Evropska unija ubrzano uvodi jedan od najambicioznijih regulatornih okvira za veštačku inteligenciju na svetu. Reč je o EU AI Act-u, prvom sveobuhvatnom zakonu koji reguliše razvoj i upotrebu AI sistema i koji će u potpunosti početi da se primenjuje tokom 2026. godine. Kako navodi zvanična platforma Evropske komisije za digitalnu strategiju, cilj ovog zakona je da istovremeno zaštiti građane i omogući razvoj inovacija, ali i da postavi globalne standarde za odgovornu upotrebu veštačke inteligencije.
Kako funkcioniše EU AI Act
Regulativa uvodi model zasnovan na proceni rizika. AI sistemi podeljeni su u četiri kategorije:
- neprihvatljiv rizik – sistemi koji su potpuno zabranjeni
- visok rizik – dozvoljeni, ali pod strogim pravilima
- ograničen rizik – zahtevaju transparentnost prema korisnicima
- minimalan rizik – gotovo bez regulatornih ograničenja
Kako navodi portal Compliance & Risks, najstroža pravila odnose se na sisteme koji utiču na zapošljavanje, kreditne odluke, zdravstvenu zaštitu, obrazovanje i javnu bezbednost. Kompanije koje razvijaju takve sisteme moraće da obezbede detaljnu dokumentaciju, procene rizika i nadzor nad načinom na koji algoritmi donose odluke.
Rokovi i kazne
EU AI Act je formalno stupio na snagu 2024. godine, ali se pravila uvode postepeno. Prema podacima Evropske komisije, većina ključnih odredbi počinje da se primenjuje u avgustu 2026. godine, dok će pojedine obaveze za visokorizične sisteme stupati na snagu i tokom 2027.
Kako navode analize portala Vennx, kazne za kršenje pravila mogu biti izuzetno visoke – do 35 miliona evra ili 7% globalnog godišnjeg prihoda kompanije, u zavisnosti od toga koja je suma veća.
Globalni uticaj evropske regulacije
Iako je zakon donet u Evropskoj uniji, njegov uticaj će biti globalan. Kako ističu stručnjaci za regulatorna pitanja koje citira Compliance & Risks, pravila se primenjuju na svaku kompaniju koja plasira AI proizvode ili usluge na tržištu EU, bez obzira na to gde se kompanija nalazi.
Zbog toga mnoge tehnološke kompanije iz Sjedinjenih Država i Azije već prilagođavaju svoje proizvode evropskim standardima. Analitičari smatraju da EU na ovaj način pokušava da ponovi efekat koji je ranije postigla regulacijom privatnosti podataka kroz GDPR — stvaranjem globalnog standarda za digitalnu industriju.
