Dva dana pre tridesete godišnjice izlaska njihovog debi albuma “Definitely maybe” kultna brit-pop grupa Oasis objavila je da će sledećeg leta održati veliku povratničku turneju. Prvobitno je objavljeno 17 koncerata u Velikoj Britaniji i Irskoj, a čim je najavljeno da će karte biti puštene u prodaju, fanovi su -očekivano – pohrlili. Deset miliona ljudi satima je “stajalo” u virtualnom redu a uz (ili umesto) nastupa omiljenog benda, dobili su i gratis lekciju o tome kako kapitalizam funkcioniše.
Početak prodaje karata bio je najavljen za 27.avgust u 9 ujutro a sajt Ticketmaster-a je pao mnogo pre. Zbog ogromnih virtualnih redova, mnogi nisu mogli ni da pretraže opcije za karte. Nemali broj njih se žalio da su izbačeni iz reda nakon sati čekanja jer ih je sajt greškom procenio kao botove, a oni koji su pokušavali da kupe pristupačne karte nisu mogli da dobiju telefonski broj za prodaju, uprkos tome što su ga pozivali i preko 400 puta.
Nakon dugog čekanja – za pojedine datume bilo je i preko 500 000 zainteresovanih – ljudi su otkrili da je cena karata porasla sa 148 na 355 funti u onom momentu kada bi kliknuli na “add to cart”, što ih je primoralo da donesu brze (i skupe) odluke o tome da li uopšte mogu to sebi da priušte.
Ovo nije prvi put da se cene karata podižu kako bi odgovarale potražnji. Koncept, često poznat kao dynamic pricing, bio je prisutan kod mnogih umetnika koji su objavljivali velike turneje, poput Brusa Springstina, Herija Stajlsa, Tejlor Svift i grupe Coldplay. Po ovom istom sistemu fleksibilnog prilagođavanja cena trenutnim tržišnim uslovima funkcionišu i taksi i avio-kompanije i hoteli. U hotelima je cena sobe mnogo niža kada ih ima dosta slobodnih. Međutim, kako se broj rezervacija povećava tako raste i cena. Slično je i u avio-saobraćaju: karte za poslednje slobodno mesto na letu su višestruko skuplje nego kada pokušavate da kupite mesto u praznom avionu.
Dinamika prodaje karata
Ali bes fanova Oasis-a se, izgleda,daleko čuje pa je tako britanska Uprava za zaštitu konkurencije i tržišta sada pokrenula istragu o tome kako su “dinamičko određivanje cena” korišćeno prilikom prodaje karata. Istragu će pokrenuti i britanska Vlada a Evropska komisija će napisati izveštaj o tome da li zakoni EU o potrošačima funkcionišu dovoljno dobro za digitalno doba.
Liza Nandi, britanska sekretarka za kulturu, nazvala je visoke cene za koncerte na kojima će braća Galager svirati zajedno prvi put posle 16 godina „neverovatno depresivnim“.
Ticketmaster, servis preko koga je išla prodaja karata brani se time da „promoteri i umetnici sami određuju cene ulaznica, koje mogu biti fiksne ili tržišne“. U Sjedinjenim državama, na primer, Brus Springstin dao je agenciji za organizaciju koncerata Live Nation ( vlasniku Ticketmaster-a) “zeleno svetlo” za uvođenje dinamičkih cena karata za svoju prošlogodišnju turneju. Ovo je dovelo do toga da su neke od najboljih karata prodavane i po cenama od 5 hiljada dolara a Springstin je ovu svoju odluku branio, rekavši da u suštini traži najbolju ponudu za sebe. U intervjuu za magazin Rolling Stone, objasnio je da je tokom pola veka svoje karijere svirao po cenama daleko ispod tržišne vrednosti, što je bilo odlično za fanove ali malo manje odlično za njega. “Zato sam rekao: znate šta, imam 73 godine, a publika je i dalje tu. Hajde da vidimo šta drugi umetnici mog kalibra i koliko oni naplaćuju”.
Na drugom kraju spektra je Ed Širan, čiji je menadžment oterao na sud sekundarno tržište karata zbog povećanja cene za njegove koncerte zbog potražnje. Širanov menadžer Stjuart Kemp objasnio je kako su koncertne turneje imale strogu politiku cena karata sa ciljem da „ulaznice budu dostupne što većem broju ljudi“.
A na “trećem kraju spektra” je, ko drugi, nego Liam Galager koji se o ovom skandalu oglasio na svom X nalogu, u prepoznatljivom stilu. Ruku na srce, nije baš izvređao fanove (ili brata, jer što da ne?) ali je na jedan komentar, tačnije pitanje da li mu je ostala neka karta viška, odgovorio: “Gomila ali su užasno skupe, 100 hiljada funti po komadu, u sekciji za klečanje u parteru”.
Ako ne mogu ja da ih slušam, nećete ni vi
Naravno, bend se zvanično ogradio od ovakve nefer cenovne politike. U zvaničnoj izjavi su naveli da nisu bili svesni da će cene biti tako drastično povećane.
„Treba jasno staviti do znanja da bend Oasis odluke o izdavanju karata i cenama u potpunosti prepušta svojim promoterima i menadžmentu, i da ni u jednom trenutku nije bio svestan da će se koristiti dinamičko određivanje cena. Sve uključene strane dale su sve od sebe da pruže najbolje moguće iskustvo obožavaocima, ali zbog potražnje bez presedana to je postalo nemoguće”.
Bend je takođe najavio „mali korak ka ispravljanju situacije“ sa „posebnom strategijom prodaje karata samo po pozivu“, za ranije registrovane kupce, za dve nove svirke na Vembliju 27. i 28. septembra iduće godine.
Srećnicima koji su uspeli da se domognu karata ostaje da strpljivo čekaju sledeće leto i nadaju se da se neće ostvariti pretnja jednog obožavaoca, koji je na platformi X napisao: “Ne budem li kupio karte, poslaću poruku i Liamu i Noelu Jel’ znaš šta brat priča o tebi? Ako ne mogu ja da ih slušam, nećete ni vi“.
