Podsetnik najtraženijeg istoričara: Kako da preživite 21. vek?

Foto: Twenty20

Juval Noa Harari je već nekoliko godina na listi najtraženijih istoričara čije se mišljenje rado traži i sluša. Ekspert je za istoriju sveta, srednjevekovnu i vojnu istoriju.

Harari je privukao pažnju kao profesor, pisac i analitičar. Njegove su knjige prevedene na srpski i na drugih 65 jezika što praktično znači da ga ne možete zaobići na kom ste god govornom području.

Sapiens, kratka istorija čovečanstva“, „Homo Deus, kratka istorija sutrašnjice“ ili „21 lekcija za 21. vek“ tri su knjige u kojima je Harari sabrao svoja razmišljanja o toku svetske istorije i ljudske vrste.

Otkud tolika pažnja publike?

Milionski tiraži su opravdani štivom koje je pre svega lako čitljiva naučna analiza ljudske vrste, istorijskih dešavanja i novih tekovina, pre svega veštačke inteligencije. Njegova predviđanja o budućnosti i čovekovom mestu u svetu kao i o pravdi, globalizaciji i ekonomiji veoma su razumljiva i pitka, prilagođena tako da ih svako razume.

Kako je sam napisao:

Knjige pišem tako da se obraćam sedamnaestogodišnjaku. Ako to što pišem, bilo o istoriji, biotehnologijama, bilo o ekonomiji ne razume neko sa 17, to nije dobro“.

Inače je više puta kritikovao naučnike koji su teško razumljivi za publiku ’prosečnog sveta’ i smatra da mora da se pravi most između nauke, koja insistira na činjenicama, i prosečne čitalačke publike koja voli priče. Takvu ulogu je preuzeo i sam.

Harari i kako preživeti 21.vek

Nakon višegodišnjih istraživanja, profesor Harari je preporučio podsetnik svakome koga zatiče 21. vek. Kako da ga preživite po rado slušanom piscu?

  • Moramo da približimo nauku i politiku, što bliže, jer naši politički problemi zahtevaju dobro, razumevanje, naučno.
  • Treba nam bolja globalna kooperacija jer svi naši egzistencijalni problemi su globalni problemi koji se ne mogu rešiti na nivou nacija.
  • I, treba da istražimo ljudski um jer je to najveća od svih misterija i najdublji izvor svih naših političkih problema.
  • Treba da se pazimo nostalgičnih fantazija. Prošlost baš i nije bila zabavna, a i svakako tamo ne možemo.
  • Treba da se čuvamo tehnoloških utopija. Tehnologija nam može biti od pomoći, ali ume da bude i veoma destruktivna. Nije dovoljno da samo razvijamo nove tehnologije. Moramo ih mudro koristiti.
  • I, moramo da se čuvamo fatalizma i pesimizma. Već smo uspeli kao ljudska vrsta da se izborimo sa ogromnim izazovima gladi i kuge. I sada, ako donosimo mudre odluke, odgovorićemo i izazovima 21.veka. Istorija nikada nije deterministička.

Strogo je zabranjeno kopiranje tekstova osim u slučaju preciznog navođenja izvora i linka ka originalnom tekstu.

Podeli tekst

Ako ste propustili

Povezane vesti

Komentari +

1 KOMENTAR

  1. Molim da se nađe bolji odnos između morala,etike i politike.Danas se uglavnom smatra da politi;ar treba da bude pokvaren ,da manipuliše i laže i da su to osobine normalne naro;ito u predizbornim kampanjama.Oni upravljaju našim životima pomoću laži, a da za to nikome ne odgovaraju.Ni jedan društveni sistem ne odgovara održvosti šivota, pa čak ni Planete. Znanje je vrlo važno, ali ne u destruktivne svrhePostoje prirodni rizici, ali je mnogo više stvorenih rizika usled pohlepe i nemorala, a oni pogađaju i odgovorne ljude.Agresivnost svakog oblika treba zabraniti, a pre svega ratoveVojnu industriju treba svesti na mere kosmičkih iznenađenja i klimatskih promena.Tako velika sresdtva koja se ulažu u naoružanje“da bi se oćuvao mir“ treba usmeriti na izgradnju novog sistema koji će čovečanstvu uistinu doneti harmoniju i sklad pravdu i blagostanje za sve.

OSTAVITE KOMENTAR

Molimo unesite svoj komentar!
Molimo unesite svoje ime ovde