Nemačkoj industriji pojavio se problem koji se ne rešava ni nižim kamatama, ni subvencijama, ni novim fabrikama. Nema dovoljno vode u Rajni.
Posle nedelja suše, vodostaj jedne od najvažnijih evropskih trgovačkih arterija pao je na rekordno niske nivoe. Teretni brodovi više ne mogu da prevoze uobičajene količine robe.
Posledice su već stigle do fabrika.
Hemijske kompanije prijavljuju probleme sa snabdevanjem. Čeličane prebacuju teret na železnicu. Poljoprivredni trgovci angažuju kamione. Hidroelektrane proizvode manje struje. A troškovi rastu.
Rojtersova analiza problema na Rajni pokazuje koliko brzo prirodni problem može da postane industrijski.
Rajna nije samo reka
Za nemačku privredu Rajna ima značaj koji je teško preceniti.
Njome se transportuju gorivo, hemikalije, žitarice, rude, minerali i industrijski proizvodi.
Reka povezuje nemačko industrijsko srce sa velikim evropskim lukama. Zbog toga je decenijama predstavljala jedan od najjeftinijih načina transporta velikih količina robe.
Ali brodovima je potrebna voda. Kada nivo Rajne padne, teretni brodovi moraju da smanjuju količinu robe kako ne bi dotakli dno.
Što je manje tereta na jednom brodu, potrebno je više plovidbi. Cena transporta tada raste.
Ovog leta problem je postao toliko ozbiljan da pojedine pošiljke više nije moguće ni rezervisati.
Covestro je već proglasio „višu silu“
Jedan od najozbiljnijih signala stigao je iz hemijske industrije.
Covestro je zbog nedostatka transportnih kapaciteta proglasio „force majeure“, odnosno višu silu, za određene proizvode.
Među njima su polietarski polioli, materijali koji se koriste, između ostalog, za proizvodnju dušeka i izolaciju frižidera.
Kompanija pokušava da deo transporta prebaci na kamione i vozove.
Ali to nije dovoljno da nadoknadi kapacitete koji su izgubljeni na Rajni.
Probleme ima i Evonik. Proizvodnja u njegovom velikom hemijskom kompleksu Marl pogođena je smanjenim količinama tereta koje stižu rečnim putem.
To je posebno važno za Nemačku.
Hemijska industrija nalazi se u samom srcu njene industrijske strukture. Problemi u ovom sektoru lako se prenose na druge proizvođače koji koriste hemijske proizvode kao sirovine.
Jedan brod može da znači 150 kamiona
Na prvi pogled postoji jednostavno rešenje.
Ako roba ne može Rajnom, može drumom ili železnicom.
U praksi je računica mnogo komplikovanija.
Tim-Oliver Mueller, čelnik nemačke federacije građevinske industrije, upozorio je da se pojedini građevinski materijali ne mogu jednostavno prebaciti na kamione i vozove. Razlog je kapacitet.
Prema njegovoj računici koju prenosi Reuters, za zamenu tereta jednog broda može biti potrebno čak 150 kamiona.
To pokazuje zbog čega problem niskog vodostaja nije samo problem brodara.
Železnica nema neograničene kapacitete. Ni autoputevi ih nemaju.
A kada veliki broj kompanija istovremeno počne da traži alternativni prevoz, cene dodatno rastu.
Nemačke savezne države su zbog ozbiljnosti situacije čak suspendovale ograničenja za nedeljni saobraćaj kamiona kako bi ublažile poremećaje u lancima snabdevanja.
Čeličana prebacuje ugalj na vozove
Problem se već širi izvan hemijske industrije.
Salzgitter, drugi najveći nemački proizvođač čelika, morao je da prebaci transport uglja na železnicu.
Ugalj se iz Roterdama vozovima prevozi do kompanijskog pogona HKM.
Slični problemi pojavili su se i ranije ovog leta.
Nemačka je u julu pokrenula nacionalni sistem za praćenje niskih vodostaja, dok je Thyssenkrupp Steel već bio primoran da smanji proizvodnju u visokim pećima zbog ograničenog snabdevanja sirovinama.
Drugim rečima, nizak vodostaj više nije meteorološka zanimljivost.
Postao je proizvodni faktor.
Poljoprivredna kompanija prevezla manje od desetine uobičajene robe
Još upečatljiviji primer dolazi iz poljoprivrede.
Nemačka poljoprivredna kompanija RWZ tokom jula i avgusta u normalnim godinama preko svojih terminala u Wormsu i Andernahu transportuje najmanje 50.000 tona robe.
Ove godine nije prevezla ni deset odsto te količine.
Kompanija zato prelazi na skuplji kamionski transport.
Ako se nivo Rajne ne oporavi do oktobra, situacija će postati veoma teška, upozorila je rukovoditeljka kompanije Katharina Stelzer.
To je važan detalj.
Problem više nije pitanje nekoliko dana.
Kompanije sada moraju da planiraju šta će se dogoditi ako se normalni uslovi plovidbe ne vrate mesecima.
Manje vode, manje struje
Nizak nivo reka utiče i na energetiku. Uniper je prijavio manju proizvodnju u svojim nemačkim hidroelektranama.
Slične probleme ima i EnBW. Tako se isti problem istovremeno pojavljuje na nekoliko mesta.
Kompanije imaju skuplji transport. Pojedine fabrike dobijaju manje sirovina.
Logistički kapaciteti su pod pritiskom. A deo elektroenergetskog sistema proizvodi manje energije.
Za ekonomiju koja već godinama pokušava da vrati snažniji industrijski rast, to je nezgodna kombinacija.
Koliko bi sve ovo moglo da košta Nemačku?
Ekonomisti već pokušavaju da izračunaju posledice.
Kiel Institute for the World Economy procenio je krajem jula da bi nizak vodostaj Rajne mogao da smanji nemački ekonomski rezultat u trećem kvartalu za čak 0,2 odsto.
Procene nisu identične. ING je, prema Financial Timesu, upozorio da bi poremećaji povezani sa Rajnom mogli da smanje rast nemačkog BDP-a za oko 0,3 procentna poena.
Za veliku ekonomiju takvi procenti mogu izgledati mali.
Ali Nemačka trenutno nema luksuz visokog rasta iz kojeg bi lako apsorbovala takav udar.
Zbog toga nekoliko desetina centimetara vode više ili manje na Rajni može postati relevantan makroekonomski podatak.
Nemačka je ovo već videla
Ovo nije prvi put da Rajna pokazuje koliko je nemačka industrija zavisna od prirodnih uslova.
Tokom velike suše 2018. godine nizak vodostaj izazvao je ozbiljne probleme u transportu i proizvodnji. Slični problemi ponovili su se 2022.
Razlika je u tome što ono što je nekada posmatrano kao ekstremni događaj sve više izgleda kao rizik koji kompanije moraju trajno da ugrade u poslovne planove.
Nemačka je tokom prethodnih 25 godina izgubila oko 60 milijardi kubnih metara vode, prema podacima koje je u julu izneo ministar životne sredine Carsten Schneider.
Vlada je zato pokrenula nacionalni informacioni sistem NIWIS za praćenje nivoa reka, podzemnih voda i vlažnosti zemljišta.
Problem za nemački poslovni model
Priča o Rajni zapravo otkriva širi problem.
Nemački industrijski model decenijama se oslanjao na nekoliko velikih prednosti.
Efikasnu logistiku. Razvijenu infrastrukturu. Pouzdano snabdevanje energijom. Snažnu hemijsku i metaluršku industriju. Pristup velikim evropskim lukama.
Kada jedna od tih karika oslabi, posledice se prenose kroz čitav sistem.
A klimatske promene u poslovnu računicu uvode novu vrstu neizvesnosti.
Kompanija može da obezbedi dobavljača. Može da kupi vozove ili kamione.
- Norveški fond zaradio rekordnih 184 milijarde dolara: Nvidia, Apple i SpaceX u portfoliju
- Više se ne štedi samo za penziju. Sada se štedi i za burnout
- Možete biti uspešni i nezadovoljni: Tri poruke Viktora Frankla
- Po jutru se poznaje dan – premija u 2026. godini će biti oko 215 milijardi
- Rajna presušuje, Nemačka industrija već plaća cenu: Jedan brod menja čak 150 kamiona
Može čak i da konstruiše brodove sposobne da plove pri nižem vodostaju.
Ali ne može da kontroliše koliko će vode biti u Rajni.
Zbog toga pitanje više nije samo kako preživeti ovogodišnju sušu.
Pravo pitanje je koliko će nemačku industriju koštati prilagođavanje svetu u kojem ovakve suše više nisu izuzetak.
Jer kada jedan brod morate da zamenite sa 150 kamiona, nekoliko centimetara vode može veoma brzo da se pretvori u milione evra.
