Nova Netflix-ova serija ne samo da je zabeležila rekord u gledanosti i pobrala pohvale kritičara, već je i skrenula pažnju na akutni problem savremenog društva o kom se, javno barem, nedovoljno priča. Šta je zapravo menosfera, ko potpada pod njen toksični uticaj i ko su žrtve?
U Adolescenciji (The Adolescence) publika upoznaje 13-godišnjeg Džejmija Milera (igra ga Oven Kuper, i to tako upečatljivo da je već “zaradio” još jednu ulogu, mladog Hitklifa u potencijalnom blokbasteru, novoj adaptaciji “Orkanskih visova”). Džejmi odrasta u prosečnom engleskom gradu, u prosečnoj engleskoj porodici, uz stalno zauzete roditelje i sestru sa kojom deli kupatilo. Tri minuta nakon uvodnih scena prve epizode, naoružani tim policajaca razvaljuje vrata njegove kuće da bi ga uhapsio pod sumnjom za ubistvo.
Serija je napravljena da prikaže emocionalni uticaj rodno zasnovanog nasilja (zapravo nasilja zasnovanog na mizoginiji) kroz prizmu obične britanske porodice i da pokaže koliko je lako da jedan dečak bude radikalizovan na društvenim mrežama. Napetosti i ličnom osećaju neprijatnosti kod gledalaca doprinosi i to što je svaka od četiri epizode Adolescencije snimljene u jednom kontinuiranom snimku.
Šta je incel?
Ono za šta se prvo sumnja da je maltretiranje ili neka vrsta tuče među učenicima koja je pošla naopako brzo se pokazuje kao mnogo veća strahota. Umesto poznatih obrazaca vršnjačkog nasilja, poput nasilnih roditelja, zanemarivanja ili ličnih frustracija deteta, nagoveštava se da je Džejmi radikalizovan na tzv. Incelskim forumima.
Incel je termin povezan uglavnom sa onlajn subkulturom ljudi, koji sebe definišu kao nesposobne da pronađu romantičnog ili seksualnog partnera uprkos tome što ga žele, i koji zbog toga mogu okriviti, objektizovati i omrznuti žene. Upravo je u takvim onlajn zajednicima, poznatim i kao menosfera, Džejmi čitao i “učio” pa je i njegov pogled na žene i njihovu vrednost bio iskrivljen. Zato je užasno teško doživeo odbijanje školske drugarice Kejti da izađu na sastanak i to što ga je nazvala “incelom” na mrežama. Da li vas iznenađuje da je žrtva, izbodena na smrt na školskom parkingu, upravo Kejti?
Menosfera predstavlja prostor na internetu koji promoviše muškost (ili, bolje rečeno, “muškost”), mizoginiju i borbu protiv feminizma. Glavna načela menosfere mogu se svesti na korumpiranost modernog društva feminizmom, kršenje inherentnih polnih razlika između muškaraca i žena i sposobnost muškaraca da spasu društvo ili postignu seksualnu moć usvajanjem hiper-muške uloge i prisiljavanjem žena da im se potčine. Iako menosferu čine različite grupe, poput pomenutih incela, pripadnika “Pokreta za prava muškaraca” i grupa “za prava očeva”, sve one ujedinjene su osnovnim uverenjem da da ženske vrednosti, koje pokreće feminizam, dominiraju društvom i promovišu “mizandričku ideologiju koju treba zbaciti”.
Endrju Tejt i kohorta besnih tinejdžera
Jedan od najpoznatijih, ili najozloglašenijih influensera u ovoj oblasti je Endru Tejt. Ovaj 38-godišnji britansko-američki bivši kik-bokser postao je poznat u poslednjih nekoliko godina zbog svog viralnog sadržaja koji je promovisao mizoginističke stavove. „Ja sam realista, a kada si realista, moraš da budeš i seksista. Nema šanse da živiš u stvarnom svetu i da ne budeš seksista“, objasnio je Tejt u jednom intervjuu. Ono što nije objasnio jeste u kom svetu je dozvoljeno ono za šta su on i njegov brat Tristan optuženi. Naime, u Rumuniji se protiv njih vodi sudski postupak zbog silovanja, trgovine ljudima i formiranje organizovane kriminalne grupe radi seksualne eksploatacije žena.
Upravo je taj i takav Tejt odgovoran za radikalizovanje čitavih kohorti besnih tinejdžera i mladih muškaraca koji opravdanje za svoj neuspeh ( bilo emotivni, sa ženama, bilo društveni ili poslovni) nalaze upravo u postojećem sistemu koji, navodno, nije naklonjen belim heteroseksualnim muškarcima. U nekim aspektima, bes je razumljiv; izgledi za mnoge mlade ljude su sve mračniji. Plate stagniraju, cene kuća rastu kao i troškovi života. Pandemija je učinila da ljudi postaju sve usamljeniji, i ranjivi pojedinci bivaju “gurnuti” duboko u zajednice koje to žele da iskoriste. Otuda i ne čudi što su načela menosfere umnogome usklađena sa načelima krajnje i ALT desnice, što bi moglo da dovede do još veće političke podele između muškaraca i žena.
Jedno istraživanje, sprovedeno prošle godine, pokazalo je da je generacija Z politički podeljena prema polu na način na koji prethodne generacije nisu bile. U Velikoj Britaniji, muškarci generacije Z su 25 odsto više desničari nego žene. U SAD su žene od 18 do 30 godina sada 30 odsto liberalnije od muškaraca istog uzrasta a politički jaz slične veličine postoji i između nemačkih muškaraca i žena. Ovaj trend je prvi put otkriven u Južnoj Koreji, pošto je rodna podela u protekloj deceniji dovela do sve veće segregacije društva. I broj brakova i natalitet u Južnoj Koreji su značajno opali, što je u skladu sa stavovima manosfere.
Šta je uradila Australija?
U seriji Adolescencija, kada policija pokušava da opiše kakvom je sadržaju Džejmi mogao biti izložen jedan od detektiva kaže: „To je nehotični celibat, incelske gluposti Endrua Tejta“. Ako su influenseri poput Tejta odgovorni za jaz između polova, to je zbog podložnosti mladića njihovom mizoginom sadržaju na društvenim medijima. Upravo zbog toga, Australija je preduzela jedan od najznačajnijih koraka u borbi protiv opasnosti društvenih mreža za tinejdžere. Njena vlada je krajem prošle godine odobrila zakon kojim se deci mlađoj od 16 godina zabranjuje korišćenje mreža. Tim stopama su krenuli i Britanci; za sada je ova zemlja spremna da primeni Zakon o bezbednosti na internetu, novi set zakona koji imaju za cilj zaštitu dece i odraslih na mrežama. Namera mu je da spreči mlade ljude da pristupe štetnom sadržaju, međutim još pre njegove primene naišao je na salve kritika, jer nedovoljno targetira tehnološke kompanije koje hostuju potencijalno radikalne sadržaje.
Jedan od dvojice kreatora serije, Džek Torn, kaže da Adolescencija ne pretvara da ima rešenje za problem mizoginije na mreži i radikalizovanih zajednica. Prema njegovim rečima, glavni cilj serije bio je da stvore situaciju koja je specifična za Džejmija. I drugi dečaci bi mogli da iskuse iste stvari i da na kraju ne ubiju devojčicu, zbog čega je jednako važno ko je radikalizovan, kao i kako. Rešenje za borbu protiv radikalizacije, smatra Torn, jeste da se svi uključe. „Izreka kaže da je potrebno selo da bi se odgajalo dete. Ali potrebno je selo i da bi se dete uništilo. Ako želimo da promenimo kulturu, mora da postoji više rešenja“, kaže on. „Potrebno nam je da se svi oslone na ovaj problem da spasimo ovu decu, da sprečimo dečake da povređuju devojčice. Potrebno je da svi nešto uradimo.“
