekonomija nastavlja stabilno da raste bez ozbiljnijih poremećaja. Upravo taj scenario bio je osnova optimističnih prognoza centralnih banaka za 2026. i 2027. godinu.
Međutim, eskalacija sukoba na Bliskom istoku promenila je očekivanja. Prema proceni JPMorgana, rast cena nafte mogao bi da pogura osnovnu inflaciju iznad tri odsto, dok bi rast troškova transporta i proizvodnje dodatno povećao cene robe široke potrošnje.
Banka je zbog toga snizila prognozu globalnog ekonomskog rasta za oko četvrtinu procentnog poena. Analitičari upozoravaju da skuplja energija smanjuje kupovnu moć domaćinstava, utiče na pad potrošnje i povećava rizik od slabljenja tržišta rada.
„Postoji ozbiljan rizik da energetski šok smanji kupovnu moć građana i oslabi poslovno poverenje, što bi moglo da dovede do usporavanja ekonomskog rasta i povećanja nezaposlenosti“, naveo je tim ekonomista koji predvodi glavni ekonomista JPMorgana, Brus Kasman.
Prema njihovoj proceni, inflacija bi dugoročno mogla da oslabi, ali tek nakon što ekonomija oseti posledice usporavanja. Drugim rečima, pad cena ne bi bio rezultat stabilizacije tržišta, već slabije tražnje i usporavanja privredne aktivnosti.
Nafta, inflacija i novi pritisci
Inflacija je već mesecima jedna od najvećih briga investitora, a rat u Iranu dodatno je podigao cenu nafte. U aprilu je inflacija u SAD dostigla godišnji nivo od 3,8 odsto što je najviše u poslednje tri godine, dok su cene goriva porasle na 4,56 dolara po galonu, što je najviše u prethodne četiri godine.
JPMorgan upozorava i na dodatne faktore koji bi mogli da pojačaju inflatorne pritiske:
- slabiju otpornost globalnih lanaca snabdevanja,
- rast troškova transporta i proizvodnje,
- nastavak pritiska na rast plata,
- rast kratkoročnih inflacionih očekivanja.
Posebno zabrinjava činjenica da su plate nakon pandemije ostale na povišenim nivoima, što povećava rizik od takozvane „spirale plata i cena“, u kojoj rast zarada dodatno podstiče rast cena proizvoda i usluga.
Ekonomisti ističu da se globalna nezaposlenost i dalje nalazi ispod nivoa pre pandemije, zbog čega nije realno očekivati brzo smirivanje inflacije na ciljane nivoe centralnih banaka.
Posledice bi mogle da traju i nakon rata
Analitičari upozoravaju da bi inflatorni pritisci mogli da ostanu prisutni čak i ako dođe do prekida sukoba sa Iranom. Jedan od razloga jeste činjenica da bi normalizacija protoka nafte kroz Ormuski moreuz mogla da traje mesecima.
I Morgan Stanley upozorava da bi inflacija mogla da dostigne vrhunac tek tokom maja ili juna, uz dodatne pritiske koje stvaraju carine i rast troškova stanovanja.
Poruka velikih investicionih banaka je da tržišta ulaze u period povećane neizvesnosti, u kojem će centralne banke teško uspeti da istovremeno obuzdaju inflaciju i očuvaju ekonomski rast. Ovo je procena američke ekonomske slike.
Slična upozorenja stižu i iz Evrope. Iako nijedna velika evropska banka za sada nije tako direktno proglasila kraj „Goldilocks“ scenarija kao JPMorgan, Evropska centralna banka već upozorava da bi rat u Iranu mogao da izazove dugotrajnije inflatorne pritiske i usporavanje rasta u evrozoni. Glavni ekonomista ECB-a Filip Lejn ocenio je da bi energetski šok mogao da ima „uporniji efekat“ na inflaciju nego što se ranije očekivalo, dok pojedine evropske finansijske institucije, uključujući BNP Paribas, procenjuju da će rast evropske ekonomije biti značajno slabiji zbog viših cena energije i slabije potrošnje. Evropska ekonomija je posebno osetljiva zbog velike zavisnosti od uvoza energenata, pa analitičari upozoravaju da bi produženi poremećaji na tržištu nafte i gasa mogli da podsete na energetsku krizu iz 2022. godine.
