Svetski poznati italijanski modni dizajner Đorđo Armani preminuo je u 92. godini. Italijan je ostavio dubok trag u modnoj industriji i, uprkos brojnim preuzimanjima u industriji i spajanjima konglomerata, uspeo je da zadrži kompaniju u svojim rukama.
Bogatstvo mu je procenjeno na 11,3 milijarde dolara, a prema pisanju Forbes Slovenija, Armani je još deceniju pre smrti pripremio dokument o tome kako će se podeliti njegova imovina. Nije imao dece kojoj bi ostavio kompaniju, pa se u javnosti godinama mnogo spekulisalo.
Reuters je dokument dobio pre dve godine. Prvi deo se tiče upravljanja kompanijom, dok se drugi bavi pitanjem očuvanja radnih mesta.
U prvom dokumentu se navodi kako bi naslednici trebalo da pristupe mogućem kotiranju kompanije na berzi. Ali, tek pet godina nakon njegove smrti. I kako da postupaju u slučaju preuzimanja i spajanja.
Što se tiče izgleda samog brenda Armani, dokument se obavezuje na „traženje čistog, modernog, elegantnog i nenametljivog stila sa velikom pažnjom posvećenom detaljima i upotrebljivosti“.
Ko su naslednici?
Prema Reuters-u, Armanijevi naslednici biće njegova sestra Rosana i još troje rođaka (nećake Silvana i Roberto, i nećak Andrea Kamerano) koji rade u kompaniji. Tu je i dugogodišnji kolega Pantaleo Delorko i dobrotvorna fondacija.
Statuti dele akcijski kapital kompanije u šest kategorija sa različitim pravima glasa i ovlašćenjima. Dopunjeni su mogućnošću izdavanja akcija bez prava glasa.
Armani je takođe osnovao fondaciju 2016. godine, koja ima samo simboličan udeo u kompaniji. Prema statutu, namenjena je da igra ključnu ulogu u očuvanju posla koji je započeo sa partnerom Serđom Galeotijem pre nego što je sam vodio kompaniju nakon njegove smrti 1985. godine, dodaje Reuters.
Svrha fondacije je da investira u dobrotvorne projekte i održi Armanijev uticaj na grupu.
Statut fondacije, koji je Reuters takođe dobio, predviđa da fondacija mora da upravlja svojim udelom sa ciljem stvaranja vrednosti, očuvanja radnih mesta i poštovanja vrednosti kompanije.
Kaže se da aranžman donekle podseća na model koji je implementirao osnivač Rolex-a Hans Vilsdorf. On je 1960. ostavio kompaniju fondaciji, koja i danas kontroliše prestižni brend satova.
Armani je uvek branio nezavisnost svoje kompanije i odbacivao ideju spajanja. Posebno sa francuskim grupama koje su preuzele italijanske brendove poput Gučija, koji je sada u vlasništvu Keringa.
Statut kompanije takođe uključuje obavezu „opreznog pristupa akvizicijama usmerenim isključivo na sticanje znanja koje kompanija ne poseduje – bilo da se radi o tržištu, proizvodima ili kanalima prodaje“.
Takođe predviđa raspodelu polovine neto dobiti akcionarima.
Svako moguće kotiranje akcija na berzi zahteva pozitivan glas većine direktora, i to „tek nakon pet godina od stupanja na snagu ovih dokumenata“.
