Mladi ljudi ponovo sve teže pronalaze posao. Globalna nezaposlenost među mladima porasla je tokom 2025. godine. Time je prekinut period poboljšanja koji je usledio posle pandemije. Problem, međutim, nije samo u broju radnih mesta. Menja se i njihova struktura.
Poslovi preko kojih su mladi tradicionalno ulazili na tržište rada nestaju ili se transformišu. Istovremeno, veštačka inteligencija sve brže preuzima zadatke koji su nekada bili namenjeni početnicima.
Novi izveštaj Međunarodne organizacije rada (ILO) zato šalje prilično ozbiljno upozorenje.
Prema podacima koje prenosi Rojters, stopa nezaposlenosti mladih u svetu porasla je na 12,4 odsto u 2025. godini. Bez posla je bilo oko 67 miliona ljudi između 15 i 24 godine.
257 miliona mladih izvan sistema
Sama stopa nezaposlenosti, ipak, ne pokazuje punu sliku.
Još je alarmantniji broj mladih koji niti rade, niti se školuju, niti prolaze kroz neku vrstu obuke.
To je takozvana NEET kategorija.
Prema podacima ILO-a koje prenosi Reuters, u toj situaciji nalazi se više od 257 miliona mladih.
To je približno petina globalne populacije mladih.
Problem nije ravnomerno raspoređen.
Najviša stopa nezaposlenosti mladih zabeležena je u arapskim državama, gde iznosi 26,2 odsto. U Severnoj Africi je 22,6 odsto.
Ali pogoršanje nije ograničeno samo na zemlje u razvoju.
Pritisak se oseća i u razvijenim ekonomijama Severne Amerike i Evrope.
Nestaje prva stepenica u karijeri
Tu priča postaje posebno zanimljiva za kompanije.
Problem mladih nije samo ciklična nezaposlenost. Tržište rada prolazi kroz strukturnu promenu.
Decenijama su administrativni, prodajni i drugi poslovi srednjeg nivoa kvalifikacija predstavljali jednu od ulaznih tačaka u poslovni svet.
Mladi bi na tim pozicijama sticali iskustvo. Učili bi kako kompanija funkcioniše. Zatim bi napredovali.
Takvih poslova je sve manje.
ILO ukazuje na pad broja zanimanja srednjeg nivoa kvalifikacija. Istovremeno raste potražnja za visoko kvalifikovanim zaposlenima u oblastima kao što su tehnologija i zdravstvo.
To stvara neobičan paradoks.
Kompanijama su potrebni stručnjaci sa iskustvom.
Ali je mladima sve teže da dođu do poslova na kojima bi to iskustvo mogli da steknu.
A onda je stigla veštačka inteligencija
Veštačka inteligencija mogla bi dodatno da ubrza taj proces.
Prema ILO-u, 6,1 odsto poslova koje trenutno obavljaju mladi nalazi se u kategoriji visoke izloženosti uticaju AI tehnologije.
Ako bi samo desetina tih radnih mesta nestala, potencijalno bi moglo da bude izgubljeno oko 5,6 miliona poslova.
Rizik je posebno izražen u bogatijim državama.
Razlog je jednostavan.
Upravo tamo mladi češće rade kancelarijske i administrativne poslove koje generativna AI može značajno da promeni.
ILO istraživanje o generativnoj AI i poslovima pokazuje da izloženost tehnologiji ipak ne znači automatski i nestanak radnog mesta.
Mnogo češći scenario može biti promena načina na koji se posao obavlja.
To je važna razlika.
AI može da zameni čoveka u pojedinim zadacima, a da ne ukine čitavo zanimanje.
Problem za mlade je što su upravo jednostavniji zadaci često bili njihov prvi kontakt sa profesijom.
Šta ako AI ukloni početničke poslove?
Zamislimo klasičnu kancelariju.
Mlađi zaposleni priprema prvi nacrt izveštaja. Sređuje podatke. Pravi prezentaciju. Pretražuje dokumentaciju. Piše osnovne analize.
Iskusniji kolega proverava njegov rad i donosi konačne odluke.
Generativna AI sada može da obavi veliki deo tih početnih zadataka.
Za kompaniju je računica privlačna.
Produktivnost raste. Troškovi mogu da padnu.
Ali dugoročno nastaje drugo pitanje.
Kako će kompanija stvoriti budućeg seniora ako danas više ne zapošljava juniora?
To bi mogla da bude jedna od najvažnijih dilema tržišta rada u narednoj deceniji.
AI nije jedini krivac
Bilo bi, međutim, pogrešno sadašnji problem nezaposlenosti mladih pripisati samo veštačkoj inteligenciji.
ILO upravo na to upozorava.
Pokazatelji izloženosti AI tehnologiji ne mogu sami po sebi da se tumače kao prognoza budućeg gubitka radnih mesta. Ishod zavisi od načina na koji kompanije uvode tehnologiju, ekonomskih uslova i toga da li AI zamenjuje radnika ili povećava njegovu produktivnost.
Današnja slabost tržišta rada ima i mnogo klasičnije uzroke.
Globalno otvaranje novih radnih mesta je usporilo.
Još je početkom 2025. ILO upozoravao da globalna ekonomija gubi zamah i da geopolitičke tenzije, rastući troškovi klimatskih promena i problemi sa dugovima pritiskaju tržišta rada.
AI zato ne stvara čitav problem.
Ali može da ga učini složenijim.
Dva potpuno različita sveta mladih
Postoji još jedna važna razlika.
U razvijenim državama mladi strahuju da će AI promeniti kancelarijske poslove.
U siromašnijim zemljama problem je često mnogo osnovniji.
Tamo veliki deo mladih nema pristup stabilnom i formalnom zaposlenju.
Oni rade u neformalnoj ekonomiji. Poslovi su nesigurni. Socijalna zaštita je slaba ili ne postoji.
Zato tehnološka revolucija ne pogađa sve na isti način.
Za jednog diplomca u razvijenoj ekonomiji pitanje može biti da li će AI preuzeti deo njegovog budućeg posla.
Za njegovog vršnjaka u siromašnoj zemlji pitanje je da li će formalnog posla uopšte biti.
Diploma više nije dovoljna
Promena nosi još jednu poruku mladima.
Obrazovanje ostaje važno. Ali diploma sama po sebi više nije garancija sigurnog ulaska na tržište rada.
Posebno ako je znanje usmereno na zadatke koje tehnologija može lako da automatizuje.
Vrednost će sve više imati kombinacija stručnog znanja, digitalnih veština, sposobnosti rada sa AI alatima i onoga što mašine mnogo teže reprodukuju.
Tu spadaju procena, odgovornost, komunikacija, pregovaranje i razumevanje šireg poslovnog konteksta.
Drugim rečima, pitanje više nije samo šta mladi znaju.
Važno je i šta mogu da urade sa tim znanjem što tehnologija ne može lako da preuzme.
Problem koji bi kompanije mogle skupo da plate
Za poslodavce postoji iskušenje da posmatraju AI prvenstveno kao alat za smanjenje troškova.
Ako jedan iskusan zaposleni uz pomoć tehnologije može da obavi posao koji je ranije zahtevao nekoliko mlađih kolega, kratkoročna računica deluje jasno.
Dugoročna možda nije.
Kompanije koje prestanu da zapošljavaju početnike mogu za nekoliko godina da otkriju da nemaju dovoljno ljudi sa srednjim nivoom iskustva.
Tada nastaje rupa koju tehnologija ne mora nužno da popuni.
Zato pitanje nezaposlenosti mladih nije samo socijalni problem.
To je i pitanje upravljanja talentima.
Generacija pred zatvorenim vratima?
Pre samo nekoliko godina činilo se da se globalno tržište rada mladih oporavlja od pandemijskog šoka.
Sada se smer ponovo menja.
Nezaposlenost raste. Stotine miliona mladih ostaju van obrazovanja i tržišta rada. Tradicionalni početnički poslovi slabe.
A u isto vreme stiže tehnologija koja može da automatizuje upravo deo zadataka preko kojih su generacije zaposlenih učile posao.
To ne znači da će AI ostaviti milione mladih bez posla.
Ali znači da će se prva stepenica poslovne karijere verovatno promeniti.
- Norveški fond zaradio rekordnih 184 milijarde dolara: Nvidia, Apple i SpaceX u portfoliju
- Više se ne štedi samo za penziju. Sada se štedi i za burnout
- Možete biti uspešni i nezadovoljni: Tri poruke Viktora Frankla
- Po jutru se poznaje dan – premija u 2026. godini će biti oko 215 milijardi
- Rajna presušuje, Nemačka industrija već plaća cenu: Jedan brod menja čak 150 kamiona
Za vlade je zato izazov da obrazovni sistem približe tržištu rada.
Za kompanije je izazov još veći.
Moraju da pronađu način da koriste AI i povećavaju produktivnost, a da istovremeno nastave da stvaraju novu generaciju stručnjaka.
Jer ako juniori danas ne dobiju priliku da nauče posao, neko će za deset godina morati da objasni gde su nestali seniori.
