„ProCredit banka je od svog osnivanja posvećena malim i srednjim preduzećima (MSP), zbog čega je uvođenje ESG standarda jedan od naših primarnih fokusa. Naš cilj je da MSP što lakše prođu kroz ovu tranziciju i uspešno usvoje ESG standarde. Pomažemo im u nekoliko ključnih aspekata. Prvi i osnovni aspekt je finansiranje održivih projekata, obezbeđujemo adekvatne kreditne linije i prilagođene rokove otplate za ovakve investicije. Pored toga, naše kolege savetnici aktivno sarađuju s MSP i pružaju im konkretne savete o praktičnoj primeni ESG principa, uz podršku specijalizovanih alata. Konkretno, ove godine uvodimo CO₂ kalkulator, praktičan alat koji će MSP omogućiti da precizno izmere svoj CO₂ otisak i razviju adekvatnu strategiju za smanjenje emisija.“
Ovim rečima Igor Anić, predsednik Izvršnog odbora ProCredit banke, započeo je razgovor za „Svet bankarstva i investicija“. U narednom periodu, ProCredit banka će, kao prva banka na tržištu, omogućiti besplatno korišćenje CO₂ kalkulatora kako bi klijenti mogli da procene nivo emisija svog biznisa.
CO₂ kalkulator je razvijen unutar ProCredit Grupe uz podršku eksternog partnera iz Bugarske, zemlje koja je kao deo EU u tome korak ispred zbog zahteva za detaljnijim ESG izveštavanjem. Alat je dodatno prilagođen potrebama MSP, a njegov razvoj i finansiranje realizovali smo zajedničkim naporima. Ove godine, konačno ga uvodimo u praksu. MSP će unosom relevantnih podataka o svom poslovanju moći da sagledaju nivo svojih CO₂ emisija i identifikuju korake za njihovo smanjenje. Takođe, moći će da procene potrebne investicije, potencijalnu uštedu energije i usklađenost sa strogim regulativama EU u vezi s ugljeničnim otiskom. Sve ovo pomoći će im da razviju tranzicione planove i postanu održiviji.
Kada kompanija ima veliki CO₂ otisak, koliki je u proseku taj tranzicioni period za njegovo smanjenje?
Ono što je usko povezano sa CO₂ otiskom jeste količina i izvor energije utrošene u proizvodnji, zbog čega se najveće uštede postižu optimizacijom energetskih inputa. To znači da su ključne investicije usmerene na energetski efikasna rešenja, obnovljive izvore energije ili temeljnu reorganizaciju energetskog miksa koji kompanija koristi.
Naravno, kompanije će i dalje koristiti električnu energiju iz mreže, ali se očekuje da će najveći CO₂ emiteri moći direktno da pregovaraju sa proizvođačima struje. Na taj način će biti konkurentniji, izbeći plaćanje dodatnih nadoknada prilikom izvoza u EU, a energetska tranzicija i prilagođavanje biće im znatno olakšani.
Koliko imate klijenata iz oblasti MSP kojih se tiče energetska tranzicija?
Uglavnom su to izvoznici iz proizvodnog sektora koji intenzivno koriste energiju. Ove firme vode diskusije sa inostranim partnerima, koji od njih zahtevaju izveštaje o CO₂ otisku. Reč je o kompanijama koje su već razmatrale energetsku tranziciju, ušle u taj proces ili su tek postale svesne šta on podrazumeva. Tranzicija je započela od najvećih kompanija, a novina od pre nekoliko nedelja jeste formiranje radnog tela koje bi trebalo da revidira standarde i dinamiku implementacije regulative. Nakon završetka rada komisije, moguće je da će neki rokovi biti prolongirani. Sam proces je administrativno zahtevan i složen, jer ne zahteva samo prilagođavanje organizacione strukture kompanija, već i dodatno izveštavanje, što je posebno izazovno za mala i srednja preduzeća. Ove obaveze predstavljaju dodatni namet koji značajno utiče na njihovu konkurentnost.
Zato će ovaj CO₂ kalkulator ProCredit banke njima najviše da znači, jer predstavlja svojevrsno uputstvo kompanijama gde su kada je reč o standardima ESG.
Kalkulator omogućava aproksimaciju CO₂ otiska za različite industrije na osnovu unetih podataka. Njegova primena pomaže u identifikaciji ključnih tačaka za optimizaciju i određivanju oblasti u koje je potrebno ulagati kako bi se emisije smanjile. Na taj način, kompanije mogu izbeći dodatne namete u izvoznom procesu.
Suštinski, kalkulator postavlja detaljna pitanja i zahteva unos relevantnih podataka od klijenata kako bi se CO₂ otisak što preciznije procenio. Očekujemo da će biti dostupan u trećem kvartalu, a naši klijenti će imati podršku stručnjaka iz banke.
Interesantno je da ste vi kao banka, odnosno grupacija davno u ESG tranziciji. Među prvima ste postavili solarne panele i koriste energiju sunca, flota automobila je na hibridni pogon…
Još pre petnaest godina doneli smo strategiju za smanjenje uticaja na životnu sredinu, koja se od tada kontinuirano razvija. U svim bankama unutar Grupe formirali smo odeljenja za održivi razvoj, a naši stručni i obučeni timovi neprestano rade na unapređenju procesa i smanjenju ekološkog otiska. Cela grupacija potpisala je obavezu o postizanju nulte emisije CO₂, čime smo se obavezali da do 2050. godine dostignemo neto nultu emisiju, kako mi kao banka, tako i naši klijenti.
I kada pogledamo u odnosu na pre deceniju i po, gde je sada ProCredit banka kada je održivost u pitanju?
Uradili smo mnogo toga. Naša flota vozila sada je u potpunosti električna ili hibridna. Imamo solarne elektrane u Beogradu i Nišu i razmatramo nove lokacije za proširenje. Kupujemo isključivo struju iz obnovljivih izvora energije i sprovodimo energetsku optimizaciju svuda gde uočimo odstupanja. Pored toga, smanjujemo potrošnju vode, papira i drugih resursa kako bismo, kao pojedinci i institucija, pokazali da je održivost dostižna. Sa druge strane, aktivno sarađujemo sa našim klijentima na razradi konkretnih planova i strategija za smanjenje njihovog CO₂ otiska. Započećemo diskusiju i tranziciju ka održivijim rešenjima sa klijentima koji su odgovorni za 28 odsto naših Scope 3 (obim 3) emisija, zaključno sa 2027. godinom.
Održivost kao dugoročna investicija i imperativ za kompanije, ali i društvo u celini. I na kom smo stepenu sada?
I kao društvo i kao država, rekao bih da smo još u početnoj fazi ove tranzicije. Zašto tako mislim? Iako je uspostavljen širok regulatorni okvir, postoji prostor za dodatno jačanje znanja i fokusa, kako unutar državnih institucija i stručnih organa koji podržavaju privredu, tako i u okviru kompanija. Potrebno je obezbediti stručne kadrove, adekvatno znanje i jasan plan tranzicije. Najveće kompanije su, očekivano, najprilagodljivije, dok su mala i srednja preduzeća i dalje na početku ovog procesa. Izvoznici su u nešto naprednijoj fazi, jer njihovi ugovori zavise od nivoa emisije CO₂. Evropska unija pokazuje značajnu posvećenost ovom pitanju, a dostupni su i fondovi namenjeni podršci energetskoj tranziciji. Fond za Zapadni Balkan posebno je usmeren na ovu oblast, ali sredstva još nisu operacionalizovana.
Da li je i tu problem struka odnosno znanje?
Da, problem je u znanju, ali i u fokusu, koji mora biti prioritet na agendi vlada i stručnih ljudi u ministarstvima zaduženim za sprovođenje ovakvih inicijativa. Ne mogu reći da volja ne postoji, već se radi na tome, kako sa regulatornog, tako i sa zakonodavnog aspekta. Ipak, i dalje je neophodno jačanje kapaciteta i podsticaja privredi kako bi se proces ubrzao i efikasnije sproveo.
Kakav je stav i svest stanovništva kada je reč o održivosti. Kakav je tempo rasta kredita za energetsku efikasnost sa povraćajem od 20%?
Građani su prvenstveno motivisani uštedom, ali svest o neophodnosti promena takođe raste – bilo da se radi o korišćenju solarne energije ili investicijama u geotermalne izvore i toplotne pumpe. Grantovi u ovoj oblasti značajno doprinose podsticanju investicija. Najčešće odobravamo kredite za zamenu stolarije, ali u poslednje vreme sve više raste interesovanje za investicije u mini solarne elektrane na krovovima kuća i stambenih zajednica koje žele da optimizuju potrošnju energije u svojim zgradama. Ipak, ovo je još uvek u početnoj fazi. Pravu promenu doneće sistemska rešenja za stambene zgrade. U tom pravcu razvili smo projekat u saradnji s međunarodnim kreditorima, kojim bi trebalo da se uspostavi okvir za finansiranje stambenih zajednica. Jedan takav projekat već smo realizovali u Kuli.
Više od dvadeset usluga klijenti ProCredit banke mogu da obave onlajn (mBanking, eBanking, preko kol-centra ili email-om). Da li ste zadovoljni brzinom prelaska klijenata iz ekspozitura na virtualni način obavljanja transakcija/kreditiranja/štednje?
Proces prelaska sa tradicionalnog na digitalno bankarstvo dogodio se između 2010. i 2020. godine. Iako određeni broj klijenata i dalje koristi tradicionalne kanale komunikacije i filijale za podnošenje zahteva, strategija banke bila je usmerena na digitalizaciju više od 90 odsto svih usluga. Danas se većina transakcija obavlja putem digitalnih kanala ili putem uređaja u filijalama koji podržavaju digitalizovane procese. Više od 99 odsto komunikacije klijenata s bankom preusmerili smo na digitalne kanale, a dvadesetak usluga dostupnih onlajn omogućava da klijenti obave gotovo sve što im je potrebno bez dolaska u filijalu. Prošle godine unapredili smo platformu za mobilno bankarstvo, ove godine dodali smo dodatne servise, a u planu su i dalja poboljšanja.
Koje bi u narednom periodu usluge mogle još da na ovaj način budu pružene klijentima?
Dalji razvoj vidim u tome da se platforma ne koristi samo za podnošenje zahteva, izveštaje i kredite, već i za interaktivnu komunikaciju s klijentima u realnom vremenu. Takođe, veliki potencijal leži u primeni alata veštačke inteligencije, posebno za standardizovane procese, čime bi se dodatno unapredila usluga i olakšao servis klijentima. U tome vidimo razvojnu priliku za budućnost, ali i pravac u kojem se kreće ceo bankarski sektor. Za ostvarenje tih ciljeva biće potrebno mnogo energije i vremena kako bismo ove servise podigli na viši nivo.
Postoji određeni broj klijenata koji se vezuje za tradicionalnu banku uglavnom je to stanovništvo starije populacije. Koliki je za banku izazov da taj deo stanovništva privuče da se prebaci na onlajn?
Određeni broj klijenata, posebno starije populacije, i dalje preferira tradicionalno bankarstvo. Za banku je izazov da ih privuče i motiviše na prelazak na onlajn servise, ali to činimo kroz kontinuiranu podršku i edukaciju. U prvom talasu primene ove strategije uložili smo mnogo energije, a sada je fokus na unapređenju komunikacije s klijentima. U svim poslovnicama i filijalama imamo zaposlene koji su posvećeni pružanju asistencije korisnicima kojima je potrebna pomoć u korišćenju digitalnih kanala i uređaja. Cilj nam je da im omogućimo da se osećaju sigurnije i komfornije prilikom njihove upotrebe. Svesni smo da će za deo klijenata digitalni kanali i dalje predstavljati izazov, ali iskustvo pokazuje da ih većina ipak prihvata zbog njihove jednostavnosti i praktičnosti. Smanjenje straha i nesigurnosti kod korisnika koji imaju poteškoće s digitalnim tehnologijama doprinosi boljem korisničkom iskustvu i kvalitetnijoj usluzi, što se prepoznaje i ceni.
Pomenuli smo u razgovoru kol-centar, on uprkos digitalizaciji opstaje?
Da, i ne samo da opstaje, već postaje sve značajniji u pružanju savetodavnih usluga. U početnim fazama digitalizacije njegova uloga je uglavnom bila informativna, ali s razvojem digitalnih kanala naši savetnici sada pružaju i konkretne savete. Klijenti mogu brzo i efikasno dobiti podršku bez dolaska u poslovnicu, što dodatno doprinosi njihovom zadovoljstvu i poboljšava korisničko iskustvo. Zato pozivamo sve koji cene svoje vreme i žele fleksibilnost u korišćenju bankarskih usluga da kontaktiraju naš kol-centar ili posete veb-sajt ProCredit banke i iskoriste sve prednosti savremenog digitalnog bankarstva.
Da li su klijenti prepoznali tu mogućnost?
Da, i interesovanje za ovu vrstu podrške konstantno raste. Pored kol-centra, u našim poslovnicama klijentima su na raspolaganju i savetnici za individualne konsultacije. Omogućavamo zakazivanje sastanaka bez čekanja, što klijentima pruža dodatnu fleksibilnost i potvrđuje našu posvećenost njihovim potrebama. Ovakav pristup poboljšava kvalitet komunikacije i jača dugoročno poverenje između banke i klijenata.
Da li je lako naći takvog obučenog i stručnog zaposlenog koji je više od operatera za rad u kol-centru?
Imamo izvanredne kolege koje rade na tim pozicijama u kontakt centru. Redovno prikupljamo povratne informacije od klijenata kako bismo procenili njihovo zadovoljstvo uslugom, a njihovi utisci su izuzetno pozitivni. Kroz ovaj kanal stalno unapređujemo kvalitet usluge, prilagođavamo način komunikacije i usmeravamo fokus na klijenta, umesto da se vodimo isključivo našim pretpostavkama o tome šta je potrebno. Zato kontinuirano ulažemo u obuke naših zaposlenih, kako bi njihova podrška bila još efikasnija i prilagođenija potrebama korisnika.
Šta su dalji planovi za ekspoziture?
Trenutno poslujemo sa oko 500 zaposlenih na 17 lokacija, a planiramo da zadržimo sličnu strukturu poslovanja i broj zaposlenih. Naš dalji rast biće fokusiran na mala i srednja preduzeća, poljoprivredu, stanovništvo i razvoj digitalnih usluga. Nastavićemo da jačamo prepoznatljivost, jer verujemo da imamo kvalitetnu ponudu za klijente. Broj korisnika raste iz godine u godinu za 15 do 20 odsto, a cilj nam je da taj trend zadržimo i u budućnosti.
Da li ste zadovoljni poslovanjem ProCredit banke u prethodnoj godini?
Prošla godina bila je u skladu sa našim ciljevima, uz rast kreditnog portfolija u segmentima privrede, stanovništva i poljoprivrede – iako je poljoprivreda imala još jednu tešku godinu zbog suše. Kada je reč o kvalitetu portfolija, ne primećujemo pojačan rizik, a nastojimo da proaktivno reagujemo ako se pojavi problem. U takvim situacijama klijentima nudimo reprogram i individualne konsultacije kako bismo pronašli najbolje rešenje. Sve u svemu, prošla godina bila je uspešna za nas, za celu grupu i za bankarski sektor u kojem poslujemo.
Svedoci smo konsolidacije na bankarskom tržištu Srbije. Kako Vi vidite taj proces ukrupnjavanja i gde su u odnosu na konkurenciju specijalizovane (manje banke)?
U prethodnim godinama svedočili smo spajanju brojnih banaka, što je dovelo do rasta univerzalnih banaka koje pokrivaju sve linije biznisa. Danas u Srbiji posluje 19 banaka, što smatramo adekvatnim brojem za naše tržište, imajući u vidu njihovu strukturu. Ako pogledamo organizaciju sektora, 7-8 banaka posluje kao univerzalne banke, pružajući usluge stanovništvu, privredi i malim i srednjim preduzećima (MSP), dok su druge specijalizovane za određene nišne segmente. Smatram da prostora za sve ima, posebno imajući u vidu očekivane trendove u narednim godinama. Ukoliko se konsolidacija nastavi, verujem da neće biti ni približno intenzivna kao što je bila u prošlosti.
Što znači manje banke koje su našle svoju nišu imaju način da organski rastu?
Manje banke koje su pronašle svoju nišu imaju priliku za organski rast kroz fokusirano poslovanje i prilagođene strategije. Kao banka koja ima jasno definisane prioritete, ali istovremeno pruža širok spektar usluga, uspeli smo da ostvarimo stabilne stope rasta od 10 do 15% godišnje u periodu od 2015. do 2022. godine. Iako su globalni izazovi, poput konflikta u Ukrajini i promena u našem okruženju, doneli određena usporavanja, nismo usvojili pasivnu strategiju. Naprotiv, nastavili smo da proaktivno prilagođavamo poslovanje novim uslovima. U narednim godinama očekujemo da ProCredit banka nastavi sa stopama rasta od 10 do 15 odsto, oslanjajući se na stabilnu strategiju i dalju digitalizaciju.
Nema bojazni za kurs?
Za sada nema bojazni u vezi sa kursom. Bilans tekućeg računa je stabilan i u potpunosti se finansira prilivom stranih direktnih investicija, čime se zatvara potencijalni deficit. Pritisci koji su se pojavili u prvim mesecima ove godine uglavnom su rezultat sezonskih faktora. Naravno, ukoliko bi se na srednji ili dugi rok poremetio balans tekućeg računa, moglo bi doći do promena, ali verujem da postoje adekvatni alati i mehanizmi prilagođavanja koji bi omogućili očuvanje stabilnosti.
Postoje li po Vama još neki potencijalni izazovi koji mogu da utiču na poslovanje?
Izazova svakako ima, posebno kada je reč o eksternim faktorima i njihovom uticaju na našu ekonomiju. Razvoj industrijske proizvodnje u prethodnim godinama pokazuje da imamo balansiranu privrednu strukturu koja je otporna na određene šokove, ali ne i na one najveće. Ključni faktor je kretanje evrozone, s obzirom na to da je ona naš najveći trgovinski partner. Ipak, pokazali smo sposobnost prilagođavanja, kako u finansijskom sektoru, tako i u preduzetništvu i privredi u celini. Radimo u mnogo turbulentnijim uslovima nego što je to slučaj na zapadnim tržištima, što nam daje prednost u fleksibilnosti i brzini reagovanja. Verujem da možemo iskoristiti prilike koje nam se ukažu, ali isto tako moramo ostati svesni potencijalnih rizika i biti oprezni u donošenju odluka.
Potvrđena najviša ocena kreditnog rejtinga za ProCredit banku
Agencija za određivanje kreditnog rejtinga Fitch Ratings, i ove godine je dodelila najvišu ocenu ProCredit banci u Srbiji. Na taj način je potvrdila da je poslovanje banke u rangu sa najprofitabilnijim i najstabilnijim kompanijama u Srbiji.
„Pre šest meseci, renomirana svetska agencija Fitch Ratings, ocenila je kreditni rejting ProCredit Bank Srbija najvišom ocenom koju dodeljuje kompanijama u Srbiji (BBB-). Ova ocena bila je rezultat nekoliko ključnih aspekata, među kojima se izdvaja značajna ekspertiza u kreditiranju mikro, malih, srednjih i poljoprivrednih preduzeća. Nakon analize i rezultata poslovanja banke u drugom delu 2024. godine, agencija Fitch Ratings potvrdila je svoju ocenu, uz naznaku da je ona sada produkt znatnog unapređenja performansi poslovanja, kao što su:
Profitabilnost PCBS-a, je bila na visokom nivou tokom cele godine, a naročito u prvih 9 meseci 2024. kada je profit nakon oporezivanja iznosio 18,5 miliona evra. Neto prihod od kamata je takođe dostigao viši nivo, usled rasta biznisa u svim klijentskim grupama. Koeficijent problematičnih kredita banke se poboljšao i to kroz smanjenje njihovog učešća u portfoliju sa 3,5% (kraj 2023. godine) na 3,2%. Likvidnost banke je i dalje na visokom nivou, daleko iznad svih limita koje propisuje regulator. Još jednom, dobijanje ovako visoke ocene našeg kreditnog rejtinga, došlo je kao finalna potvrda našeg uspešnog poslovanja tokom čitave 2024. godine, i standard koji ćemo se truditi da dalje ispratimo“, ističe Igor Anić.
, zbog čega je uvođenje ESG standarda jedan od naših primarnih fokusa.){kind=link}