Autor: Sandra Živković, direktor Odeljenja za ESG, Banca Intesa
Više je nego očigledno da ESG teme sve intenzivnije boje naše poslovno okruženje, zahtevajući od učesnika na tržištu da prepoznaju uticaje faktora životne sredine, društvene odgovornosti i korporativnog upravljanja na svoje poslovanje i da, vođeni njima, implementiraju održive prakse u svoje aktivnosti. Ovde nije reč o ekološkom aktivizmu, ljubavi prema prirodi, opredeljenosti da se ista očuva ili odgovornosti prema planeti na kojoj živimo. ESG tema je aktuelna, jer sve ono što se dešava, a prevashodno mislim na zabrinjavajuće razmere klimatskih promena i globalno zagrevanje, utiče na način na koji društvo i ekonomija funkcionišu. U datim okolnostima, nužno se nameće potreba da se, sa jedne strane, privredni akteri prilagode promenama koje su već tu, kao i da, sa druge strane, preduzmu aktivnosti i mere kako bi se te iste promene zaustavile ili ublažile. I opet, sve to ne samo zato što je lepo i dobro za nas i naše društvo, već zato što će u suprotnom postojeći poslovni modeli postati neodrživi. Zapravo, sigurno je da će bez obzira na to koliko bude koštala tranzicija ka održivom poslovanju, nečinjenje i ignorantski stav doneti značajno veće troškove.
Finansijski sektor, kao katalizator promena, ima ključnu ulogu u tranziciji ka održivom poslovanju i implementaciji strategija dekarbonizacije. Banke, zapravo, imaju mogućnost da kroz usmeravanje tokova finansiranja, spreče dalju devastaciju prirodnih resursa i životne sredine, uspore globalno zagrevanje i obezbede pravednije socijalne, društvene i upravljačke prakse. Istovremeno se nalaze u ulozi promotera i akceleratora održivog razvoja i zelene tranzicije, stimulišući privredne učesnike na održive akcije i primenu inovativnih zelenih tehnologija kroz podsticajno finansiranje projekata koji ispunjavaju ESG kriterijume.
Više je razloga za proaktivan odnos finansijskog sektora i dinamične aktivnosti implementacije koje se sprovode u ESG domenu. Kao prvo, izdvaja se već dobro poznat koncept korporativne društvene odgovornosti i nastojanje da se kroz različite aktivnosti i inicijative pruži pozitivan doprinos društvu u kome se posluje. Zatim, snažan regulatorni pritisak EU zahteva od banaka da procene uticaje, rizike i mogućnosti vezane za primenu održivih praksi, kao i da u skladu sa njima opredele svoje poslovne strategije, uspostave upravljačke mehanizme, okvire za upravljanje rizicima, kao i da definišu jasne, uporedive i merljive metrike i ciljeve kako bi mogli jasno i transparentno da izveštavaju o postignutim rezultatima. Na kraju, tu su i ne manje bitni, snažni poslovni motivi za integraciju ESG principa, od lakšeg pristupa sredstvima, preko prudentnog upravljanja rizicima u cilju umanjenja potencijalnih gubitaka, do prepoznavanja novih tržišnih mogućnosti za razvoj poslovanja gde će se kroz podršku klijentima obezbediti finansiranje održivih projekata i potencijal za dalji rast.
Prepoznajući prethodno navedeno, bankarski sektor u Srbiji uveliko sprovodi brojne aktivnosti usklađivanja poslovanja sa ESG principima, oslanjajući se na EU standarde i ustanovljene prakse i uvažavajući lokalne specifičnosti i zrelost tržišta. Ipak, integracija ESG faktora u celokupno poslovanje nije jednostavan i jednokratan, već iterativan zadatak, koji podrazumeva multidimenzionalan proces i dugotrajan put ispunjen brojnim izazovima. Primarna pretpostavka je sprovođenje niza aktivnosti usmerenih na kreiranje svesti o značaju ESG teme, obezbeđivanje snažne podrške i opredeljenost menadžmenta i istrajan rad na merama koje će rezultirati time da ESG postane sastavni deo poslovne kulture banke. Dalje, analiza uticaja faktora okruženja, kako fizičkih tako i tranzicionih (outside in), kao materijalnih uticaja kompanije na sve aspekte okruženja (inside out) treba da rezultira relevantnim inputima koji će biti razmatrani prilikom definisanja poslovne strategije, sa implikacijama na kreditne strategije i politike, kao i strategije upravljanja rizicima. Naposletku, podjednako je važno definisati jasne i merljive ciljeve kojima banka teži kako bi se obezbedila transparentnost i osnov za izveštavanje i omogućilo praćenje uspešnosti aktivnosti koje se sprovode i pravovremeno uvođenje korektivnih mera. Banca Intesa se strateškim planom opredelila da ESG postane prizma i okvir kroz koji posmatra sve svoje poslovne procese i odluke. Korak po korak, planski i sinhronizovano, sprovodimo niz aktivnosti sa ciljem da minimiziramo negativne i maksimiziramo pozitivne uticaje na okruženje i društvo u kom poslujemo. One, pre svega, podrazumevaju smanjenje sopstvenih emisija i dekarbonizaciju porfolija u skladu sa ciljevima Pariskog sporazuma, kao i obezbeđivanje adekvatne podrške zelenoj tranziciji kroz razvoj tailor made proizvoda, kroz niz malih, ali važnih koraka od kojih se svaki broji i predstavlja pomak na putu kojim smo krenuli. Konačni cilj je daleko, a ponekad nije ni dovoljno opipljiv ni jasan, zbog čega stalno moramo da se podsećamo da, kao pojedinci, ali i kao instutucije imamo odgovornost i moć da damo svoj doprinos tako što ćemo svakodnevnim delovanjem i primenom ESG usklađenih odluka praviti nekada male, a nekada i malo veće korake kojima ćemo planetu i društvo generacijama koje dolaze ostaviti boljim.
