IKEA je svetski poznati brend i najveći proizvođač nameštaja na svetu. Njen osnivač, Ingvar Kamprad (1926 -2018), bio je prepoznatljiv po osećaju za biznis i inovativnom duhu.
Od male firme koju je osnovao na farmi na kojoj je živeo stvorio je kompaniju koja danas posluje u 52 zemlje sveta. Potezi koje je vukao tokom upravljanja kompanijom pokazali su se kao revolucionarni u ovoj grani privrede. Pred kraj života našao se na Top 10 Forbes-ovoj listi najbogatijih ljudi planete sa 28 milijardi dolara ličnog bogatstva. Ovaj podatak dobija na težini ako se zna da je mladi Kamprad do bogatstva došao startup-om od pet švedskih kruna. Baka Franciska je bila njegova jedina mušterija u tom trenutku, ali podstrek koji je dobijao ispostavio se kao mnogo važniji. Kasnije, pokazivao je genijalnost i sposobnost da unapredi poslovanje kompanije koju je osnovao i neke odluke deo su današnjeg globalnog poslovanja.
Kredit za penkala
Kao petogodišnjak nagovestio je svetlu budućnost kada je trgovina u pitanju. Pet kruna su koštale prve šibice koje je kupio „na veliko”. Njihovom prodajom ostvario je prvi profit. Sa deset godina je već imao razvijen biznis. Prodavao je božićne ukrase, šibice i olovke. Vrlo mlad je naučio kako da zarađeni novac investira u nove poslove. Uz pomoć kredita od 500 švedskih kruna (oko 50 dolara u to vreme) iz Francuske je poručio pet stotina penkala. Nakon prodaje ostvario je profit od 190 dolara. Uspeo je da od zarađenog novca kupi bicikl sa korpom kojim je prevozio čestitke i šibice do kupaca. Već tada se pitao ‘Kako je moguće da proizvod čim izađe iz fabrike postaje desetostruko skuplji?’
Ingvarova majka je bila član švedske naci partije i njen vatreni promoter. Uticala je i na sina, pa je on regrutovao mlade drugove za potrebe partije.
IKEA preko olovaka i najlon čarapa
Sa sedamnaest godina od rođaka je kupio staro skladište i pretvorio ga u magacinski prostor za sopstvene potrebe. Pošto je još uvek bio maloletan, bilo mu je potrebno odobrenje roditelja za otvaranje firme. Otac mu je to omogućio u vidu poklona za maturu. Tako je 1943. godine nastala IKEA.
Za naziv firme je izabrao akronim od početnih slova imena i prezimena, kao i imena farme i mesta u kojem se nalazila. U početku je firma prodavala satove, olovke, novčanike i najlon čarape. Tako je bilo sve do 1948. kada je IKEA svojim kupcima prvi put ponudila nameštaj. Sve porudžbine su se odvijale putem pošte. Prva u ponudi je bila stolica Rut. Ingvar je odlučio da proizvodima daje imena zbog lakšeg pamćenja, jer je još od ranog uzrasta imao problem sa disleksijom. To je specifičnost koja se održala do danas i koja predstavlja zaostavštinu Ingvara Kamprada u 450 prodavnica širom sveta.
Pošto je u Švedskoj posle rata već bio popriličan broj proizvođača nameštaja, bilo je potrebno razlikovati se od ostalih. Kampardov osećaj za biznis i nove ideje dobili su tako prostor za dokazivanje. Govorio je da sreća nije postizanje cilja, već sam put do nje.
Kopija bolja od originala
Brzo je Ingvar uvideo da nameštaj može da bude unosan posao. Švedska je u to vreme gradila mnogo stambenih objekata. Svi su bili bez nameštaja. To je omogućilo svim proizvođačima da rade sa dobitkom. Kada je shvatio da kataloška prodaja sa sobom nosi često nepoverenje kupaca, jer nisu u mogućnosti da vide uživo komad nameštaja, on dolazi na ideju da jedan deo skladišta pretvori u izložbeni prostor. Uspeh je bio momentalan. U tom periodu unajmljuje i Lifa Lundgrena za skiciranje modela za katalog, a Ingvar se kasnije pokazao i kao odličan dizajner. Njegove su ideje za neke od najlepših stolica sa početka poslovanja švedskog giganta. Iako se često služio trikovima, pošto je modele koji su već bili na tržištu redizajnirao u svojoj režiji, rezultat je bio vidljiv. Sa ovim uspehom dolazi ideja da se IKEA orijentiše samo na prodaju nameštaja. Olovke, ukrasi i novčanici postaju prošlost, ali Ingvara i dalje žuljaju ‚‚problemi” koji se javljaju od izlaska proizvoda iz fabrike do ulaska u dom krajnjeg kupca.
Flat packing revolucija
Jednom prilikom, kada je posle fotografisanja stola za katalog gledao kako prijatelj pokušava da ga ubaci u auto čiji je prtljažni prostor bio mali, pada mu na pamet kako bi bilo mnogo lakše da nogari mogu da se odšrafe. Ovo je bio ključni trenutak za dalje poslovanje. IKEA počinje da pravi nameštaj iz delova koji se sklapaju na krajnjoj destinaciji. Ova pojava je u novije vreme obrađena od strane psihologa u studiji IKEA efekat. Ključna stvar je emotivno povezivanje kupca sa nameštajem koji je kupio prilikom sklapanja.
Ipak, najvažnija promena bila je u Flat Packing-u. Delovi koji su bili spakovani u ravnim kutijama bili su jeftiniji za transportovanje i lakši su se skladištenje. Vozila su prevozila više nameštaja, a u skladištima je bilo dovoljno robe i kupci nisu morali da čekaju mesecima na isporuku.
Njegova vizija bila je jasna:
„Naša je dužnost da se širimo. Žalimo one koji neće ili ne mogu da nam se pridruže. Ono što želimo da uradimo, možemo i uradićemo zajedno. Čeka nas svetla budućnost.“
IKEA – sama protiv svih
Tako je IKEA iz godine u godinu rasla uz konstantno unapređivanje načina poslovanja. Misija Ingvara Kamprada je bila ispunjena. IKEA je pravila dobar nameštaj koji je bio udoban sa prihvatljivim cenama. Konkurencija je počela da se služi raznim spletkama kako bi osujetila Kampradov napredak. Bili su to pokušaji da ga povežu sa nacistima, pošto je kao maloletan bio indoktriniran od strane majke Berte. Zatim i otvorene pretnje proizvođačima drveta u Švedskoj da ukoliko nastave da rade sa Kampradom, bojkotovaće ih svi ostali proizvođači nameštaja. Međutim, IKEA je posle bojkota bila još jača. Kamprad se okrenuo proizvođačima drveta u Poljskoj.
Pristup potrošačima je evoluirao iz godine u godinu. Današnja forma prodavnica IKEA još je jedna psihološka bravura. Dok prolazite kroz hodnike prodavnice pitate se šta je iza sledećeg ugla, a možete na kraju puta da pokupite i proizvod koji ste pikirali u obilasku. Ne morate čak ni kući da idete jer je domišljati Ingvar u sklopu prodavnica otvorio i restorane gde se možete poslužiti čuvenim švedskim ćuftama.
IKEA i budućnost
Nekoliko godina nakon smrti Kamprada IKEA nastavlja sa širenjem poslovanja, ali i sa inovacijama kojima je bio sklon i njen osnivač. Posle velikog napada na američko tržište tokom kojeg su uložili dve milijarde dolara, IKEA se pridružila velikoj kampanji takozvane ‚‚second hand” revolucije. Mnoge kompanije su se uključile u projekat umrežavanja ponuđača i kupaca korišćene robe. Konstantnim poboljšanjima i današnje rukovodstvo švedskog giganta tako potvrđuje davno izgovorene reči svog osnivača:‚‚IKEA nije potpuno savršena. Iritira me kad neko kaže da smo najbolja kompanija na svetu. Na dobrom smo putu, ali još uvek nismo do toga stigli.”
