EU: Kako pomoći malim i srednjim preduzećima?

PRATITE NAS

Poslednji članci iz ove rubrike

Mnoge evropske firme i domaćinstva su pod finansijskim stresom kao posledicom pandemije, čime se povećava broj nepovratnih zajmova. Iako je usvojen prethodni nivo novčane, fiskalne i regulatorne podrške, očekuje se porast loših zajmova u Evropskoj uniji.

Prema nedavnom evropskom istraživanju, broj bankrota u mnogim evropskim zemljama čak je prošle godine pao u odnosu na godišnji prosek za 2017.-2019. (U Nemačkoj za 15 odsto, u Italiji i Francuskoj za više od 40 odsto), iako su mnoge firme prisilno zatvorene zbog vladinih ograničenja.

Firme su imale koristi od državne potporedrške i premošćivanja, a u Švedskoj, gde su se provodila blaža ograničenja javnog života, broj bankrota lani je porastao za 6,5 odsto, piše ljubljanski Dnevnik.

Mala i srednja preduzeća imaju relativno veću potrebu za finansijskim restruktuiranjem od velikih, čije obveznice kupuje Evropska centralna banka. Mala i srednja preduzeća pogođena su potrebom za likvidnošću kako bi preživela razdoblja zatvaranja. Istovremeno, tokom „nove normale“ pate i od niže profitabilnosti.

Evropska investiciona banka (EIB) procenjuje da neto gubitak prihoda, uključujući razne državne pomoći, iznosi 6 do 11 odsto za mala i srednja preduzeća, u poređenju sa 2 do 3 odsto za velike kompanije. Nažalost, to nije dobar znak za evropski bankarski sistem.

Ovde će biti presudno odabrati pravi mehanizam rešavanja problema malih i srednjih preduzeća kako bi se izbeglo pogoršanje bilansa banaka do te mere da bi to dovelo do ponovne kreditne krize u Evropi, posebno u nekim evropskim zemljama. Nije sve tako kritično, kao što smo već videli primer dobre prakse u Americi s Main Street Lending Programom, gde je Fed, kako bi podstakao komercijalne banke na kreditiranje, pokrio čak 95 odsto novih ili postojećih zajmova, navodi Dnevnik. Program je vredeo 600 milijardi dolara.

Preporučujemo