Početak nedelje u svetskim medijima obeležila je smrt papa Franje. “Narodni papa” kako su ga zvali, preminuo je u 89.godini.
Iako su ga neki proglasili antikapitalistom, jedno od ključnih dostignuća pape Franje bio je njegov finansijski poduhvat – reforma Vatikanske banke vredne 6 milijardi dolara.
Iako je osnovana da upravlja finansijama sveštenstva i crkve 1942. godine, organizacija je godinama bila vezana za skandale, tajnovitost i katastrofalne finansijske poslove. Tokom Franjinog mandata, banka je poboljšala transparentnost i centralizovanu kontrolu svojih finansija kako bi pojačala regulatorni nadzor.
Kolapsi i mafija
Među skandale ove banke ubraja se kolaps najveće italijanske banke Banco Ambrosiano, u kojoj je Vatikanska banka imala finansijski udeo. Predsednik banke Roberto Kalvi kasnije je pronađen obešen ispod londonskog Blekfrajersovog mosta sa punim džepovima cigala, kao i gomilom novca u džepovima. Kalvi je bio optužen za krađu miliona koji pripadaju mafiji. O njemu su govorili kao o „božjem bankaru“ zbog njegovih veza sa Vatikanom.
Pored toga, vatikanski finansijski savetnik pod papom Pavlom VI, Mišel Sindona, takođe je imao veze sa organizovanim kriminalom i uvukao je Vatikan u katastrofalne investicije, uključujući kolaps njegove Nacionalne banke Franklin sa sedištem u SAD 1974. U vreme njegove smrti, zbog trovanja cijanidom u 65. godini, Sindona je osuđen na 25 godina zatvora.
Transparentno poslovanje
Međutim, tokom svog pontifikata, papa Franjo je podstakao promene u banci koje su pomogle da se iskoreni korupcija i unese više transparentnosti u unutrašnje funkcionisanje organizacije. Zahvaljujući radu koji je započeo za vreme Franjinog prethodnika, pape Benedikta XVI, Vatikanska banka je 2013. godine po prvi put počela da objavljuje godišnje izveštaje, u kojima su, između ostalog, navedeni profit, operativni troškovi i dobrotvorna davanja.
Menadžment banke je takođe dobio rekonstrukciju, pa je Franjo 2014. umanjio moć članova sveštenstva u ekonomskim poslovima i imenovao na čelo Vatikanske banke Žan-Batista de Fransua, francuskog finansijera koji je ranije bio izvršni direktor Invesco Europe.
Papa Franja je takođe nastojao da poveća transparentnost u banci, poštujući finansijske propise i sprovodeći strožiji spoljni nadzor tokom svog mandata. Banka je zatvorila hiljade računa 2014. kako bi uskladila organizaciju sa međunarodnim finansijskim standardima.
Papa Franja ipak nije skroz uspeo
Sprovodeći strožu kontrolu Svete stolice, Franjo je takođe naredio svim vatikanskim odeljenjima da zatvore svoje investicione račune i pošalju svoja sredstva Vatikanskoj banci. Centralizacijom vatikanskih fondova, Franjo je oduzeo finansijsku moć nestručnom sveštenstvu i pomogao da se ostvari jači nadzor finansijskih regulatora nad njegovim fondovima.
Iako je pokušao i uspeo da promeni stvari, Vatikanska banka i dalje nije “ozdravila” i s vremena na vreme pojave se novi skandali.
Pre samo tri godine, Vatikan je objavio da su dva bivša direktora Vatikanske banke osuđena za malverzacije u organizaciji. Kardinal je 2023. osuđen na pet i po godina zatvora zbog pronevere.
