„Prošla godina je za nas bila prekretnica u organizacionom, operativnom i strateškom smislu. Odlučno smo krenuli putem specijalizacije – umesto da pokušavamo da budemo univerzalna banka za sve segmente, mi smo se fokusirali na ono u čemu smo najbolji: bankarstvo za građane i mala i srednja preduzeća.
U tom cilju smo reorganizovali timove, ubrzali donošenje odluka, usvojili nove procese i kreirali jasna pravila koja omogućavaju jednostavniju, bržu i efikasniju uslugu. Naš cilj nije bio da budemo ‘veći’, već da budemo pristupačniji i relevantniji za klijente koji znaju šta žele“, kaže Srđan Kondić, predsednik Izvršnog odbora Addiko Bank Srbija.
Od skora ovaj bankar sa više od dve decenije iskustva u finansijskom sektoru regiona, na čelu je Addiko Bank Srbija. Godina je puna izazova, te je prvo pitanje našem sagovorniku koji su najveći, ali i kako ih rešiti.
„Kada gledamo ka 2025. godini, svesni smo izazova koje donose geopolitičke tenzije, inflatorni pritisci i neizvesna investiciona klima. Upravo zato verujemo da je agilnost ključna prednost. Operativna agilnost je jedan od ključnih faktora uspeha za rad banke u ovoj godini – i to ne samo kao interna organizaciona veština, već kao strateški odgovor na nepredvidivo tržišno okruženje. Ona na prvom mestu omogućava brže donošenje odluka u volatilnom okruženju. Geopolitičke nestabilnosti, promene kamatnih stopa, inflatorni pritisci i globalni poremećaji u lancima snabdevanja zahtevaju da banke reaguju u realnom vremenu. Agilne banke mogu brzo prilagoditi svoje kreditne politike, investicione prioritete i kanale komunikacije. Veoma je važno i da se maksimalno omogući prilagođavanje potrebama klijenata – klijenti danas očekuju brzu i jasnu uslugu – bilo da su u pitanju građani ili MSP sektor. Operativna agilnost omogućava bankama da testiraju, prilagode i lansiraju nove proizvode i digitalne funkcionalnosti brže nego ikad. Tu je i efikasna integracija tehnologija jer
primena veštačke inteligencije, automatizacije i digitalnih kanala zahteva timove koji mogu da implementiraju promene bez zastoja u svakodnevnom poslovanju.
Agilni modeli takođe omogućavaju da se odgovornost i donošenje odluka decentralizuju, čime se povećava otpornost organizacije i smanjuje zavisnost od centralizovanih struktura.
Da li je u tom kontekstu manjim bankama lakše da se prilagode?
Verujem i da je veličina Addiko banke i fokusiranost na određene oblasti zapravo konkurentska prednost, koja se ne meri samo veličinom bilansa ili brojem ekspozitura, već sposobnošću da brzo prepozna promene i reaguje pre ostalih. To je suština operativne agilnosti. U vremenu promena, ne opstaje najveći, već najsposobniji da se prilagodi.
Po Vašem mišljenju, šta će ovu godinu obeležiti kao trend u bankarskom sektoru?
Digitalizacija je postala očekivanje – ali primena veštačke inteligencije (AI) kao alata za unapređenje korisničkog iskustva biće glavna tema godine. Mi u Addiku AI već koristimo u odlučivanju kod potrošačkih kredita, sa prosečnim vremenom donošenja odluke od svega 12 minuta.
U sektoru malih i srednjih preduzeća, međutim, tehnologija ne može zameniti stručnu procenu i savetodavni odnos. AI može pomoći da se uoče obrasci koje čovek lako previdi, ali poverenje se i dalje gradi kroz razgovor i iskustvo. Kao što sam istakao i na ovogodišnjoj Tehnobank konferenciji – AI je alat, ne zamena za bankara.
Istovremeno, sajber bezbednost ostaje trajan izazov. Tehnologija donosi moć, ali i odgovornost i ključno je da bezbednost ne bude „dodatak“, već integrisan deo svake platforme i procesa. Sajber bezbednost u bankarskom sektoru u 2025. nije samo tehničko pitanje, već strateški prioritet. U eri digitalnog bankarstva, poverenje klijenata direktno zavisi od bezbednosti njihovih podataka, sredstava i komunikacije. Addiko je i u prethodnom periodu preduzimao brojne korake kako bi zaštitio svoje poslovanje – na prvom mestu, edukovao je svoje zaposlene, ali i klijente kako bi umeli da prepoznaju pretnje i na vreme spreče neželjene posledice sajber napada. Takođe, umesto pretpostavke da su korisnici ili sistemi „bezbedni“ unutar mreže, primenjuje se princip da se sve i svi moraju kontinuirano verifikovati – bez obzira na lokaciju ili status. Naši sistemi se redovno testiraju u realnim uslovima i kako bi se prepoznali bezbednosni rizici pre nego što to urade napadači. I, na kraju, Addiko banka ima jasno definisan plan odgovora na sajber incident – uključujući povrat sistema i zaštitu korisnika u slučaju da do napada dođe. Bezbednost naših korisnika i sredstava Banke su nam uvek na prvom mestu.
Addiko Group se repozicionirala kao specijalizovana banka za poslove sa stanovništvom i MSP. U kom pravcu će se dalje razvijati taj fokus?
Naš pravac je jasan – specijalizacija, a ne širina. Ne želimo da budemo sve za svakoga, već najbolji za one koji traže jednostavna, jasna i brza rešenja. To je takođe jedan od faktora koji nam omogućava da budemo maksimalno agilni, o čemu smo već razgovarali.
MSP sektor i građani danas očekuju direktan odnos, jasne informacije i procese koji ne oduzimaju vreme. Više ne postoji tolerancija za komplikovane procedure i „bankarski jezik“ – klijent želi da zna šta dobija, po kojoj ceni i kada može da očekuje odgovor.
Upravo zato smo u Addiko banci napravili ozbiljne unutrašnje promene. Pojednostavili smo interne procese, automatizovali odluke tamo gde je to moguće, skratili vreme obrade zahteva i jasno definisali rokove i odgovornosti. Klijent ne mora da zna kako naš sistem funkcioniše iznutra – ali mora da vidi jasan rezultat: brz, precizan i pouzdan.
Takođe, optimizovali smo timove tako da budu više specijalizovani, manje fragmentisani i direktno usmereni na konkretne potrebe klijenata. Naš cilj nije da imamo ljude koji znaju sve, već koji tačno razumeju kome i kako mogu da pomognu.
Na kraju, odgovornost u našim procesima je danas merljiva i transparentna. Zna se ko odlučuje, u kom roku, i po kojim kriterijumima. Nema više kolektivnog „skrivanja iza sistema“ – svaki proces ima svoje ime i prezime. To je po meni suština moderne banke: jednostavnost, odgovornost i brzina. Naš moto je: jednostavno je novo moćno. I verujemo u to.
Koji krediti se najviše odobravaju online kada je reč o stanovništvu, a koji kada je reč o MSP?
Kada je reč o stanovništvu, bez dileme – gotovinski krediti i krediti za refinansiranje su najtraženiji proizvodi koji se danas uspešno plasiraju u potpunosti online. Klijent može da aplicira, dobije ponudu, prođe kreditni proces i dobije isplatu bez ijednog dolaska u filijalu. To je rezultat ulaganja u digitalnu infrastrukturu, ali i u pametno dizajnirane procese koji ne komplikuju, već pojednostavljuju.
Kada govorimo o malim i srednjim preduzećima, situacija je slična u pogledu digitalizacije početnih koraka, ali su krediti za obrtna sredstva i likvidnost i dalje najzastupljeniji proizvodi. MSP segment ima specifične potrebe – često su vremenski ograničeni, poslovno fleksibilni i očekuju da banka bude partner koji razume kontekst, a ne samo brojke.
Ono na šta sam posebno ponosan jeste što mi u Addiko banci ne gledamo procese samo kao digitalne, već kao celokupna korisnička iskustva. Od prvog koraka – bilo da je to klik na sajtu, razgovor sa savetnikom ili aplikacija putem mobilne aplikacije – pa sve do isplate sredstava, svaka kontakt tačka je jasna, brza i funkcionalna.
Uspeli smo da obezbedimo da digitalna usluga ne znači gubitak ličnog odnosa. Za nas, to je tehnologija u službi jednostavnosti, ne u službi automatizacije po svaku cenu. To klijenti prepoznaju – i vraćaju nam se jer znaju da su u sistemu koji ih ne usporava, već podržava.
Generacija Z nije budućnost, već sadašnjost. Kako približiti digitalno bankarstvo starijoj populaciji?
To je tačno – Generacija Z već danas oblikuje naše digitalne kanale i proizvode, jer očekuju brzinu, intuitivnost i dostupnost 24/7. Međutim, dok osluškujemo potrebe nove generacije, ne smemo zaboraviti da bankarstvo mora biti dostupno svima, bez obzira na godine ili tehničku spremnost.
Kao direktor banke, čvrsto verujem da digitalizacija ne sme isključivati – već uključivati. Naš zadatak nije da forsiramo prelazak svih korisnika u digitalne tokove, već da im ponudimo izbor – kako bi se svako odlučio za kanal koji mu najviše odgovara. Za nekoga je to mobilna aplikacija, a za nekog drugog – razgovor u filijali.
Upravo zato razvijamo proizvode i procese koji su jednako intuitivni kao i bezbedni, ali i obučavamo naše zaposlene da budu strpljivi edukatori. Uveli smo praktične vodiče, podršku u filijalama za prve korake u digitalnom bankarstvu, i opciju pomoći putem kontakt centra, koja nije automatizovana, već je vođena od strane savetnika.
Smatram da je najveći uspeh digitalne transformacije onda kada je i najstariji korisnik doživi kao jednostavnu i sigurnu. Na kraju dana, tehnologija nije sama sebi cilj – njen cilj je da bude saveznik čoveku, a ne njegova prepreka.
Kada je reč o tržištu radne snage, banke imaju dva izazova – kako zadržati ljude i kako ih privući. Kako Vi to rešavate?
Danas, više nego ikada, ljudi ostaju tamo gde vide smisao, jasnoću i fer odnos – i odlaze onog trenutka kada to nestane. To je suština svake savremene organizacije, bez obzira na industriju.
U Addiko banci trudimo se da stvorimo radno okruženje koje kombinuje visoka očekivanja sa realnim mogućnostima i podrškom. Naša kultura nije zasnovana na kontroli, već na međusobnom poverenju i odgovornosti. Ljudi žele da znaju šta se od njih očekuje, ali i da imaju slobodu da to ostvaruju na način koji im omogućava balans – zato negujemo hibridni model rada, ali ne kao haotičnu fleksibilnost, već sa jasno definisanim pravilima i ritmom.
Verujem da je prisustvo važno. Ne zato što sumnjamo u rad od kuće, već zato što znamo da se ideje, poverenje i pripadnost ne grade isključivo putem ekrana. Važno je imati tačke fizičkog susreta, prostora za razmenu mišljenja i zajedničko rešavanje izazova. Bankarstvo je timski sport – bez sinergije nema ni dobrih rezultata.
Takođe, transparentnost i kontinuitet u komunikaciji sa zaposlenima su jednako važni kao i transparentnost prema klijentima. Zaposleni moraju znati gde organizacija ide, koje su im razvojne šanse i na koji način se meri njihov doprinos. Ulaganje u ljude više nije dodatak strategiji – to jeste strategija.
Privlačimo ljude jasnim vrednostima, zadržavamo ih smislenim zadacima i odnosom koji ih ne tretira kao resurs, već kao ključne nosioce promene. Zato danas u našem timu imamo ljude koji ne osta-ju zato što „moraju“, već zato što vide da mogu – da rastu, uče i imaju uticaj.
U banci imate razvijene programe podrške zaposlenima.
Bankarstvo je izuzetno dinamična, ali i visoko regulisana profesija. Ljudi koji rade u bankarskom sektoru svakodnevno su izloženi velikoj odgovornosti, pritisku rokova, brzim promenama na tržištu i očekivanjima klijenata koji žele savršen balans između ljudskog odnosa i digitalne usluge. U takvom okruženju, stabilan i motivisan tim ne dolazi sam od sebe – za to se mora raditi i ulagati, iz dana u dan.
U Addiko banci verujemo da briga o zaposlenima nije dodatna vrednost – to je osnovna dužnost svakog odgovornog poslodavca. Zato smo razvili niz programa podrške koji nisu „copy-paste“ rešenja, već su nastali slušajući potrebe naših ljudi.
Od programa psihološke podrške, koji su tu za one trenutke kada je najvažnije imati stabilan oslonac, preko fleksibilnih radnih modela koji omogućavaju balans između profesionalnog i privatnog života, do programa ličnog i profesionalnog razvoja koji pomažu svakome da napreduje u svom tempu i pravcu – svi su deo našeg šireg pogleda na to šta znači biti dobar poslodavac.
Nama je važno da naši ljudi osete da njihova dobrobit nije na kraju liste prioriteta – već na samom početku. Jer tek kada se zaposleni osećaju sigurno, vrednovano i osnaženo – tada mogu biti istinski posvećeni, kreativni i proaktivni.
Zato u Addiku gradimo okruženje u kom ne postoji „jedan model za sve“, već prostor za različite životne stilove, ambicije i talente. To je ono što nas čini jačima – i kao tim i kao banku. Ne obećavamo savršenstvo – obećavamo banku koja vas neće usporavati.
Transformaciju ne vidimo kao projekat, već kao način razmišljanja i svakodnevnog delovanja. U svetu koji se menja, ostati isti je najveći rizik. Mi u Addiku ne glumimo inovacije – mi ih svakodnevno sprovodimo. I ne obećavamo savršenstvo. Ali zato obećavamo liderstvo koje zna kuda ide – brže, jasnije i drugačije.
Inflacija ne nestaje već se transformiše
Prema pojedinim anketama banke su veći optimisti od privrede kada je reč o inflacionim očekivanjima. Šta je razlog tog optimizma?
Privreda inflaciju vidi kroz prizmu svakodnevnih troškova i pritisaka na likvidnost – za kompanije, inflacija je neposredno opipljiva uz veće cene sirovina, skuplji transport i energente, veće plate zbog rasta životnih troškova i otežan pristup kreditima zbog viših kamata. Sve to direktno pogađa likvidnost i planiranje poslovanja. Zbog toga privrednici inflaciju doživljavaju kao realnu prepreku u svakodnevnom poslovanju.
Banke, s druge strane, sagledavaju širu sliku – globalne tokove, fiskalne i monetarne politike, geopolitičku stabilnost.
Trenutno živimo u svetu sa izraženom volatilnošću, gde se strukturni troškovi sve više vraćaju u fokus. Nekada su troškovi poput energije, logistike i rada bili stabilni. Danas, zbog energetske nestabilnosti, povratka proizvodnje iz Azije u Evropu (tzv. re-shoring), klimatskih promena i regulatornih zahteva, ti troškovi postaju dugoročno neizvesni i često viši. To znači da inflacija više nije samo „privremeni skok“, već promenjen ekonomski ambijent, inflacija ne nestaje, već se transformiše.
Naš odgovor na takvo okruženje nije da prognoziramo, jer je tačnost prognoza u ovako kompleksnom svetu vrlo ograničena. Umesto da nagađamo, banke koje su agilne imaju veću šansu da uspešno odgovore na promene. To znači da moramo da omogućimo brzo donošenje odluka, fleksibilne procedure, decentralizovanu odgovornost i spremnost da se menja pravac kad se tržište promeni.
Jednostavnost, odgovornost i poverenje
Srđan Kondić, predsednik Izvršnog odbora Addiko Banke Srbija, diplomirao je na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Banja Luci. Godine 2012. stekao zvanje magistra ekonomskih nauka odbranivši tezu: „Uticaj svetske finansijske krize na jačanje otpornosti bankarskog sektora u Bosni i Hercegovini“. U septembru 2022. godine je odbranio doktorsku disertacija na temu „Upravljanje likvidnošću kao primarna determinanta boniteta banke“, te stekao zvanje doktora ekonomskih nauka.
Od 1. oktobra 2020. godine obavlja dužnost predsednika Uprave Addiko Bank a.d. Banja Luka, a prethodno je, od januara 2019. godine obavljao dužnost predsednika Uprave Nove banke Banja Luka. Na poziciju predsednika Uprave Nove banke, dr Srđan Kondić dolazi iz Agencije za bankarstvo Republike Srpske, gde je od 2016. godine bio na poziciji direktora Sektora za regulativu i međunarodnu saradnju. Radu u Agenciji je prethodio angažman takođe u Novoj banci, kojoj se pridružio 2012. godine na poziciji pomoćnika predsednika Uprave Banke, i gde je 2013. godine imenovan za direktora Sektora za upravljanje rizicima.
Profesionalnu bankarsku karijeru počeo je 2007. godine u Agenciji za bankarstvo Republike Srpske kao supervizor banaka, a zatim kao rukovodilac Odeljenja za evropske integracije i međunarodnu saradnju, gde je ostao sve do 2012. godine. Tokom rada u Agenciji za bankarstvo obavljao je i poslove predstavnika Agencije pri Evropskoj centralnoj banci, kao i predstavnika Agencije u radnoj grupi za izradu nove zakonske i podzakonske regulative u bankarskom sektoru BiH (Bazel I i Bazel II).
Na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Banja Luci je od 2019. godine angažovan kao viši asistent na predmetu Bankarstvo.
Poseduje licence ovlašćenog procenitelja finansijske struke i internog revizora.
Jedan je od osnivača Udruženja profesionalnih risk menadžera Bosne i Hercegovine, gde danas obavlja funkciju člana Upravnog odbora. Član je i Upravnog odbora Udruženja banaka Bosne i Hercegovine. Predsednik je Udruženja poslodavaca bankarsko-finansijskih i osiguravajućih organizacija RS.
Kako kaže, njegov pristup liderstvu temelji se na jednostavnosti, odgovornosti i kulturi poverenja – kako unutar tima, tako i u odnosu sa klijentima.
