Biznis Top 22/23: Oseka domaćih ulaganja

Foto: Envato Elements / Tatiana_Mara

Prethodne godine privreda u Srbiji je uvećala na godišnjem nivou poslovne prihode za nešto manje od petine, na 17.285,6 milijardi dinara, ukupna dobit je porasla za četvrtinu, na 864,2 milijarde dinara, dok je ukupni gubitak bio veći za 4% i na kraju 2022. je iznosio 3.906,5 milijardi dinara, navodi se u ediciji BIZNIS TOP 2022/23, koju je objavio ekonomski mesečnik Biznis i finansije.

Godišnja edicija BIZNIS TOP objavljuje rang liste 150 najvećih preduzeća u Srbiji u 2022. godini, prema ostvare- noj dobiti i po poslovnom prihodu, kao i rang liste po okruzima prema ostvarenoj dobiti i poslovnim prihodima, a na osnovu podataka Agencije za privredne registre (APR). U ediciji BIZNIS TOP 2022/23 objavljene su i najaktuelnije analize o poslovanju 16 vodećih sektora u Srbiji, me- reno njihovim učešćem u bruto domaćem proizvodu (BDP) Srbije, kao i na osnovu uticaja koji imaju na ukupne rezultate domaće privrede.

Zavisnost od malog broja velikih kompanija

Poslovanje velikih kompanija je najviše uticalo na rezultate cele privrede, a koliko je domaće tržište koncentrisano pokazuju podaci da je samo sto preduzeća ostvarilo skoro 30% ukupnih poslovnih prihoda, više od dve petine ukupnog dobitka i preko polovine ukupnog gubitka.

Vodećih sto preduzeća je realizovalo 5.172 milijardi dinara poslovnih prihoda, a više od petine ovog iznosa je prihodovalo svega pet kompanija. Prvih sto preduzeća po neto dobiti je imalo ukupni dobitak veći od 532 milijarde dinara, od čega na pet kompanija otpada skoro 43%, dok je pet najvećih gubitaša generisalo gotovo petinu gubitka celokupne privrede, navodi se u ediciji.

Država guši domaća preduzeća

Ukupne investicije su 2022. zabeležile blagi pad (0,3 – 0,4%), strane direktne investicije su porasle za više od 20%, a javne investicije su realno stagnirale. Iz toga proizilazi da su domaće privatne investicije, za koje inače ne postoji direktna statistika, opale na oko 7% BDP-a, navodi se u analizi radne grupe Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji, objavljenoj u ediciji BIZNIS TOP.

Državna politika je najvećim delom odgovorna za ovaj pad, jer već godinama uporno forsira strane investitore, nanoseći dugoročnu štetu najkonkurentnijem delu srpske privrede, zaključuje se u analizi.

Mada državni zvaničnici prozivaju privredu da prekomernim povećanjem cena podstiče inflaciju, analiza finansijskih izveštaja koje dostavljaju preduzeća u Srbiji pokazuje da brže uvećanje prihoda od rashoda može da objasni manje od jedne desetine ukupne inflacije. Prema mišljenju radne grupe Konventa, izuzetak je maloprodaja, koja je uspela da u celosti prevali teret inflacije na dobavljače i kupce, što ukazuje da u tom sektoru potencijalno postoje povrede Zakona o zaštiti konkurencije, piše mesečnik Biznis i finansije u godišnjoj ediciji o poslovanju srpske privrede.

U znaku nafte i rumunskog trgovca strujom

Prošle godine višestruki pobednik je bila Naftna industrija Srbije, koja je ostvarila najveću zaradu i poslovne prihode. NIS je uvećao dobit za više od četiri puta, na 93,5 milijardi dinara, a prihode za preko 77%, na skoro 500 milijardi dinara.

Na drugom i trećem mestu su preduzeća iz rudarskog sektora, kompanije Srbija Zijin Mining iz Bora sa dobiti od 75 milijardi dinara i Zijin Copper Srbija, sa zaradom od 35,2 milijardi dinara. Četvrti je Telekom Srbija, jedina kompanija među najprofitabilnijom petorkom koja je u domaćem vlasništvu i koja je prošle godine imala zaradu od 13,3 milijarde dinara.

Najveće iznenađenje na listi najprofitabilnijih je petoplasirano preduzeće SCM paur, ističe se u ediciji BIZNIS TOP. Ovaj rumunski trgovac strujom koji je osnovao firmu u Srbiji u martu 2022. godine sa samo dva zaposlena, prošlu godinu je završio sa dobiti od skoro 11 milijardi dinara. Ona je generisana prvenstveno iz poslovnih prihoda koji premašuju 16,4 milijarde dinara, a najveći udeo imaju prihodi od prodaje struje matičnom društvu iz Rumunije.

EPS proizveo skoro petinu neto gubitka cele privrede

Među prvih pet sa najvećim poslovnim prihodima, iza prvoplasiranog NIS-a je Elektroprivreda Srbije, sa prihodom od 358,4 milijardi dinara, a slede Srbijagas (219,6 milijardi dinara), Delhaize Srbija (134,5 milijardi dinara) i Tigar Tyres (13,1 milijardi dinara).

Elektroprivreda Srbije je istovremeno bila i najveći prošlogodišnji gubitaš, sa neto gubitkom koji je za godinu dana uvećan skoro pet puta, na 72,6 milijardi dinara, što je gotovo petina ukupnog neto gubitka privrede. Istovremeno, ukupni gubitak ovog javnog preduzeća je kumuliran na skoro 301 milijardu dinara i veći je za trećinu u poređenju sa 2021. godinom.

Na listi pet najvećih gubitaša su i Ikarbus sa neto gubitkom od 24,6 milijardi dinara, Arena Channels grupa (12,5 milijardi dinara), kragujevački Fiat, odnosno FCA grupa (11,7 milijardi dinara) i preduzeće Rio Sava, koje je prethodne godine zabeležilo minus od 9,9 milijardi dinara.

Najvažniji sektori smanjuju proizvodnju i izvoz

Ukupan izvoz u 2022. porastao je realno za oko 18%, prvenstveno zahvaljujući rudama, ali od aprila 2023. rast izvoza usporava nominalno na ispod 10% međugodišnje. Značajan deo izvoza generišu mala i srednja preduzeća koja se bave proizvodnjom plastičnih proizvoda i mašina za livenje plastike, mašinskom obradom metala i metal- nih proizvoda, proizvodnjom manjih mašina i opreme za industriju, izradom nameštaja i proizvodnjom računara i optičkih proizvoda, navodi se u ediciji BIZNIS TOP.

Izvoz pobrojanih sektora rastao je od januara 2022. do januara 2023. u realnom obimu za oko 12,8%, dok je u prvih šest meseci tekuće godine realni rast iznosio 9,9%, dostigavši ukupno 5,2 milijarde evra. S druge strane, izvozni rezultati industrija koje su se razvile uz velike državne podsticaje bili su znatno slabiji. Izvoz automobilske industrije (motorna vozila, pneumatici, električna oprema) realno je porastao svega 1% od januara 2022. do januara 2023. godine, dok u prvih šest meseci ove godine beleži realni pad od 2,5%. Izvoz osnovnih metala i rude takođe beleži pad od 12,8% u prvoj polovini tekuće godine, najverovatnije usled manje globalne tražnje.

Podaci za ovu godinu koje su za Biznis i finansije dostavili RZS, PKS i APR, pokazuju da je većina najvažnijih pri- vrednih grana smanjila proizvodnju i izvoz, ali se vrednost izvoza povećava zbog rasta cena na svetskom tržištu. Banke, za razliku od realnog sektora, beleže izrazito dobre poslovne rezultate. Neto dobit banaka u prvih devet meseci skoro je duplirana u odnosu na isti period prošle godine i dostigla je 101,5 milijardi dinara, dok je prinos na kapital premašio nivo od 17 procenata. Ipak, sve jači recesioni pritisci mogli bi doneti visoka rezervisanja i kreditne gubitke u narednom periodu, zaključuje se u ediciji BIZNIS TOP 2022/23.

Strogo je zabranjeno kopiranje tekstova osim u slučaju preciznog navođenja izvora i linka ka originalnom tekstu.

Podeli tekst

Ako ste propustili

Povezane vesti

Komentari +

OSTAVITE KOMENTAR

Molimo unesite svoj komentar!
Molimo unesite svoje ime ovde