Bankarski regulatori u SAD i Evropi pojačavaju kontrolu upotrebe veštačke inteligencije. Strahuju da bi autonomni AI sistemi i sofisticirani sajber napadi mogli da ugroze poslovanje banaka, platni promet i stabilnost globalnog finansijskog sistema. Pojedini bankari upozoravaju da bi ozbiljni problemi mogli da se pojave već u narednih šest meseci.
Veštačka inteligencija donosi bankama ogromne mogućnosti, ali i rizike koje finansijski sektor još ne razume u potpunosti. Zbog toga su američki i evropski regulatori počeli detaljnije da ispituju kako banke koriste najnaprednije AI modele.
Prema informacijama koje je objavio Rojters, nadzorne institucije posebno brine mogućnost da autonomni sistemi izmaknu ljudskoj kontroli. Takav scenario mogao bi da izazove ozbiljne poremećaje u bankarskom poslovanju.
Šest izvora upoznatih sa regulatornim aktivnostima potvrdilo je da se kontrole intenziviraju. U fokusu nisu samo potencijalni sajber napadi. Regulatori žele da utvrde i koliko banke zavise od spoljašnjih tehnoloških kompanija.
Američki regulatori proveravaju mogu li banke da zaustave AI
Američke institucije, uključujući Federalne rezerve (Fed), Kancelariju kontrolora valute (OCC) i Federalnu korporaciju za osiguranje depozita (FDIC), traže detaljnije informacije o primeni veštačke inteligencije. Posebna pažnja usmerena je na takozvanu agentsku veštačku inteligenciju (agentic AI).
Reč je o sistemima koji mogu samostalno da planiraju i izvršavaju zadatke. Za razliku od klasičnih AI alata, njima nije neophodno stalno ljudsko usmeravanje.
Takva tehnologija može da otkriva bezbednosne propuste, analizira pretnje i reaguje na napade. Međutim, upravo ta samostalnost otvara nova pitanja.
Bankarski sektor i veštačka inteligencija: Gde smo danas i kuda nas vodi AI
Regulatori žele da znaju ko kontroliše odluke AI agenata, kako se njihove aktivnosti nadziru i da li banke mogu da ih isključe u slučaju nepredviđenog ponašanja. Ispituje se i upotreba tehnologija razvijenih u Kini, kao i način na koji banke proveravaju odluke autonomnih sistema.
Za sada nije reč o uvođenju novih obavezujućih pravila. Američke institucije prvenstveno prikupljaju informacije i procenjuju ranjivosti finansijskog sektora.
Ipak, sama priroda pitanja pokazuje da se regulatorni prioriteti menjaju.
Više nije dovoljno da AI sistem bude efikasan. Banke moraju da pokažu da njime mogu da upravljaju čak i kada nešto pođe po zlu.
Evropa priprema banke za najgori scenario
Dok se američki regulatori usredsređuju na kontrolu autonomnih sistema, evropske institucije sve više pažnje posvećuju oporavku posle potencijalnih napada.
Banka Engleske i Evropska centralna banka (ECB) traže od finansijskih institucija da unaprede planove za kontinuitet poslovanja.
Jedna od mogućnosti jeste razvoj nezavisnih rezervnih sistema, poznatih kao bare metal recovery.
Takva infrastruktura omogućava ponovno pokretanje ključnih bankarskih funkcija bez oslanjanja na kompromitovane sisteme.
Problem je što njena izgradnja i održavanje zahtevaju značajna ulaganja.
ECB je bankama postavila rok do kraja oktobra 2026. godine da pripreme planove za suočavanje sa sajber pretnjama koje koriste veštačku inteligenciju.
To uključuje bolje rezervne kopije podataka, unapređenje sistema za oporavak i jasnije procedure za reagovanje u kriznim situacijama.
Evropski regulatori žele i precizniji pregled mesta na kojima se AI koristi unutar banaka. Posebno ih zanima zavisnost od eksternih dobavljača tehnologije.
Koliko je AI postao važan za evropsko bankarstvo pokazuje i podatak ECB da više od 85 odsto velikih banaka pod njenim nadzorom već koristi neki oblik veštačke inteligencije.
U zvaničnom obraćanju ECB o upotrebi AI u bankarstvu, istaknuto je da razvoj tehnologije mora da prati odgovarajuće upravljanje rizicima.
Strah od krize u narednih šest meseci
Posebnu pažnju izaziva upozorenje jednog visokog rukovodioca velike evropske banke. Prema Rojtersu, on smatra da bi veštačka inteligencija mogla da izazove ozbiljnu štetu bankarskom sektoru i finansijskim tržištima u roku od šest meseci.
To nije zvanična prognoza regulatora, već procena jednog bankarskog rukovodioca. Ipak, pokazuje koliko brzo raste zabrinutost unutar finansijske industrije.
Razlog je sve veća sposobnost AI sistema da identifikuju bezbednosne slabosti i automatizuju složene operacije. Te mogućnosti mogu da koriste bankama u odbrani od napada. Istovremeno, mogu da postanu alat sajber kriminalaca.
Dodatnu zabrinutost izazivaju incidenti u kojima su napredni AI alati korišćeni za kompromitovanje digitalnih sistema.
Mladi sve teže dolaze do posla: Sada im preti i veštačka inteligencija
Kompanija CrowdStrike je, prema navodima Rojtersa, ukazala na slučaj u kojem je napadač verovatno koristio AI alate kineskog porekla i Anthropicov Claude Code u napadu na južnokorejske banke.
Ovakvi slučajevi pokazuju da AI više nije samo tehnologija koja povećava produktivnost. Ona postaje i faktor koji menja prirodu sajber rizika.
Najveća opasnost nije samo napad, već nemogućnost oporavka
Jedno od ključnih pitanja jeste šta se događa kada banka izgubi kontrolu nad kritičnim digitalnim sistemima. U tradicionalnom sajber napadu institucija nastoji da zaustavi napadača, izoluje ugroženu infrastrukturu i obnovi podatke.
Međutim, uz upotrebu napredne veštačke inteligencije, napadi mogu postati brži i složeniji. Zbog toga stručnjaci upozoravaju da banke moraju podjednako da ulažu u prevenciju i oporavak.
Sukand Ramačandran, direktor i stariji partner Boston Consulting Group, ukazao je za Rojters na značaj brzog oporavka i sigurnih kopija ključnih podataka.
Bez njih, ozbiljan napad mogao bi da onemogući klijentima pristup računima i poremeti plaćanja u široj ekonomiji. Upravo tu pojedinačni tehnološki problem može da preraste u sistemski finansijski rizik.
Ako veliki broj banaka koristi iste AI modele, cloud infrastrukturu ili spoljašnje tehnološke dobavljače, jedan ozbiljan incident mogao bi istovremeno da pogodi više institucija.
Na takvu koncentraciju rizika upozorava i Odbor za finansijsku stabilnost (FSB). Njegov predsednik Endru Bejli istakao je da AI može značajno da promeni brzinu, obim i ekonomiku sajber napada.
Banke pred novim troškovima i strateškim odlukama
Za bankarski sektor ovo otvara još jedno važno pitanje: koliko će koštati bezbedna primena veštačke inteligencije? Banke već ulažu u automatizaciju poslovanja, analizu podataka, korisničku podršku i sprečavanje prevara.
Očekuju da će im AI smanjiti operativne troškove i povećati efikasnost. Međutim, rast regulatornih zahteva mogao bi da promeni ekonomsku računicu.
Institucije će verovatno morati više da investiraju u sajber bezbednost, nezavisne rezervne sisteme, nadzor algoritama i obuku zaposlenih.
Dodatni izazov biće kontrola tehnoloških dobavljača. Banke koje se previše oslanjaju na jednog pružaoca AI ili cloud usluga mogle bi da se suoče sa ozbiljnim problemima ukoliko taj sistem postane nedostupan.
Za manje banke ovakvi zahtevi mogu predstavljati posebno veliko finansijsko opterećenje.
Istovremeno, otvara se prostor za kompanije koje razvijaju bezbednosna rešenja, infrastrukturu za oporavak podataka i sisteme za kontrolu AI agenata.
Šta ovo znači za banke u Srbiji?
Iako se aktuelne regulatorne aktivnosti prvenstveno odnose na SAD, Veliku Britaniju i evrozonu, njihovi efekti mogu biti značajni i za banke u Srbiji.
Domaći bankarski sektor povezan je sa međunarodnim finansijskim grupacijama. Zbog toga se promene u upravljanju tehnološkim rizicima mogu preneti i na lokalno tržište.
To ne znači da su američki ili evropski regulatorni zahtevi automatski obavezujući za sve banke u Srbiji. Ipak, međunarodni standardi, politike matičnih bankarskih grupacija i zahtevi za operativnu otpornost mogu uticati na njihove buduće investicije.
- Dvadeset godina Dekstera: Kako je serijski ubica postao unosan televizijski brend?
- Rojters: Veštačka inteligencija postaje pretnja bankama, regulatori strahuju od finansijske krize
- BALFIN Group i Flying Tiger Copenhagen proširuju partnerstvo na tri nova tržišta Evropske unije
- Direktor Nestlé-a ne voli ljude koji misle da sve znaju: Koga ceni?
- Od Švajcarske do Dubaija: Blagoje Antić i DHG završili prvi projekat vredan 200 miliona dolara
Posebno važna pitanja biće zaštita podataka klijenata, pouzdanost digitalnog bankarstva i mogućnost brzog oporavka posle sajber incidenta.
Za klijente banaka najvažnije je da digitalne usluge ostanu dostupne i bezbedne. Za banke je izazov složeniji. Moraju da pronađu ravnotežu između tehnološkog razvoja, troškova i kontrole rizika.
Veštačka inteligencija tako postaje jedno od ključnih pitanja budućnosti bankarstva. Njena primena može povećati produktivnost i unaprediti finansijske usluge. Ali, bez odgovarajućih zaštitnih mehanizama, ista tehnologija mogla bi da postane izvor ozbiljnih poremećaja.
Regulatori sada pokušavaju da obezbede da banke budu spremne pre nego što se takav scenario dogodi.
