Činjenica je da je bankarski sektor u Srbiji tokom 2025. godine ostvario rekordnu dobit od 166,5 milijardi dinara (oko 1,4 milijarde evra), čime je nadmašen rezultat iz 2024. godine, ali prema podacima iz prve polovine 2026. godine jasno je da nailazi trend postepenog ,,hlađenja“. Prema dostupnim podacima, neto dobici bankarskog sektora u prvom kvartalu i polugodištu 2026. beleže pad od oko 10% do 14% u poređenju sa istim periodom prošle godine. I pored toga, banke ostaju izuzetno stabilne i profitabilne, ali je očigledno da su dostigle svoj maksimum rasta dobiti i da je ‘zlatno doba’ poslovanja banaka na svom vrhuncu“, kaže Marina Papadakis, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije.
Shodno aktuelnim trendovima, kako ističe naša sagovornica, očigledno je da banke moraju da razmišljaju o promeni modela poslovanja. Više je ključnih razloga za to.
„Visok profit banaka u periodu od 2023. do 2025. bio je direktna posledica inflatornog šoka i naglog skoka kamatnih stopa, gde su aktivne kamate (na kredite) rasle znatno brže od pasivnih (na depozite). Vrhunac tog ciklusa je iza nas. Narodna banka Srbije drži referentnu kamatnu stopu stabilnom na nivou od 5,75% još od septembra 2024, a sa stabilizacijom tržišta prostor za dalje povećanje marži je praktično zatvoren. Iz tih razloga većina banaka u Srbiji je u prvom polugođu 2026. godine zabeležila slabiji neto rezultat, upravo zbog izostanka tih vanredno visokih prihoda.
Uprkos padu profita na početku ove godine, obim odobrenih kredita, kako privredi tako i stanovništvu nastavlja da raste.
Novi izazov za banke u ovoj godini je svakako i ulazak Srbije u SEPA sistem. Ulazak u SEPA sistem, dugoročno će smanjiti prihode od tradicionalnih inostranih platnih provizija, pa će banke biti primorane da iznađu način da nadoknade taj minus kroz nove digitalne servise i masovnost transakcija. Bez obzira na činjenicu što prihodi od kamata više ne mogu rasti dosadašnjim tempom, bankarski sektor Srbije ostaje u zadovoljavajućoj zoni profitabilnosti. Sa stopom adekvatnosti kapitala od blizu 21% i istorijski niskim nivoom problematičnih kredita (NPL) od oko 2,1%, sistem je apsolutno siguran.
Banke će i dalje odlično poslovati, ali će u narednim godinama taj profit morati da zarade kroz automatizaciju, operativnu efikasnost i masovnost transakcija, a ne više kroz privremene tržišne slabosti koje su dovele do inflatornih trendova i znatnog povećanja referentnih kamatnih stopa centralnih banaka (prvenstveno ECB i NBS).
Iz tog razloga sve banke ubrzano tragaju za iznalaženjem održivog poslovnog modela s obzirom na izmenjene okolnosti poslovanja.
o Rast kreditne aktivnosti, uz očuvanje kvaliteta aktive banaka, uticao je na to da se učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima spusti na novu najnižu vrednost od dva odsto u junu. Ima li razloga da tako bude i dalje?
Učešća problematičnih kredita od oko 2% u junu 2026. godine je svakako istorijski minimum i predstavlja ogroman uspeh za stabilnost finansijskog sistema Srbije. Sve ovo posebno dobija na značaju ako se ima u vidu da je ne tako davno, 2015. godine, učešće problematičnih kredita bilo blizu 23%. No, bez obzira na postignuti rezultat, ekonomsku stabilnost i regulatornu doslednost, mesta za preterani optimizam nema jer doza opravdanog opreza uvek mora biti prisutna i tog smo svi svesni.
U budućnosti mnogi faktori mogu uticati na to, da li će loši krediti ostati na ovom rekordno niskom nivou ili neće, a njih možemo podeliti u dve grupe: pozitivne faktore i potencijalne pretnje.
U pozitivne faktore, koji će doprineti očuvanju niskog nivoa loših plasmana, svakako treba ubrojiti: stroge regulatorne standarde, čišćenje bilansa banaka, rast kreditne mase kao i nova zakonska rešenja.
Narodna banka Srbije i same banke primenjuju izuzetno rigorozne kriterijume pri proceni kreditne sposobnosti dužnika. Pored toga, banke odmah prebacuju ili prodaju loše plasmane specijalizovanim agencijama, čime se sprečava da se NPL gomila unutar bankarskih bilansa.
Stopa rasta ukupnih kredita u junu 2026. iznosila je snažnih 16,6% na godišnjem nivou. Budući da se učešće NPL-a računa kao procenat loših kredita u odnosu na ukupne kredite, brza ekspanzija zdravog kreditnog portfolija prirodno smanjuje i gura procenat loših kredita naniže.
Novi Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga takođe je doneo veoma efikasna rešenja. Zakonska ograničenja kamatnih stopa na stambene i potrošačke kredite, koja važe tokom 2026. i 2027. godine, služe kao direktan štit za građane. Ova mera sprečava nagle skokove mesečnih rata, što direktno čuva sposobnost stanovništva da uredno izmiruje obaveze.
o Šta po Vašem mišljenju mogu da budu mogući rizici?
Sa druge strane potencijalne pretnje i rizici koji mogu dovesti do povećanja loših plasmana mogli bi biti: pritisak na privredu i likvidnost, vremenski jaz u otplati i blago hlađenje privrednog rasta u EU.
Podaci za drugi kvartal 2026. pokazuju da kompanije u Srbiji kredite najviše koriste za likvidnost i obrtna sredstva, a manje za investicije. To implicira da realni sektor troši više novca na tekuće poslovanje i održavanje glave iznad vode usled eksternih troškova, što je dugoročno signal za oprez.
Istorija bankarstva pokazuje da problemi sa otplatom kredita nikada ne nastaju u prvoj godini ekspanzije, već u kasnijim fazama otplate. Krediti koji su masovno odobravani tokom 2024. i 2025. godine po višim kamatnim stopama tek sada ulaze u fazu zrelosti, gde će se videti njihova stvarna održivost.
Imajući u vidu da je domaća privreda duboko povezana sa tržištem Evropske unije, svako dugotrajnije usporavanje evropskih partnera može se preliti na domaće izvoznike i smanjiti njihovu profitabilnost, a samim tim i mogućnost otplate dugova (Nemačka, Italija, Austrija…).
No, bez obzira na sve navedeno, slobodno možemo konstatovati da u narednom periodu ne treba očekivati dramatičan skok loših kredita jer je bankarski sektor visoko kapitalizovan (adekvatnost kapitala iznad 20%), stabilan i profitabilan.
Ipak, zadržavanje stope na sadašnjih 2% biće veliki izazov. Realniji scenario je blaga i kontrolisana fluktuacija između 2% i 2,5%, što se i dalje može smatrati odličnim rezultatom za ekonomiju, bilo da ove brojke posmatramo komparativno ili u istorijskom kontekstu.
o Posle četiri meseca od primene SEPA plaćanja i građani i privreda prepoznali su važnost i uštede u obavljanju platnim transakcijama sa inostranstvom. Prvog meseca je 40 odsto svih relevantnih prekograničnih transakcija u evrima realizovano preko SEPA kanala. Šta su naredni koraci 18 banaka od 19 ukupno koje obavljaju plaćanja putem SEPA platnih šema?
Tako je – prošlo je malo više od četiri meseca od trenutka kada je i korisnicima finansijskih usluga iz naše države omogućeno izvršavanje transakcija putem SEPA Credit Transfer šeme. Ovim je ostvaren veoma važan korak u procesu integracije našeg tržišta sa tržištem Evropske unije, uz istovremeno stvaranje uslova za konkurentnost naše privrede i daljoj izgradnji infrastrukture za dalji razvoj platnih usluga. Ako pogledamo u period koji je iza nas, svakako možemo reći da je i pored vrlo kratkih rokova za implementaciju SEPA Credit Transfer šeme došlo do uspešnog završetka projekta i operativnog početka primene ove platne šeme u bankama u Srbiji. Trenutno banke prate efekte, analiziraju mogućnosti za povećavanje učešća SEPA naloga, sprovode niz koraka radi otklanjanja poteškoća u operativnom radu koje su uočene u prvim mesecima primene i tome slično. Upravo u drugoj polovini septembra se planira sastanak sa svim bankama kako bi se sagledale operativne poteškoće i uočeni izazovi, i predložila rešenja za olakšanje ili unapređenje procedura za korisnike finansijskih usluga ali i za same banke. Naredni koraci će zavisiti od rezultata ovog sastanka.
Takođe, pred nama i dalja kampanja prema privredi, stoga planiramo u kratkom periodu nekoliko događaja sa ovom tematikom, odnosno pred nama je novi krug promocije mogućnosti ove platne šeme i šta naši klijenti treba da znaju i promene u svojim poslovnim navikama kako bi omogućili bolje ili češće korišćenje ovog kanala za plaćanje i kako bi ostvarili bolje efekte. Naime, ustanovili smo da za određeni broj klijenata u značajnoj meri nije moguće koristiti ovu platnu šemu zbog ranije potpisanih ugovora ili pak navike klijenta da snose sve bankarske troškove, što nije uobičajena praksa u EU, a što samim tim eliminiše mogućnost korišćenja SEPA platnih šema kao standardizovanog modela plaćanja koji prepoznaje samo mogućnost da svaki učesnik u transakciji snosi troškove svoje banke. Pored navedenog sprovodimo analizu o eventualnim efektima i mogućnost realizacije inicijative za izjednačavanje indirektnih učesnika u SEPA platnim šemama, u koje spadaju i naše banke i banke iz regiona koje su skoro pristupile SEPA, što za cilj ima dodatno umanjenje SEPA naknada za bankarske klijente. Ujedno, UBS, odnosno telo koje smo osnovali za podršku bankama za implementaciju i realizaciju SEPA platnih šema, prati i dalje pomaže bankama u realizaciji daljih planova za implementaciju drugih SEPA platnih šema, koji odgovaraju njihovom biznis modelu. jer se za svaku platnu šemu zasebno sprovodi postupak registracije i implementacije.
o U decembru ove godine očekuje se i primena kontracikličnog zaštitnog sloja kapitala od 0,5% rizične aktive za banke. Kakav je stav banaka po pitanju formiranja dodatne kapitalne rezerve a kako bi bile otpornije na eventualne rizike?
Bankarski sektor u Republici Srbiji je visoko kapitalizovan, likvidan i profitabilan, sa povoljnom strukturom regulatornog kapitala, u kojoj preovlađuje najkvalitetniji osnovni akcijski kapital.
Samo u toku 2025 godine, prema podacima Narodne banke Srbije, regulatorni kapital povećan je za 54 milijardi dinara i na kraju godine iznosio je 823 milijarde dinara.
Kreditna aktivnost bankarskog sektora, koji čini 90,4% aktive finansijskog sektora, ubrzano je rasla u 2025. godini, i to 15,5%, u odnosu na 2024. godinu, a takav trend je nastavljen i u prvom kvartalu 2026. godine.
U uslovima pojačanog kreditnog rasta, u skladu sa evropskim standardima, regulatori uvode instrumente kojima se utiče na stvaranje dodatnog sloja osnovnog akcijskog kapitala, koji može biti oslobođen u slučaju materijalizacije sistemskih rizika. Time se omogućava kontinuitet kreditne aktivnosti i održivo kreditiranje ekonomije, čak i u slučaju šokova. Na taj način povećava se otpornost finansijskog sektora i značajno smanjuje mogućnost nastanka potencijalne finansijske krize.
Sa stanjem na dan 31.3.2026. godine posmatrano na nivou bankarskog sektora pokazatelj adekvatnosti kapitala prema podacima Narodne banke Srbije iznosi 19,49% i sve banke imaju odgovarajuću visinu i strukturu regulatornog kapitala da zadovolje sveobuhvatne zahteve za kapitalom, koji uključuju i zaštitne slojeve kapitala. Ovakav trend očekujemo da se nastavi i u budućem periodu, imajući u vidu trenutnu kapitalnu poziciju banaka i kontinuirano jačanje kapitalne baze.
o Nema stvarnog otvorenog bankarstva bez otvorenog dijaloga – između banaka, fintech kompanija, regulatora i krajnjih korisnika, rekli ste u intervjuu za naš časopis novembra prošle godine. Gde je danas taj dijalog i šta su njegove teme?
Da, i stojim na stanovištu da je ta konstatacija i dalje aktuelna.
Regulator je doneo zakonsku regulativu koja predstavlja okvir za implementaciju i primenu otvorenog bankarstva.
Banke su pojedinačno oformile operativne timove koji interno rade na implementaciji ovog projekta.
Pri Udruženju banaka Srbije formirana je Radna grupa, koju čine predstavnici banaka i njihovi vendori, koja u saradnji sa Narodnom bankom Srbije kontinuirano rade na implementaciji projekta otvorenog bankarstva. Bankama je dostavljena dokumentacija kojom su definisana tehničko-tehnološko rešenja za namenski interfejs kao i uputstvo za povezivanje poslovnih banaka na open banking čvorište NBS, a sve u cilju stvaranja potrebnih uslova za početak testiranja.
Prema našim saznanjima u Srbiji i te kako postoji interesovanje TPP-ova (pružalaca usluga treće strane) i celokupnog finansijskog sektora po pitanju otvorenog bankarstva, a ekosistem se ubrzano razvija jer je usklađenost sa evropskom PSD2 regulativom postala zakonska obaveza.
Narodna banka Srbije je kroz svoj fintech sandbox omogućila prostor TPP-ovima i inovatorima da bezbedno testiraju svoje aplikacije i biznis modele pre nego što dobiju zvanične licence za rad na tržištu.
Na osnovu svega navedenog, slobodno možemo konstatovati, da je otvoreno bankarstvo u Srbiji trenutno u fazi visoke operativne pripreme gde banke otvaraju svoje API portale, a TPP-ovi razvijaju softverska rešenja koja će uz izričitu saglasnost korisnika omogućiti brža i personalizovanija digitalna plaćanja i omogućiti početak primene otvorenog bankarstava na našem tržištu.
o Svedoci smo inovativnosti u sajber zloupotrebama. Kako biste ocenili sajber otpornost bankarskog sektora?
Bankarski sektor u Srbiji karakteriše izuzetno visok nivo sajber otpornosti, koji se kontinuirano unapređuje kako bi odgovorio na sve inovativnije oblike sajber kriminala. Savremene zloupotrebe više ne ciljaju samo tehničke ranjivosti sistema, već se oslanjaju na sofisticirani socijalni inženjering i manipulaciju ljudskim faktorom. Otpornost našeg sektora, pre svega, počiva na nizu zakonskih i podzakonskih akata koji bankarski sektor obavezuju na primenu izuzetno visokih standarda u domenu upravljanja informacionim sistemima i rizicima, kao i sektorska saradnja kroz odbore Udruženja banaka Srbije, ali i kroz FIN SCIRT, u okviru kojih banke ne konkurišu jedna drugoj u domenu bezbednosti, već blisko sarađuju. Brza razmena informacija o novim oblicima napada i prevara omogućava nam da delujemo preventivno i zaštitimo podatke i informacione sisteme sistem pre nego što šteta nastane. Ipak, svesni smo da stopostotna bezbednost ne postoji. Zato je, u sada već nešto dužem vremenskom periodu, fokus sa same „odbrane“ pomeren na „otpornost“, odnosno sposobnost sistema da nastavi sa neometanim funkcionisanjem i brzim oporavkom čak i u slučaju uspešnog napada.
o S jedne strane imamo digitalizaciju, s druge veštačku inteligenciju. Kako uskladiti ubrzanje koje je neminovno u procesima, sa zaštitom korisnika koji postaju sve ranjiviji na potencijalne zloupotrebe?
Usklađivanje brzine koju donose digitalizacija, a naročito veštačka inteligencija, sa zaštitom korisnika predstavlja jedna od najvećih strateških izazova modernog bankarstva. Veštačka inteligencija je mač sa dve oštrice, ona napadačima daje alate za kreiranje uverljivijih prevara (poput „deepfake“ tehnologije ili naprednog phishing-a), ali istovremeno, bankama pruža mogućnost rane detekcije i kreiranje automatizovanog odgovora na pretnje. Ravnotežu između brzine procesa i bezbednosti postižemo kroz nekoliko nivoa delovanja.
Prvi nivo je „Security by Design“ (Bezbednost od samog početka): Svaki novi digitalni proizvod ili usluga razvija se tako da bezbednosni faktori budu integrisani u samu srž, a ne dodati naknadno. Brzina otvaranja računa ili odobrenja kredita ne sme kompromitovati validaciju identiteta korisnika. Potom, stroga autentifikacija: Implementacijom višefaktorske i biometrijske autentifikacije minimiziramo rizik od neovlašćenog korišćenja korisničkih naloga, čineći procese istovremeno jednostavnim za klijenta i teškim za napadača. Važan je AI kao digitalni štit: Banke, između ostalog, koriste veštačku inteligenciju za analizu ponašanja korisnika u realnom vremenu. Ako AI prepozna promenu u uobičajenom šablonu plaćanja klijenta, sistem može privremeno zaustaviti transakciju i zahtevati dodatnu proveru, čime direktno štiti ranjive kategorije korisnika. I najvažnije je postojanje kontinuirana edukacija: Finansijska i digitalna pismenost su najvažnija linija odbrane. Udruženje banaka Srbije i banke članice sprovode stalne kampanje kako bi građani što lakše i brže prepoznali opasnosti, jer najnaprednija tehnologija gubi bitku ako klijent dobrovoljno preda svoje podatke prevarantima. Naš cilj je da stvorimo ekosistem u kojem brzina i inovativnost ne znače manjak sigurnosti, već gde tehnološki napredak direktno radi u službi veće bezbednosti klijenata.
Ključni trendovi realnog i finansijskog sektora
o Na Zlatiboru će se drugi put održati Konferencija Ključni trendovi realnog i finansijskog sektora, u organizaciji Udruženja banaka Srbije, Udruženja osiguravača Srbije i Privredne komore Srbije – tri institucije koje su u junu prošle godine formalizovale i intenzivirale međusobnu saradnju zaključenjem Sporazuma o saradnji.
„Nastojaćemo da ova konferencija postane tradicionalno mesto okupljanja predstavnika privrede, finansijskog sektora i nadležnih državnih institucija i platforma za unapređenje dijaloga svih ključnih aktera u cilju unapređenja poslovnog ambijenta i prilagođavanja uslova za finansiranje i osiguranje stvarnim potrebama sektora privrede. Teme ovogodišnje konferencije tiču se sajber otpornosti, SEPA, digitalizacije, faktoringa, izmena sistemskih zakona u osiguranju, i nove regulative na tržištu kapitala.“
Naše bankarsko tržište je dobro mesto za dodatno ulaganje
o Male banke u Srbiji i dalje su interesantne bankama koje žele bolju poziciju na tržištu. Trenutno je u fokusu Addiko banka i njene akcije na berzi u Austriji. Kako ocenjujete proces ukrupnjavanja bankarskog tržišta?
Na srpskom tržištu u ovom trenutku posluje 19 banaka. Svih ovih 19 banaka su stabilne, adekvatno kapitalizovane i sa dobrim pokazateljima likvidnosti.
Godinama unazad imamo prisutan trend konsolidacije bankarskog sektora i ovo nije trend koji je specifičan samo za naše tržište ili region – ovakve konsolidacije su decenijama unazad postale globalni trend. Spajanja banaka koja su se desila u Srbiji poslednjih godina, govore da su vlasnici kapitala nekih banaka procenili da će koncentracijom optimizovati svoje poslovanje, povećati tržišno učešće i time lakše realizovati zacrtane poslovne planove. Činjenica da u Srbiji i regionu pojedine bankarske grupacije jačaju svoju poziciju kroz pomenutu konsolidaciju potvrđuje da je bankarski sistem zdrav i da investitori ovo tržište vide kao dobro mesto za dodatno ulaganje. Istovremeno, bitno je da naglasimo i to što mi u Udruženju uporno ponavljamo – da za sam bankarski sistem i za klijente ova pojava neće negativno uticati: rezultat pripajanja po pravilu su snažniji bankarski sistemi, sa još boljim vrednostima relevantnih pokazatelja i većom vrednosti portfolija kojim upravljaju.
Spremni smo za SEPA i otvoreno bankarstvo
 razvijaju softverska rešenja, navodi Marina Papadakis){kind=link}