Tri najčešća oblika finansijskog kriminala s kojima su se privredna društva i svetska ekonomija suočavale u prethodne dve godine su korupcija, protivpravno prisvajanje imovine i lažno finansijsko izveštavanje pokazuje istraživanje Globalne asocijacije sertifikovanih istražitelja prevara/finansijskih forenzičara (ACFE global). Istraživanje koje je sprovedeno u 125 zemlja sveta i na studiji od više od 2000 slučajeva pokazalo je da su sva tri navedena oblika finansijskog kriminala izazvala gubitke u iznosu od 3,6 milijardi dolara na globalnom nivou.
U okviru svake od navedenog oblika finansijskog kriminala postoje posebne podkategorije.Tako u okviru korupcije identifikujemo: podmićivanje, sukob interesa, ucene. Protivpravno prisvajanje imovine najčešće se odnosi na zloupotrebu imovine preduzeća. Poseban oblik finansijskog kriminala jeste lažno finansijsko izveštavanje. U ove vrste finansijskih prevara spadaju: fiktivni prihodi, lažna vremenska razgraničenja, prikrivanje obaveza i troškova, nepravilna obelodanjivanja, namerne pogrešne procene i vrednovanja imovine i ostalo. Detektovanje ovog vida prevara zahteva posebna stručna znanja i iskustva i istraživanjem ovakvih anomalija u poslovnom izveštavanju bave se forenzički revizori.
Istrage finansijskog kriminala kompleksne
Asocijacija sertifikovanih istražitelja prevara utvrdila je da kompanije u proseku gube 5% prihoda zbog nekog od oblika finansijskog kriminala. Iz razloga kompleksnosti i posledica koje finansijske prevare mogu da izazovu, njihovo otkrivanje zahteva stručnost, iskustvo, posedovanje znanja iz različitih oblasti ekonomije, psihologije, informacionih tehnologija. Nije potrebno da finansijski forenzičar bude ekspert u svakoj od navedenih oblasti, ali mora da poseduje potrebna znanja i iskustvo kako bi istraga bila temeljno sprovedena. Retko kad istragu vodi samo jedna osoba. Obično je to tim stručnjaka specijalizovanih za određene oblasti, a finansijski forenzičar treba da odredi ko će činiti tim za istragu, kako će se koordinirati komunikacija i kome će se slati izveštaji o informacijama/saznanjima do kojih se dođe tokom istrage.
Istraživanje sprovedeno tokom 2018. i 2019. godine pokazuje da obično prođe 14 meseci od momenta kad se desi prevara do momenta detekcije. U kompanijama u kojima se promoviše svest o rizicima prevara kroz različite forme treninga i porukama koje šalje menadžment kompanije postoje veće šanse da se prijavi neregularnost u poslovanju kroz regularne kanale prijave sumnji, na primer kroz kanal uzbunjivanja. U Srbiji čak 80% izvršioca krivičnog dela prevare, prevaru napravi sam, dok je analiza na svetskom nivou pokazala da samo u 52% slučajeva prevaranti sami naprave krivično delo finansijske zloupotrebe.
A kako je u Srbiji?
Na globalnom nivou prevare najčešće izvršavaju lica s visokom stručnom spremom (49%) dok u Republici Srbiji finansijske prevare izvršava 14% visokoobrazovanih. Finansijske zloupotrebe pre čine muškarci nego žene, a izvršioci finansijskog kriminala obično su starosti između 35 i 45 godina. Ovo su podaci iz Izveštaja o istraživanju profila izvršioca korporativnih prevara u Republici Srbiji u periodu 2008-2018, koji je objavljen pre pandemije 2020. Interesantno je da 65% počinioca finansijskog kriminala u Srbiji ranije nije bilo osuđivano za neko krivično delo, dok ACFE istraživanje na globalnom nivou pokazuje da 89% izvršioca prevare nisu ranije imali evidentiran slučaj zloupotrebe.
Navedena istraživanja samo nas uveravaju u činjenicu da je finansijski kriminal stalna pretnja kompanijama bez obzira na veličinu ili sektor privrede u kojoj kompanija posluje. Ne postoji mogućnost da se trajno iskoreni ova negativna društvena pojava. Međutim, ulaganjem u stručnjake s posebnim znanjima i veštinama iz oblasti finansijske forenzike, stvarajući atmosferu u kompaniji gde se promoviše etičnost u poslovanju, transparentnost u komunikaciji između zaposlenih, zaposlenih i rukovodstva, ističući nultu toleranciju na prevaru kroz sve segmente poslovanja, rizici zloupotreba mogu da se svedu na miminalni nivo. Dodatno, u vreme digitalizacije poslovnih procesa, automatizacije i korišćenja velikih baza podataka, nastanka nekih potpuno novih pozicija, kao što su analitičari podataka, potrebno je ulagati u softverska rešenja. Međutim, pre bilo kakvih investicija u alate koji treba da pomognu u prevenciji prevara, treba sprovesti sveobuhvatnu analizu koja će pokazati gde, kada, u kojoj meri tehnička rešenja mogu da pomognu u prevenciji i detekciji prevara, a gde je ljudski faktor nezamenljiv. Jer iskustvo pokazuje da je u nekim segmentima poslovanja ljudski faktor nekada i jedini način da se registruje sumnjivo ponašanje. Brojna istraživanja posvećena psihologiji laganja pokazuju da razumevanje razloga zašto se ljudi ponašaju na određeni način u određenim situacijama (strah, pritisak, poroci, oportunitet) mogu da pomognu da se detekuje prevara na brži, lakši i jeftiniji način nego što bi to bilo urađeno primenom naprednih tehnologija. Bihejviorističke metode u detekciji prevara imaju podjednak značaj kao i primena softverskh rešenja.
Antrfile
Kako stvoriti jak odbrambeni mehanizam zaštite od rizika finansijskih prevara?
- uključivanjem stručnjaka različitih profila,
- jasno definisanim ciljem šta se želi postići primenom alata za prevenciju i detekciju prevara (koje to vrste prevara hoćemo da sprečimo),
- sprovođenjem redovne analize operativnih rizika gde smo utvrdili s kojim se to oblicima prevara kompanija suočavala ranije, s kojim se součava sada i anticipirajući s kojim to pretnjama kompanija može da se suoči u budućnosti (imajući u vidu trendove na tržištu, kretanje u procesu digitalizacije i dr).
