Kako je počela kriza između Kine i Japana: Pod kontrolom izvoza 40 kompanija

Kina je dodatno pooštrila trgovinske i tehnološke restrikcije prema Japanu, uvodeći nove kontrole izvoza za ukupno 40 japanskih kompanija, uz obrazloženje da njihove aktivnosti doprinose „remilitarizaciji“ Japana. Odluka kineskog Ministarstva trgovine predstavlja najnoviju eskalaciju političkog i ekonomskog sukoba dve najveće azijske ekonomije, koji je tokom 2026. godine prerastao u jedan od najozbiljnijih geopolitičkih i trgovinskih sporova u regionu.

Prema novoj odluci Pekinga, 20 japanskih kompanija, među kojima je i brodograđevinska grupa Mitsui E&S, stavljeno je na listu subjekata koji podležu pojačanoj kontroli izvoza robe dvostruke namene, odnosno proizvoda koji mogu imati i civilnu i vojnu primenu. Kineske kompanije koje posluju sa tim firmama ubuduće će morati da pribavljaju posebne dozvole, sprovode procene rizika i dostavljaju garancije da proizvodi neće biti korišćeni u vojne svrhe. Dodatnih 20 japanskih kompanija, uključujući pojedine jedinice korporacije Mitsubishi, prebačeno je na još strožu listu, što praktično znači zabranu nabavke određenih kineskih proizvoda i tehnologija.

Sukob koji traje od početka godine

Aktuelne mere nisu prvi kineski odgovor Tokiju. Još početkom januara 2026. godine Kina je uvela zabranu izvoza pojedinih proizvoda dvostruke namene japanskim vojnim korisnicima, uz obrazloženje da želi da spreči „obnovu japanskog militarizma“. Istovremeno, Peking je ograničio izvoz pojedinih retkih zemnih elemenata i trajnih magneta, ključnih za proizvodnju elektronike, baterija, električnih vozila i vojne opreme.

Već u februaru Kina je prvi put sankcionisala grupu od 40 japanskih kompanija povezanih sa odbrambenom industrijom, među kojima su bile kompanije iz sastava Mitsubishi Heavy Industries, Kawasaki Heavy Industries, IHI i Fujitsu. Današnje mere predstavljaju nastavak tog procesa i dodatno proširenje liste sankcionisanih subjekata.

Kako je počela kriza između Kine i Japana?

Koreni aktuelne krize sežu u drugu polovinu 2025. godine, kada je japanska premijerka Sanae Takaiči izjavila da bi eventualni kineski vojni napad na Tajvan mogao predstavljati „egzistencijalnu pretnju“ za Japan i opravdati japansku vojnu intervenciju. Peking je ove izjave ocenio kao direktno mešanje u unutrašnje poslove Kine i dokaz da Japan ubrzava proces vojnog jačanja.

Nakon toga usledio je niz uzvratnih mera. Kina je ograničila kulturne i turističke razmene, pooštrila kontrole japanske robe, pokrenula antidampinške istrage protiv određenih japanskih proizvoda, a zatim prešla i na restrikcije izvoza strateških sirovina. Istovremeno, Japan je povećao vojni budžet, ubrzao razvoj raketnih sistema dugog dometa i intenzivirao saradnju sa Sjedinjenim Američkim Državama u oblasti bezbednosti.

Dodatne tenzije izazvalo je raspoređivanje japanskih raketnih sistema Tip-12 na ostrvu Minamitorišima, kao odgovor na rast kineskog vojnog prisustva u Pacifiku.

Retki metali kao geopolitičko oružje

Posebnu zabrinutost japanske industrije izazvale su kineske restrikcije izvoza retkih zemnih elemenata. Kina kontroliše približno 90 odsto svetske prerade retkih metala, koji su neophodni za proizvodnju poluprovodnika, električnih automobila, vetroturbina i vojne tehnologije.

Prema procenama japanskih ekonomista, tromesečna obustava isporuka retkih zemnih elemenata mogla bi da nanese štetu japanskoj ekonomiji od oko 660 milijardi jena, odnosno približno 4,2 milijarde dolara, dok bi jednogodišnja zabrana mogla da smanji japanski bruto domaći proizvod za oko 0,4 odsto.

Podaci objavljeni ovog meseca pokazuju da kineski izvoz pojedinih ključnih retkih metala u Japan praktično ne postoji još od početka godine, što je primoralo japanske kompanije da ubrzano traže alternativne izvore snabdevanja u Australiji, Kanadi i Sjedinjenim Državama.

Novi incidenti dodatno pogoršavaju odnose

Tokom juna odnosi dve zemlje dodatno su pogoršani nakon što su kineske vlasti privele dvojicu japanskih državljana pod optužbom za pokušaj krijumčarenja strateških materijala povezanih sa retkim zemnim elementima. Ovaj slučaj izazvao je diplomatski protest Tokija i dodatno povećao neizvesnost među japanskim kompanijama koje posluju u Kini.

Analitičari upozoravaju da bi nastavak trgovinskog sukoba između Kine i Japana mogao imati posledice daleko izvan Azije, s obzirom na to da su ove dve zemlje među najvećim svetskim ekonomijama i ključnim karikama globalnih lanaca snabdevanja u automobilskoj, elektronskoj i vojnoj industriji. Posebno bi mogla biti pogođena tržišta poluprovodnika, baterija za električna vozila i visokotehnoloških komponenti, u kojima Kina i Japan imaju dominantnu ulogu.