Business Insider je nedavno objavio kratak esej koji je nastao na osnovu razgovora privatnog tutora, 25-godišnjeg mladića i akademskog guvernera odnosno upravnika za privatno obrazovanje u Dubaiju. Kako bi slobodno govorili o svojim iskustvima života među izuzetno bogatim ljudima Dubaija, imena su ostala anonimna kao i imena dece i porodica u kojima je radio pomenuti mladi tutor.
Nafta i startapi
Tutor se 2020. preselio u Dubai, najveći i najnaseljeniji grad Ujedinjenih Arapskih Emirata. Radio je za jednu međunarodnu agenciju za podučavanje i tako je poslom stigao u ovaj bogati deo sveta.
Podučavao je decu nekih od najelitnijih porodica u Dubaiju — milionere i milijardere koji su svoje bogatstvo stekli uglavnom ulaganjima u naftu i tehnološke startape, kako je naveo.
„Jedna od porodica u kojoj sam predavao deci živela je u jednom od najskupljih stanova u Dubaiju, koji se mogao pohvaliti sobom za umetnost, sobom za masažu, teretanom i bioskopom. Stan je bio raspoređen na pet spratova i takođe je imao privatni lift i čuvane pse na vratima.
Porodice poput ovih često su imale desetine članova osoblja, uključujući obezbeđenje, sluškinje, vozače, kuvare, dadilje i, naravno, tutore“, počeo je priču tutor.
Iskustvo jednog tutora sa sovom na stolu
Kako je naveo, roditelji često nisu bili prisutni, ali oni koje je sretao su uglavnom bili prijateljski nastrojeni prema učitelju i staratelju njihove dece.
„Najviše kontakta sam imao sa dadiljama, koje su bile deci na usluzi. Pripremale bi mi večeru i donosile piće i gotovo da sam se osećao kao deo porodice, nekako kao stariji brat.
Jedan od mojih mlađih učenika imao je svoju posebno napravljenu učionicu u porodičnoj kući. Bila je opremljena bolje nego bilo šta što možete da vidite u jednoj školi.
Nakon što smo jednom prilikom završili čas umetnosti i zanata, rekao sam da moramo da počistimo nered. Usledila je reakcija mog učenika:
„Apsolutno ne“ rekao je. „Ne plaćam te da čistiš. Nju plaćam da čisti,“ pokazujući pritom na dadilju.
Sa drugim detetom, koje je tada imalo oko sedam godina, učili smo o pticama i zahtevao je da nabavimo sovu kako bismo je posmatrali.
Sledeći put kada sam došao u kuću, sova je sedela na kuhinjskom pultu“, izdvojio je mladi tutor iz iskustva u radu sa decom bogataša Dubaija.
Finansijski podsticaji bez granica
„Drugom učeniku je njegov brat rekao da ’ne treba da se trudi oko bilo kakvog rada’ jer će ’tata to srediti’. Potom mi je platio tri hiljade dolara da uradim domaći zadatak umesto njega.
Ali, to je bilo normalno ponašanje u Dubaiju, jer su deca navikla na ekstremno bogatstvo“, naveo je tutor.
Porodice su mu davale poklone. Takvi finansijski ’podsticaji’ nisu bili retkost.
„Ponekad bi roditelji išli do krajnjih granica, pa su započinjali ’rat licitacija’ jedni sa drugima. Ako bi znali da ću biti u kući jednog klijenta u vreme kada su me želeli, ponudili bi dvostruko, trostruko ili čak više novca da me ubede da dođem kod njih.
I svaki put kada sam mislio da sam sve video, posao bi našao nove načine da me iznenadi.
Jednom mi se pokvario auto i zakasnio sam na čas sa jednim od mojih redovnih učenika. Rekao sam majci razlog kašnjenja. Narednog puta, kada sam imao čas sa tim detetom, dala mi je sedam hiljada dolara u gotovini za popravku.
Ista porodica mi je na kraju godine dala ogroman bakšiš od preko 20 hiljada dolara“, tutor je otkrio neke od finansijskih detalja.
Iskustvo jednog tutora i biste očevog lica
Jedno od leta tutor je proveo na jahti.
„Prošlog leta sam bio angažovan da pazim na dva brata. Imali su četiri i šest godina. Njihova porodica je planirala putovanje na privatnoj jahti i želeli su da plove duž italijanske obale dva meseca.
Nekoliko nedelja nakon potpisivanja ugovora, našao sam se u brzom čamcu koji je prelazio Mediteran ka superjahti veličine trajekta.
Kada sam se pridružio novim poslodavcima na palubi, uniformisano osoblje je nudilo šampanjac (iako mi nije bilo dozvoljeno da pijem dok radim) i narednih nekoliko meseci sam provodio na skijama na vodi, veslajući na dasci, obilazeći vinograde i uz skupe obroke.
Ova porodica je bila iz Rusije i postojala je izražena razlika u načinu na koji su me tretirali. Često su želeli da me drže podalje od pogleda. Dok su se zabavljali na gornjim spratovima, meni je rečeno da ostanem ispod palube.
Angažovali su me da budem neka vrsta glorifikovane dadilje za njihovu decu, da se igram sa njima i da ih zabavljam dok im govorim na engleskom. Za rusku elitu, imati nekoga ko govori engleski s maternjim naglaskom je velika stvar za hvalisanje“, rekao je.
Ipak, tutor je istakao jedan od smešnijih trenutaka koji neće zaboraviti:
„Kada smo se vratili u njihovu vilu na južnoj obali Francuske, sa obe strane ulaznih vrata zatekle su nas dve kamene biste očevog lica.“
