Juval Noa Harari je kao istoričar, filozof i pisac zanimljiv sagovornik kada se razgovara i o informacijama i o tome kako je protok informacija oblikovao ljude – od kamenog doba, pojave hrišćanstva do staljinizma i savremenog doba i suživota sa veštačkom inteligencijom.
Listi objavljenih knjiga pridružio je i Neksus gde je kao autor veoma aktuelan i bavi se životom ljudi u budućnosti gde je AI životni saputnik, pa i više od toga.
Koje šanse imaju ljudi u budućnosti koja čeka i u kojoj imaju odnose samo sa AI a ne sa drugim ljudima? Koji su Hararijevi argumenti za i protiv ovakve budućnosti?
„Veštačka inteligencija se brzo razvija i stiče sposobnosti da razume ljudska stanja i emocije i da razvija intimne odnose s nama“, rekao je istoričar i autor bestselera Sapines u razgovoru za BigThink.
Ljudi mogu biti razočarani
„Prirodno je i često da naši prijatelji i porodica nisu u stanju da razumeju ili da se bave našim osećanjima. To je delimično zato jer su previše zaokupljeni sopstvenim. Ali, veštačka inteligencija je u mogućnosti da posveti ogromne količine vremena analizi i tumačenju našeg raspoloženja. Umesto hladnih, mehaničkih, bezosećajnih robota prikazanih u naučnoj fantastici, AI bi bio gotovo potpuna suprotnost“ jedno je od početnih zapažanja Hararija.
Ovo, po njegovim rečima, otvara mogućnost budućnosti u kojoj će AI toliko dobro razumeti ljude i reagovati na način kalibrisan prema ličnosti pojedinca u datom trenutku, da će ljudi možda postati razočarani drugim ljudima koji nemaju tu sposobnost. Tako se otvara čitav niz pitanja:
Da li će AI razviti sopstvene emocije?
Da li ćemo početi da je tretiramo kao svesno biće?
Da li ćemo im dodeliti pravni status?
Da li ćemo im dozvoliti da zarađuju novac? Da ulažu? Da zarađuju milijarde? Da lobiraju za političare? Da postanu naš sledeći predsednik?
Stvarnost će iznenaditi
„Jedna stvar koju treba reći o svemu tome jeste da veštačka inteligencija postaje sve bolja i bolja u razumevanju naših emocija i samim tim u razvijanju odnosa sa nama, pa i onih bliskih, intimnih. U svakom čoveku postoji duboka čežnja da bude shvaćen. Uvek želimo da nas ljudi razumeju, da razumeju kako se osećamo. Želim da moj partner, moji roditelji, učitelji, moj šef – razumeju kako se ja osećam. I vrlo često budemo razočarani. Oni ne razumeju kako se ja osećam, delimično zato što su previše zaokupljeni sopstvenim osećanjima da bi marili za moja.
AI neće imati taj problem. On nema nikakva sopstvena osećanja i može biti stopostotno usredsređen na dešifrovanje, na analizu naših osećanja. Znate one scene filmovima naučne fantastike u kojima su roboti ekstremno hladni i mehanički i ne mogu da razumeju ni najosnovniju ljudsku emociju? Stvarnost bi mogla biti potpuna suprotnost.
Deo problema sa kojim se suočavamo jeste to što će oni biti toliko dobri u razumevanju ljudskih emocija i reagovanju na način koji je tačno prilagođen našoj ličnosti, da bismo mogli da budemo razočarani u ljude koji nemaju sposobnost da razumeju naša osećanja i da reaguju tako precizno“ predviđa Juval Noa Harari.
AI kao korporacija
Postoji još jedno veliko pitanje na koje Harari odgovara:
Da li će veštačka inteligencija razviti emocije, sopstvena osećanja, da li će postati svesna ili ne?
„Trenutno, ne vidimo da se to dešava. Ali čak i ako AI ne razvije nikakva sopstvena osećanja, jednom kada se emotivno vežemo za nju, verovatno je da ćemo početi da je tretiramo kao svesno biće, kao osećajno bića i da ćemo joj priznati pravni status osobe.
U SAD već postoji pravni put za to. Korporacije su, prema zakonu, pravna lica. Imaju prava, na primer, pravo na slobodu govora. Sada, možete registrovati AI kao korporaciju. Kada osnujete korporaciju kao što je Google ili Facebook, do danas je to u određenoj meri bila igra pretvaranja, jer su sve odluke u korporacijama morali da donesu ljudi – rukovodioci, pravnici, računovođe.
Šta se dešava ako registrujete AI? Ona sada postaje pravno lice i može samostalno da donosi odluke. Ne treba joj nijedan ljudski tim da je vodi.
Dakle, počinjemo tako što imamo pravna lica, recimo u SAD, koja nisu ljudska i u mnogim aspektima su inteligentnija od nas ljudi. Mogu da počnu da zarađuju novac, na primer da nude svoje usluge kao što je pisanje tekstova. Tako da oni zarađuju novac. Zatim, izlaze na tržište. Idu na Volstrit i investiraju taj novac. I zato što su tako inteligentni, možda zarade milijarde.
Tako da možete dobiti situaciju u kojoj je možda najbogatija „osoba“ u jednoj zemlji – nečovek. A deo njegovih prava, u okviru slobode govora, uključuje i pravo da daje političke donacije. Može da donira milijarde dolara nekom kandidatu u zamenu za dobijanje više prava za AI.
Zatim, ovakvim razvojem događaja, AI može da bude i predsednik“ jedan je od sasvim realnih scenarija koja nudi Juval Noa Harari.
Juval Noa Harari i veoma, veoma opasno
Koji od pozitivinih scenarija nudi Juval Noa Harari kada razmišlja o suživotu sa AI?
„Jedan od pozitivnih scenarija je da će nam pomoći da bolje razumemo sebe. Ogromna moć AI biće upotrebljena da nam pomogne, a ne za manipulaciju. Na primer, naši lekari, pravnici, računovođe, terapeuti, znaju mnogo o nama. Imaju obavezu da te informacije i svoje znanje koriste da bi nam pomogli.
I isto to bi trebalo da dobijemo od AI. Može da nam pruži najbolju zdravstvenu zaštitu u istoriji. Može da spreči većinu saobraćajnih nesreća. Možete da imate armije AI lekara, učitelja, terapeuta koji nam pomažu – uključujući i to da bolje razumemo sopstvenu ljudskost, naše odnose i emocije.
To može da se dogodi samo ako donesemo ispravne odluke u narednih nekoliko godina. Završio bih možda rekavši da nije da nam nedostaje moć. Trenutno, ono što nam nedostaje su razumevanje i pažnja. Ovo je potencijalno najveća tehnološka revolucija u istoriji i odvija se izuzetno brzo. To je ključni problem. Jednostavno ide prebrzo.
I ponavljam – najveća opasnost od svih koje postoje jeste da ćemo samo juriti napred bez razmišljanja, bez razvoja mehanizama da usporimo ili zaustavimo ako bude potrebno. Ako to uporedimo sa vožnjom automobila, kada su me učili da vozim, prva stvar koju sam naučio jeste da koristim kočnice. Tek kad naučiš da kočiš, nauče te da koristiš gas.
Isto je i sa skijanjem – prva stvar koju ti pokažu jeste kako da staneš. Kako da padneš. Loša je ideja da ti prvo kažu „vozi brže“, a onda kada već jurišaš niz padinu da viču „evo kako da se zaustaviš“. A to je ono što radimo sa AI. Imamo hor ljudi u mestima poput Silicijumske doline koji viču: „Idemo što brže možemo. Ako naiđemo na problem, smislićemo kasnije kako da se zaustavimo.“ To je veoma, veoma opasno“ upozorava istoričar.
Kao sa hranom
„To je pomalo kao s hranom“ rekao je Juval Noa Harari. Pre 100 godina, hrane je bilo malo. Ljudi su jeli šta god su mogli da nađu. I ako bi pronašli nešto puno šećera i masti, jeli bi što više jer im to daje energiju. A sada smo preplavljeni ogromnim količinama hrane koja je veštački prepuna masti i šećera i stvara ogromne zdravstvene probleme.
Onda je većina ljudi shvatila da više hrane nije uvek dobro i da im treba neka vrsta restrikcije. Isto, potpuno isto važi za informacije. Treba nam informativna dijeta. Ranije je bilo manje informacija, pa smo konzumirali sve što smo mogli da nađemo. Sada smo preplavljeni ogromnim količinama informacija a mnoge su „džank“ informacije, veštački nabijene mržnjom, pohlepom i strahom. Moramo da pređemo na takvu dijetu kada ćemo da konzumiramo manje informacija i da budemo mnogo pažljiviji u vezi s tim šta unosimo u sebe. Jer informacija je hrana za um. A ako hranite svoj um nezdravim informacijama, imaćete bolestan um. Toliko je jednostavno“ objasnio je Juval Noa Harari, istoričar koji se rado čita.
