„Jugoistočna Evropa je dinamičan region kada su platne i generalno, tehnologije u pitanju, jer postoji jasno interesovanje među korisnicima, biznisima i vladama za njihovo korišćenje. Ono što je meni lično veoma interesantno je koliko je zapravo ovaj region raznovrstan u pogledu razvijenosti i preferenci – na primer, Izrael je postao sinonim za saradnju tradicionalnih finansijskih institucija i FinTech igrača, a na putu sve većeg korišćenja open banking kapaciteta su i Bugarska, Hrvatska i Rumunija, dok je širenje prihvatne mreže i terminalizacija fizičkih prodajnih mesta jedan od izazova sa kojima se platno tržište u BiH suočava. Ne postoji univerzalno rešenje i jedinstveni put razvoja, već će svako tržište dalje napredovati u skladu sa svojim potrebama. Kada pričamo o Srbiji, drago mi je da i javni i privatni sektor dele viziju o saradnji i unapređenju. Konkretno mislim na Nacionalnu inicijativu za bezgotovinska plaćanja.“
Ovim rečima počinje intervju Bartoš Čjolkovski, predsednik divizije za Jugoistočnu Evropu u kompaniji Mastercard. On je nedavno imenovan za predsednika divizije za Jugoistočnu Evropu u kompaniji Mastercard i kako je najavljeno baviće se daljim razvojem sektora elektronskih plaćanja u ovom regionu.
Naš sagovornik ističe da je Nacionalna inicijativa za bezgotovinska plaćanja na jednom mestu okupila i tehnološke kompanije i banke i međunarodne institucije da, uz podršku resornog ministarstva, podrže uvođenje mogućnosti za bezgotovinska plaćanja kod malih i srednjih preduzeća širom zemlje.
„Ovo je jedinstven projekat ne samo po sklopu partnera, već i po svojoj sveobuhvatnosti i suštinskoj ideji slobodnog izbora koju propagira, jer podržava sva bezgotovinska plaćanja, ne samo plaćanja karticama. Mislim da je to važan princip ne samo za Srbiju, već i za ceo svet – slobodan izbor u kombinaciji sa otvorenim tržištem i tehnološkim mogućnostima su preduslov za konkurentno tržište u okvirima savremene digitalne ekonomije.
Kako biste opisali savremenog potrošača? Šta je to što korisnici očekuju i da li se ta očekivanja razlikuju u Srbiji i Poljskoj, odakle ste?
Opšti trend u razvoju tehnologija bilo koje vrste, ne samo platnih, je da prate pojedinca, da mu budu dostupne onda kada su mu zaista potrebne i da to bude na intuitivan način, koji ne zahteva previše koraka u instaliranju, edukaciji i korišćenju. Mi smo okruženi tehnologijama na svakom koraku svog života i stalni razvoj nas čini osetljivim na bilo kakvu disrupciju ili nesavršeno korisničko iskustvo. Pomislite na ličnom primeru – nekada smo čekali po par minuta da dial up internet uspostavi konekciju, a danas nam smeta ako se sadržaj na striming platformi ne učita u roku od jedne sekunde. Ovo je univerzalno očekivanje, bez obzira gde korisnik živi, jer prosto, tehnologije kojima smo izloženi su globalne i univerzalne i mi na njih reagujemo na isti način. Odličan primer za to su mobilni novčanici – kada su se pojavili, u pilot fazama su bili „rezervisani“ za tržišta SAD, Velike Britanije, Singapura i slična tehnološki napredna tržišta, pri čemu su se radile opsežne analize spremnosti manjih tržišta za njihovo uvođenje. Vremenom su Poljska, Srbija, Francuska i Meksiko dobili mobilne novčanike i reakcija je svuda ista – digitalno napredna populacija ih je oberučke prihvatila i nastavili su da plaćaju prislanjanjem telefona svuda gde su inače koristili kartice, a zatim se taj model ponašanja proširio i među drugim grupama korisnika, jer su ljudi naviknuti da svojim telefonom obavljaju sve širi spektar aktivnosti.
Da li mobilna plaćanja polako dolaze u istu ravan u poređenju sa online plaćanjima?
Slična je situacija i sa online plaćanjima, posebno u periodu tokom i nakon pandemije, kada je e-commerce postao svakodnevni način plaćanja, čak i za korisnike koji su pre toga imali nedoumice, prosto zato što je u nekim periodima ograničenog kretanja bio jedina dostupna platna metoda.
Ono što je još zajedničko korisnicima širom sveta – i što treba da nas raduje – je svest o važnosti pojedinačnih akcija na putu očuvanja životne sredine i kreiranja održivosti za lokalnu i globalnu zajednicu. Mlađe generacije u tome naročito prednjače, ali generalno posmatrano, rastu očekivanja potrošača od kompanija da se ponašaju odgovorno, baš kao što i oni, kao pojedinci, biraju odgovorne prakse, od reciklaže do odabira održivih materijala do toga da kupuju samo kod firmi koje poštuju visoke etičke kodekse. Ovo je značajna odgovornost za sve biznise da promisle svoje poslovanje i uspostave neke održivije prakse. Međutim, verujem da je to istovremeno ujedinjena akcija koja nam je potrebna kako bismo negativne prakse preokrenuli i nadajmo se, postavili zdrave osnove za budućnost koju ostavljamo narednim generacijama.
Šta kompanija Mastercard podrazumeva pod saradnjom sa partnerima iz državnog i privatnog sektora? O kakvim oblicima saradnje je reč i šta je u fokusu?
Ako nema otvorene saradnje, nijedan projekat ne može da zaživi u punoj meri. Značaj javno-privatnih partnerstava je u tome da omogućavaju najširi doseg rešenja i tehnologija koje globalne ili privatne kompanije razvijaju, a koja se prilagođavaju konkretnom tržištu u saradnji sa državnim sektorom, koji ima duboko razumevanje svih lokalnih i regulatornih okolnosti. To je način da se široka zajednica uključi u savremene finansijske tokove, odnosno da ubrzamo finansijsku inkluziju kao način da ljudi imaju jednake prilike za rast i napredak. To zvuči komplikovano, ali radi se o prostoj stvari – da pojedinac i u Poznanju i u Bukureštu i na Kopaoniku ima priliku da prima i troši svoj novac na način koji je njemu prilagođen i da bude prepoznat pred institucijama i da na taj način može da računa na zdravstveno i penziono osiguranje; da može da koristi savremene alate koje banka može da mu pruži kada reši da pokrene svoj biznis i da bude siguran da će poslovati na transparentnom i konkurentnom tržištu, pod jednakim uslovima kao druge firme, bez straha da će ga veličina njegovog poslovanja ili lokacija odakle dolazi staviti u nepovoljan položaj kada konkuriše za kredit ili sertifikat o kvalitetu.
Šta kompanija Mastercard želi da postigne tom saradnjom?
Kao tehnološka kompanija, mi imamo kapacitete i odgovornost da primere sa drugih tržišta ponudimo kao dobru praksu lojalno kako bi se razvojni put skratio i to je, uz ulaganja u sigurnost podataka i plaćanja, razlog zašto nas prepoznaju kao poželjnog partera kako za javni, tako i za privatni sektor.
Razvoj funkcionalnih inovacija
Šta mogu da očekuju korisnici usluga Mastercard-a u Srbiji u 2023. godini? Ima li nekih novih ponuda i nekih novih elektronskih rešenja i usluga?
Dalja dešavanja na tržištu Srbije će sasvim sigurno predstavljati evoluciju puta koji smo već trasirali, a to je razvoj funkcionalnih inovacija u svim oblastima života i poslovanja, u skladu sa potrebama korisnika. Bilo da su u pitanju predstavljanja novih mobilnih novčanika, širenje prihvatne mreže onlajn i oflajn, projekti u kojima koristimo tehnologije za doprinos nekom širem, društveno-odgovornom cilju, Mastercard ima još mnogo toga da ponudi lokalnom tržištu i radujemo se budućim saradnjama.
