Čovek se plaši nepoznatog dodira. U svakodnevnom životu održava rastojanje, brani svoj prostor i ne dopušta drugima da mu se previše približe. Ali kada postane deo mase, događa se nešto neobično: isti čovek koji zazire od tuđe blizine odjednom želi da bude okružen ljudima, da se kreće sa njima, uzvikuje iste reči i oseća ono što osećaju svi ostali.
Upravo je ovo početna ideja kojom Elijas Kaneti započinje svoje veliko delo Masa i moć, objavljeno 1960. godine. Knjizi je posvetio više od dve decenije života. Ušla je u istoriju kao jedno od najoriginalnijih istraživanja ljudske prirode, kolektivnog ponašanja i mehanizama vlasti u 20. veku.
Kaneti, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1981. godine, nije pokušavao da objasni masu isključivo sociološkim ili psihološkim teorijama. Njega je zanimalo zašto ljudi osećaju potrebu da se odreknu sopstvene posebnosti, kako nastaje kolektivna moć i šta se događa sa pojedincem kada postane deo nečega što je veće od njega.
Dan kada je masa postala Kanetijeva životna tema
Elijas Kaneti rođen je 1905. godine u bugarskom gradu Ruseu, u sefardskoj jevrejskoj porodici. Odrastao je između različitih jezika i kultura, živeo u Engleskoj, Švajcarskoj, Austriji i Nemačkoj, a pisao na nemačkom jeziku. Njegovo detinjstvo obeležila je smrt oca, koji je preminuo kada je Elijas imao sedam godina. Gubitak je ostavio dubok trag i postao početak njegovog doživotnog razmišljanja o smrti, preživljavanju i ljudskoj potrebi za besmrtnošću.
Međutim, događaj koji je presudno oblikovao Masu i moć odigrao se 15. jula 1927. godine u Beču.
Nakon oslobađajuće presude ljudima odgovornim za smrt radnika tokom političkih sukoba, građan su izašli su na ulice, na hiljade. Demonstracije su prerasle u nasilje, zapaljena je Palata pravde, a policijska intervencija odnela je oko devedeset života. Kaneti je bio među ljudima koji su prisustvovali tim događajima.
Više od pola veka kasnije zapisao je da još oseća uzbuđenje tog dana u kostima. Bilo je to, kako je opisao u autobiografiji Baklja u uhu, iskustvo koje ga je najviše približilo revoluciji i koje mu je pružilo neposredan uvid u prirodu mase. Tog dana video je kako se pojedinačno nezadovoljstvo pretvara u kolektivnu energiju, kako ljudi koji se ne poznaju počinju da deluju kao celina i kako zajedničko osećanje može da nadvlada individualni strah.
Od tada je pokušavao da razume šta se zapravo dogodilo. Godine 1939. odlučio je da privremeno napusti književno stvaralaštvo i posveti se istraživanju mase. Neposredno pisanje knjige započeo je 1952, a završio osam godina kasnije.
Zašto se čovek oseća slobodnije kada izgubi svoju posebnost?
Kanetijeva najpoznatija misao jeste da se čovek nigde ne oslobađa straha od dodira tako snažno kao u masi.
U svakodnevnom životu ljudi se razlikuju po položaju, bogatstvu, ugledu, obrazovanju i moći. Svako zauzima određeno mesto i neprestano je svestan granica koje ga odvajaju od drugih. U masi te razlike privremeno nestaju.
Kaneti taj trenutak naziva rasterećenjem. Pojedinac više ne oseća teret sopstvenog položaja. Nije važnije ko je bogatiji, obrazovaniji ili uticajniji. Svi pripadaju istom telu, istoj energiji i istom pravcu kretanja. Zato masa može da izazove osećanje oslobođenja koje pojedinac teško pronalazi u svakodnevnom životu.
Ali, upravo u tome se krije opasnost.
Čovek koji se oslobađa društvenih razlika može istovremeno da izgubi kritičku distancu. Osećanje pripadnosti postaje snažnije od potrebe za samostalnim rasuđivanjem. Ono što bi kao pojedinac možda odbio, u masi može prihvatiti kao prirodno i opravdano.
Kaneti razlikuje više vrsta masa, među njima otvorene i zatvorene, mase bekstva, zabrane, preokreta i hajke. Svaka ima sopstvenu dinamiku, ali gotovo sve teže rastu, zbijenosti i zajedničkom cilju. Posebno je zanimljivo njegovo razmišljanje o masi hajke, koja se okuplja oko zajedničkog neprijatelja. Njena unutrašnja povezanost nastaje iz potrebe da se neko optuži, progoni ili kazni.
U takvoj masi pojedinac može steći osećaj moralne sigurnosti upravo zato što odgovornost deli sa drugima.
To je jedan od razloga zbog kojih Masa i moć ostaje važna knjiga za razumevanje političkih pokreta, nacionalizma, kolektivne mržnje i svih situacija u kojima pripadnost grupi postaje važnija od lične odgovornosti.
Moć kao želja da se nadžive drugi
Drugi veliki predmet Kanetijevog istraživanja jeste moć.
Za razliku od tradicionalnih političkih teorija, koje moć najčešće povezuju sa institucijama, zakonima i društvenim položajem, Kaneti je posmatra kroz osnovne ljudske nagone, telesne reakcije i odnos prema smrti. U središtu njegovog razumevanja moći nalazi se figura preživelog.
Čovek koji je preživeo opasnost oseća olakšanje što je ostao živ. Ali, Kaneti piše da preživljavanje može doneti i posebno osećanje nadmoći, naročito kada su drugi izgubili život. Kod pojedinih vladara, osvajača i vojskovođa taj osećaj, prema njegovom tumačenju, prerasta u potrebu da se neprestano potvrđuje sopstvena izuzetnost.
Nije dovoljno pobediti. Potrebno je ostati poslednji.
Kaneti zato dovodi u vezu moć, paranoju i strah od smrti. Moćnik želi da kontroliše druge, ali istovremeno strahuje da će neko ugroziti njegov položaj. Što više moći stiče, to snažnija može postajati njegova potreba da ukloni sve što doživljava kao pretnju.
U takvom razumevanju moći nema mnogo prostora za idealizaciju velikih istorijskih ličnosti. Njihova veličina može se posmatrati i kao izraz dubokog straha, a ne samo izuzetne hrabrosti ili sposobnosti.
Kaneti je smatrao da se odnosi moći ne otkrivaju samo u velikim političkim događajima. Oni postoje i u svakodnevnim gestovima, rasporedu prostora, načinu izdavanja naređenja, ćutanju i očekivanju poslušnosti. Često se najviše o nečijoj moći saznaje upravo onda kada drugi prestanu da govore.
Pisac koji nije pristajao na smrt
Kanetijevo razmišljanje o masi i moći nemoguće je potpuno odvojiti od njegove gotovo opsesivne zaokupljenosti smrću.
Posle smrti majke 1937. godine počeo je da razvija ideju o knjizi koja će biti pobuna protiv ljudske prolaznosti. Beleške je nastavio da piše decenijama, sve do kraja života. Posthumno su objedinjene u delu Knjiga protiv smrti.
Za Kanetija smrt nije bila činjenica sa kojom se čovek jednostavno miri. Doživljavao ju je kao najveću nepravdu, nešto protiv čega se mora misliti i pisati, čak i kada je pobeda nemoguća. U osvrtu na ovu knjigu, objavljenom u The Washington Postu, književna kritičarka Beka Rotfeld piše da Kanetijevo protivljenje smrti nije bilo metaforično. Njegova želja za besmrtnošću odnosila se na stvarni život, na telo, svest, uspomene i svakodnevne susrete.
Marija Popova, autorka portala The Marginalian, u Kanetijevim beleškama prepoznaje duboku povezanost ličnog bola i saosećanja sa svetom. Smrt bliskih ljudi nije ga zatvorila u privatnu tugu, već ga je učinila još osetljivijim na stradanje drugih. Tu se susreću dve velike teme njegovog stvaralaštva. U Masi i moći istraživao je čovekovu želju da nadživi druge, dok se u Knjizi protiv smrti protivio samoj činjenici da bilo ko mora da umre.
Jedno delo razotkriva mračnu stranu ljudske potrebe za opstankom, a drugo pokušava da sačuva vrednost svakog pojedinačnog života.
Zašto je Masa i moć važna i danas?
Kaneti nije napisao naučnu teoriju mase u savremenom, empirijskom smislu. Njegovi zaključci često su zasnovani na mitovima, istorijskim događajima, religijskim običajima i antropološkim primerima, a pojedine tvrdnje ostaju otvorene za raspravu. Ipak, snaga njegovog dela nije samo u odgovorima koje nudi, već i u pitanjima koja postavlja.
- Zašto ljudi traže sigurnost u kolektivnom identitetu?
- Kako zajedničko osećanje prerasta u poslušnost?
- Zašto masa ponekad postaje okrutnija od pojedinaca koji je čine?
- Zbog čega oni koji imaju najveću moć često pokazuju i najveći strah od gubitka moći?
Ta pitanja danas se mogu postaviti i u kontekstu društvenih mreža, gde se mase više ne okupljaju nužno na trgovima. Njihovo zajedništvo može nastajati oko poruka, simbola, osuda i osećanja pripadnosti, čak i kada se učesnici nikada nisu sreli.
Kanetijeva knjiga ne daje gotov ključ za razumevanje savremenog digitalnog sveta, ali pruža izuzetno podsticajan način razmišljanja o njegovim kolektivnim reakcijama.
Elijas Kaneti umro je 1994. godine, u 89. godini. Iza sebe je ostavio roman Zaslepljenost, autobiografske knjige, eseje i hiljade beležaka. Ipak, Masa i moć ostala je njegovo najambicioznije istraživanje ljudske prirode.
Kanetijeva opomena se možda nalazi upravo u ideji s početka da čovek u masi može osetiti da je konačno slobodan, a da pritom ne primeti koliko je svoje slobode prepustio drugima.
