Najnovija studija Londonske škole ekonomije i Univerziteta u Batu ruši jedan od najpoznatijih mitova moderne psihologije. Ispostavilo se da stvari stoje sasvim drugačije.
Čuveni Daning-Krugerov efekat, prema kojem su najnesposobniji ujedno i najsamouvereniji, zapravo je posledica statističke greške.
Novi podaci pokazuju da je samouverenost univerzalna ljudska crta, ali da su oni najsposobniji zapravo najpodložniji preteranom samopouzdanju. Psiholozi ovo ponašanje nazivaju „strateškim signaliziranjem“ – eksperti svesno projektuju ekstremnu sigurnost kako bi okruženju poslali signal o svojoj vrednosti.
„Nakon gotovo 30 godina profesionalnog rada, bezbroj pomeranja, izazova i promena na poslu, volim da verujem da imam prilično tačnu predstavu o sopstvenim prednostima i manama. Znam u čemu sam dobar, a gde podbacujem. Naravno, diplomatski rečeno, mogao bih da grešim u oba slučaja, ali generalno verujem svojoj proceni“ sasvim je razumna izjava jednog uspešnog i cenjenog direktora.
Iluzija Daning-Krugerovog efekta
Gotovo 30 godina jedna od najslavnijih teorija popularne psihologije uči da su najmanje kompetentni ljudi po pravilu najsigurniji u sebe, dok oni koji zaista znaju šta rade imaju tendenciju da potcenjuju sopstvene sposobnosti.
To jeste ukratko suština čuvenog Daning-Krugerovog efekta, nazvanom po radu Dejvida Daninga i Džastina Krugera iz 1999. godine. Čak i ako nikada niste pročitali taj naučni rad, nema sumnje da ste čuli za njega. Ideja je odavno napustila akademske krugove i postala globalni mim, menadžerski kliše i omiljeni način da se objasni zašto onaj jedan kolega na svakom sastanku nastavlja da priča nakon što su svi ostali ućutali.
Međutim, nova studija koju su sproveli Kris Doson sa Univerziteta u Batu i Dejvid de Meza sa Londonske škole ekonomije (LSE) pokazuje da je cela ova premisa bila pogrešno postavljena.
Matematika iza ljudske zablude
Autori nove studije, objavljene u prestižnom časopisu Psychological Review, ponovo su analizirali ogromne baze podataka koje su decenijama služile kao potpora za Daning-Krugerov efekat. Ključna razlika bila je u tome što su ovog puta korigovali metodološku grešku poznatu kao „regresija ka sredini„.
Prevedeno na jednostavan jezik: kada ljude podelite u grupe na osnovu samo jednog seta testova, vi ih ne delite savršeno prema njihovim stvarnim sposobnostima. Neko može da uradi test katastrofalno loše samo zato što je dobio lošu grupu pitanja. Neko drugi može da briljira jer su mu se „poklopile kockice“.
Zbog toga će najlošije ocenjena grupa uvek uključivati i ljude koji objektivno nisu toliko loši koliko njihov trenutni rezultat pokazuje, dok će grupa sa najvišim ocenama uključivati one koji realno nisu baš toliki genijalci. Kada te rezultate uporedite sa tim kako su ljudi sami procenili svoje sposobnosti, dobijate iskrivljenu sliku. Ljudi na dnu žive u većoj zabludi nego što je realno, dok oni na vrhu deluju neopravdano skromno.
„Kada smo očistili statističke probleme, prividni obrazac je nestao“, objašnjava profesor Doson. „Umesto toga, vidimo da je preterano samopouzdanje univerzalna ljudska crta, ali su upravo najsposobniji među nama oni koji ga najviše pokazuju.“
Zašto najbolji najviše blefiraju?
Doson i de Meza imaju teoriju za ovaj fenomen, koji bi se slobodno mogao nazvati „Doson-de Meza efekat“. Ljudi koji su istinski dobri u svom poslu imaju najveći interes da projektuju apsolutnu samouverenost.
Zamislimo situaciju u kojoj ste izuzetno vešti, ali ljudi oko vas ne mogu lako da izmere ili vide vaš kvalitet. Možda čak i ne razumeju vaš posao dovoljno dobro da bi ga adekvatno vrednovali. U tom scenariju, govoriti sa ekstremnim samopouzdanjem postaje način da signalizirate ono što okolina ne može direktno da opazi.
Ako ste zaista stručnjak, rizik da budete uhvaćeni u laži je minimalan. Mnogo je veća verovatnoća da ćete moći da otklonite svaku sumnju argumentima kada vas neko izazove. Sa druge strane, osoba sa manje sposobnosti ima daleko više razloga da bude oprezna, jer je šansa da njen blef bude razotkriven neuporedivo veća. Naučnici ovo nazivaju strateškim signaliziranjem. Što ste bolji, imate veći podsticaj da se pobrinete da svi to znaju ili da misle da ste još bolji nego što jeste.
Kako isterati stvar na čistac?
Ovo otkriće donosi ozbiljan praktičan problem za svakog menadžera i lidera. Kada vam se neko obrati sa ogromnim samopouzdanjem o temi koju uopšte ne razumete, kako da znate sa kim imate posla? Prema klasičnom Daning-Krugerovom tumačenju, ta sigurnost je bila crvena zastavica. Prema novom Doson-de Meza tumačenju, to je znak da je čovek verovatno vrhunski stručnjak.
„Jedino rešenje jeste da blago pritisnete sagovornika i vidite šta će se dogoditi. Ako je samouverenost samo prazan blef, pukotine na oklopu će se brzo pojaviti. Ako iza nje stoji stvarno znanje, stručnjak će bez problema ući u detalje, odgovoriti na potpitanja i dati vam opipljive razloge da mu verujete.
To me podseća na situaciju kada sam dostigao one godine kada vam lekar saopšti da je vreme za prvu kolonoskopiju. Doktora koji je trebalo da obavi tu nimalo prijatnu proceduru upoznao sam svega nekoliko minuta pre ulaska u salu. Kada me je pitao imam li pitanja, rekao sam: „Samo jedno. Koliko ste ovakvih pregleda uradili do sada?“
Bilo mu je zabavno. Počeo je naglas da računa: oko 25 godina specijalizacije, otprilike 40 radnih nedelja godišnje, u proseku dve procedure dnevno. Pomnožite 25 sa 40, pa sa dva i dobijate brojku od oko 2.000.
„To je zanimljivo pitanje“, nasmešio se.
„Vidite, za mene je ovo veoma neobičan dan“, objasnio sam mu. „Samo sam hteo da budem siguran da nije neobičan i za Vas.“
To je bio najjednostavniji i najbolji način da proverim da li njegova samouverenost ima pokriće“ u tekstu o samopouzdanju, stručnosti i samopouzdanju napisao je poslovni savetnik Bil Marfi.
Kada sledeći put naiđete na nekoga ko zrači apsolutnom sigurnošću, nemojte ga odmah proglasiti žrtvom Daning-Krugerovog efekta. Testirajte njegovo znanje jer je vrlo verovatno da pred vama stoji neko ko zaista zna šta radi.
