Šta se događa kada pojedinac i kompanija, nezavisno jedno od drugog, prolaze kroz duboku transformaciju? Upravo na tom pitanju zasnovana je nova platforma „Believe. Further“, koju su krajem juna u Veneciji predstavili kompanija Philip Morris International (PMI) i jedan od najpoznatijih svetskih umetnika, maestro Andrea Bočeli.
Predstavljena u istorijskoj venecijanskoj kuli Torre dell’Arsenale, inicijativa ima za cilj da podstakne širu društvenu raspravu o promenama, napretku i sposobnosti da se prevaziđu unapred zadate uloge i očekivanja. Mesto nije izabrano slučajno: Venecija je grad mostova, a upravo mostovi – između prošlosti i budućnosti, između nauke i javnosti, između sumnje i poverenja – postali su centralna metafora razgovora koji su vodili Bočeli i Masimo Andolina, predsednik PMI-ja za region Evrope.
U osnovi platforme nalazi se pitanje koje je istovremeno lično i poslovno: šta radite kada je svet već odlučio ko ste? Za Bočelija, to je pitanje umetnika koji je morao da prevaziđe tuđe predstave o sopstvenim granicama. Za PMI, to je pitanje kompanije koja pokušava da promeni sopstveni poslovni model i javnu percepciju industrije iz koje dolazi.
Prema podacima kompanije, rezultati te transformacije danas su merljivi: bezdimni proizvodi čine 43 odsto neto prihoda PMI-ja u prvom kvartalu 2026. godine i dostupni su na više od 105 tržišta širom sveta. Od 2008. godine PMI je, prema sopstvenim podacima, uložio više od 16 milijardi dolara u razvoj, naučnu potvrdu i komercijalizaciju inovativnih proizvoda namenjenih punoletnim osobama koje bi inače nastavile da puše.
„Nikada nisam sebi postavljao velike ciljeve“
Na pitanje kada je prvi put zaista poverovao u svoj put, Andrea Bočeli odgovara da nikada nije bio čovek koji je sebi postavljao precizne životne ciljeve.
“Pomalo sam fatalista. Uvek sam se trudio da dam najbolje od sebe, a zatim da prihvatim ono što mi je Bog namenio”, kaže Bočeli.
Ipak, priseća se jednog trenutka iz mladosti koji je za njega bio prekretnica. Njegovi roditelji su, objašnjava, jednog leta bili tužni jer se važna prilika kojoj su se nadali nije ostvarila. Umesto razočaranja, on je tada osetio nešto sasvim drugačije.
“Teško je to objasniti, možda čak i poverovati, ali imao sam neku vrstu otkrovenja, osećaj da će se dogoditi nešto značajno. Rekao sam majci da ne brine, da bude mirna, jer sam bio potpuno uveren da će se uskoro nešto promeniti. To je bio trenutak kada sam zaista počeo da verujem”, rekao je slavni tenor.
Ta epizoda u njegovoj biografiji dobija šire značenje u kontekstu platforme „Believe. Further“. Nije reč samo o veri u uspeh, već o veri u pravac, čak i onda kada se taj pravac spolja ne vidi jasno. U Bočelijevom slučaju, to je bio umetnički put koji će ga od Toskane odvesti do najprestižnijih svetskih scena.
„Moj put je bio unapred zapisan“
Bočeli priznaje da je tokom života često imao utisak da je njegov umetnički put bio određen mnogo pre nego što je sam toga postao svestan.
“Kada se ostvarilo ono o čemu sam sanjao čitav život, jednostavno sam zavrnuo rukave i davao sve od sebe. Nekada uspešnije, nekada manje uspešno, ali sam uvek davao maksimum”, kaže on.
Dodaje da je još kao dete osećao da muzika predstavlja njegov prirodni poziv.
“U fudbalu sam uvek bio poslednji biran u tim. Bilo je jasno da nikada neću postati fudbaler. Ali kada je trebalo pevati, svi su dolazili po mene. Čak i na porodičnim okupljanjima, znao sam da će se od mene očekivati da pevam. To je bila moja sudbina”, kaže Bočeli.
Pozivajući se na Pitagoru, objašnjava da se životni put često gradi kroz navike.
“Pitagora je govorio da treba negovati dobre navike jer one vremenom postaju zadovoljstvo. Ja sam od detinjstva pevao i danas mi to i dalje pričinjava radost”, ističe Bočeli.
Most između opere i popularne muzike
Jedan od razloga zbog kojih je Bočeli postao globalni fenomen jeste njegova sposobnost da poveže različite muzičke svetove. Kretao se između opere i popularne muzike, nastupao sa Selin Dion, Dua Lipom, Dženifer Lopez i Jung Kookom, otvarajući vrata klasičnoj muzici publici koja možda nikada ne bi sama zakoračila u opersku salu.
“Popularna muzika dopire do svih, dok opera zahteva posebnu strast. Ponekad popularna muzika postaje ruka koja nežno vodi nekoga ko nikada nije bio u operi ka otkrivanju tog predivnog iskustva. To je most”, kaže Bočeli.
U toj rečenici sadržan je i širi smisao inicijative. Most ne briše razliku između dva sveta, već omogućava da se oni susretnu. Upravo zato je Bočelijeva biografija upotrebljena kao simbol šireg razgovora o transformaciji: on nije napustio operu da bi postao popularan izvođač, već je popularnost iskoristio da operu približi širem krugu ljudi.
Kako kompanija odluči da promeni samu sebe?
Za razliku od pojedinca, transformacija kompanije zahteva da u promenu poveruju desetine hiljada ljudi. Upravo o tome govorio je Masimo Andolina, jedan od vodećih ljudi kompanije Philip Morris International.
“Ako želite fundamentalno da promenite nešto, prvo morate istinski da verujete u to. Mi smo krenuli od vizije koju su mnogi smatrali nemogućom. Zatim smo morali da ubedimo naše zaposlene da je to pravi put, a potom i milione ljudi van kompanije”, rekao je Andolina.
Prema njegovim rečima, nijedna transformacija ne može da uspe bez istrajnosti. Ideja sama po sebi nije dovoljna ako iza nje ne stoji svakodnevna disciplina.
“Potrebni su ogromno uverenje, hrabrost i spremnost da nastavite dalje čak i kada vas drugi obeshrabruju. Upravo iz tog otpora morate pronaći novu energiju”, ističe on.
Andolina: Potrebni su jaka uverenja, disciplina i spremnost
Jedna od centralnih tema razgovora bila je i pitanje etiketa koje društvo dodeljuje pojedincima i kompanijama. Bočeli smatra da se sa očekivanjima drugih suočavao mirno.
“Uvek sam to prihvatao sa velikom smirenošću. Verovao sam da treba da radim ono što najbolje znam i da ostanem dosledan sebi”, kaže maestro.
Sličnu situaciju, ali na korporativnom nivou, opisuje i Andolina. Philip Morris je, kako kaže, kompanija kojoj je javnost odavno pripisala određenu ulogu. Promeniti takvu percepciju moguće je samo ako se rezultati ne zasnivaju na sloganu, već na činjenicama.
“Ljudi su odavno odlučili ko je Philip Morris i šta bi trebalo da ostane zauvek. Da biste promenili takvu percepciju, potrebni su jaka uverenja, disciplina i spremnost da svoje rezultate pokažete kroz činjenice, nauku i transparentnost”, objašnjava Andolina.
Dodaje da je upravo svakodnevni rad ono što omogućava da kompanija pokaže šta zaista jeste, a ne ono što drugi pretpostavljaju da jeste. Drugim rečima, reputacija se ne menja jednom kampanjom, već dugim procesom u kojem se javnost, regulatori, naučna zajednica i potrošači uveravaju u pravac promene.
„Mostovi, a ne zidovi“
Nije slučajno što je događaj organizovan upravo u Veneciji, gradu mostova, smatra Andolina. Za njega je to više od lepe metafore. U vremenu u kojem se javni razgovor sve češće vodi kroz podele i unapred zauzete pozicije, most postaje poziv na drugačiji pristup.
“Ako želimo da rešavamo velike izazove današnjice, moramo prestati da gradimo zidove. Potrebno je više mostova, više dijaloga i više spremnosti da prihvatimo da neko ko je nekada bio deo problema može postati deo rešenja”, kaže on.
Na to se nadovezao i Bočeli, podsećajući da istorija poznaje mnoge primere dubokih promena.
“Sveti Pavle je progonio hrišćane pre nego što je postao jedan od stubova Crkve. I Sveti Avgustin je otvoreno govorio o svojim greškama. Menjati svoj život i težiti boljem putu potpuno je prirodno”, rekao je maestro.
„Promena nije slabost“
Govoreći o tome kako ostati veran sebi uprkos promenama, Bočeli ističe da doslednost ne znači odbijanje da se prihvate sopstvene greške.
“Treba menjati svoje stavove kada shvatimo da smo pogrešili. Ako neko tvrdoglavo odbija da promeni mišljenje iako zna da nije u pravu, to je ozbiljna greška. Promeniti se nije slabost. To je snaga”, poručio je.
Na pitanje šta danas za njega znači vera, Bočeli odgovara da sve počinje verom u Stvoritelja.
“Bez toga, sve drugo traje samo nekoliko decenija i potom nestaje. Tek kada verujete u nešto veće od sebe, život, trud i žrtve dobijaju smisao”, kaže on.
Za Philip Morris International, kako zaključuje Andolina, vizija budućnosti može se sažeti u jednu rečenicu.
“Naša vizija je jednostavna: da cigarete jednog dana završe u muzeju. Nauka i tehnološki napredak omogućili su nam da ljudima ponudimo bolje alternative. Nastavljamo da ulažemo u istraživanje, inovacije i razvoj jer verujemo da promena jeste moguća”, rekao je Andolina.
Više od kampanje
Platforma „Believe. Further“ zamišljena je kao višegodišnja inicijativa namenjena kulturnoj, institucionalnoj i poslovnoj javnosti širom Evrope. U tom smislu, ona nije predstavljena samo kao marketinška kampanja, već kao poziv na razgovor o napretku, tehnologiji, odgovornosti i promeni.
Bočelijev životni put u toj priči donosi emotivni i ljudski okvir. PMI-jeva transformacija donosi poslovni i ekonomski kontekst. Zajedničko im je pitanje koliko je teško promeniti se kada vas drugi već posmatraju kroz staru sliku.
Svetska slava
Rođen u Lajatiku u Toskani, Andrea Bočeli je italijanski tenor koji je stekao svetsku slavu zahvaljujući jedinstvenoj sposobnosti da spoji svet opere i popularne muzike. Tokom karijere duge četiri decenije prodao je više od 90 miliona albuma i ostvario preko 16 milijardi strimova, čime se svrstava među najslušanije izvođače klasične muzike u istoriji. Njegov životni put oblikovali su izbor, disciplina i duboka posvećenost umetnosti. Diplomirao je pravo na Univerzitetu u Pizi i stekao zvanje advokata. Usavršavao se kod legendarnog tenora Franka Korelija i postepeno izgradio jedan od najprepoznatljivijih glasova svoje generacije.
Upravo ta ideja – da pojedinci i institucije mogu da prevaziđu sopstvene granice i unapred zadate uloge – predstavlja osnovnu poruku inicijative „Believe. Further“. U poslovnom svetu, gde se promene često mere kvartalnim rezultatima, ova platforma pokušava da temu transformacije vrati na duži vremenski horizont: na godine ulaganja, ponavljanja, učenja, dokazivanja i dijaloga.
Za Bočelija, promena je deo lične vere i umetničkog puta. Za PMI, promena je poslovna strategija koja se mora potvrđivati kroz proizvode, nauku i rezultate. Između ta dva iskustva stoji ista poruka: napredak ne počinje kada su svi već uvereni da je moguć, već onda kada neko odluči da u njega poveruje pre drugih.
