Kada je prošle godine aukcijska kuća Sotheby’s prodala više od 1.400 ličnih predmeta Fredija Merkjurija za više od 50 miliona dolara, mnogi su taj događaj posmatrali kao još jednu spektakularnu aukciju. Međutim, analize The Wall Street Journal-a, The Guardiana i Business Insidera pokazuju da se iza takvih događaja krije mnogo veća priča – nastanak tržišta koje poslednjih godina raste i pretvara lične predmete i zaostavštine poznatih ličnosti u ozbiljan biznis.
Na aukcijama se danas više ne prodaju samo umetnička dela, satovi ili nakit. Na tržištu završavaju gitare, rukom pisana pisma, odeća, nameštaj, kuhinjski pribor, pisaće mašine, naočare, pa čak i svakodnevni predmeti koji su nekada pripadali slavnim glumcima, muzičarima, sportistima ili političarima.
Ne prodaje se predmet, već priča
Prema analizi The Wall Street Journal-a, najveću vrednost često nema sam predmet, već njegova povezanost sa osobom koja ga je koristila. Gitara nije samo gitara ako ju je svirao Erik Klepton. Stolica nije običan komad nameštaja ako je stajala u radnoj sobi Stiva Džobsa. Haljina nije samo modni komad ako ju je nosila princeza Dajana.
Kupci, zapravo, kupuju deo nečije životne priče.
Upravo zbog toga aukcijske kuće poslednjih godina sve više ulažu u istraživanje istorije svakog predmeta, njegovu autentičnost i okolnosti u kojima je nastao ili korišćen. Što je priča bogatija i bolje dokumentovana, veće su šanse da će predmet dostići znatno višu cenu.
Aukcije postaju posao vredan miliona
Kako navodi The Guardian, „aukcije zaostavština poznatih ličnosti danas predstavljaju jedan od najbrže rastućih segmenata tržišta kolekcionarskih predmeta“. Velike aukcijske kuće poput Sotheby’s, Christie’s i Bonhams sve češće organizuju specijalizovane prodaje posvećene samo jednoj poznatoj osobi ili porodici. Takve aukcije privlače kolekcionare iz celog sveta, ali i kupce koji ranije nisu učestvovali na aukcijama.
Interesovanje više nije rezervisano za muzeje ili velike kolekcionare. Među kupcima su preduzetnici, ljubitelji filma i muzike, ali i ljudi koji žele da poseduju predmet koji ih emocionalno povezuje sa ličnošću kojoj se dive.
Kada se trguje emocijama
U razgovoru za Business Insider, stručnjaci iz aukcijske kuće Sotheby’s objašnjavaju da se posao poslednjih godina značajno promenio. Njihov zadatak više nije samo procena tržišne vrednosti predmeta. Jednako važan deo posla postalo je istraživanje istorije i predstavljanje priče koja će kupcima objasniti zbog čega je baš taj predmet poseban. To objašnjava zašto obični svakodnevni predmeti ponekad postižu iznose koji višestruko premašuju njihovu realnu vrednost.
Na aukciji se, zapravo, ne određuje cena materijala od kojeg je predmet napravljen. Određuje se vrednost emocije, sećanja i simbolike koju nosi.
Digitalno doba i nova generacija kolekcionara
Još jedna velika promena dogodila se zahvaljujući internetu.
Nekada su aukcije bile događaji namenjeni uskom krugu kolekcionara koji su fizički dolazili u aukcijske sale. Danas se licitira iz gotovo svake zemlje na svetu. Online platforme omogućile su da se za isti predmet nadmeću kupci iz Njujorka, Tokija, Dubaija ili Beograda, što je dodatno podiglo cene i povećalo interesovanje.
Istovremeno, društvene mreže pretvorile su same aukcije u medijske događaje. Fotografije predmeta, priče o njihovim vlasnicima i rekordne prodajne cene postaju viralni sadržaj koji privlači novu publiku.
Zaostavština kao novi poslovni model
Rast ovog tržišta otvorio je i sasvim novu oblast poslovanja. Pored aukcionara, danas postoje stručnjaci koji se bave isključivo popisivanjem, čuvanjem, procenom i pripremom zaostavštine poznatih ličnosti za prodaju. Njihov posao počinje mnogo pre same aukcije – razgovorima sa porodicom, istraživanjem arhiva, prikupljanjem dokumentacije i potvrđivanjem autentičnosti svakog predmeta. Tek kada se utvrdi istorijska priča u pozadini i značaj, predmet postaje deo kolekcije koja izlazi pred kupce.
Biznis koji govori mnogo o ovom vremenu
Možda najveća vrednost ovog tržišta nije u milionima koji se obrću na aukcijama. Ono pokazuje kako se promenio odnos prema poznatim ličnostima. Nekada su njihova dela bila ono što je ostajalo iza njih. Danas se čuvaju i njihove svakodnevne stvari.
To govori da u „savremenoj ekonomiji pažnje predmeti više nisu vredni samo zbog svoje upotrebne ili umetničke vrednosti. Njihovu cenu sve češće određuje priča koju nose i osećaj bliskosti koji bude kod kupca“ reklu su iskusni aukcijski prodavci.
