Amerikanci duguju oko 1,40 dolara na svaki dolar raspoloživog prihoda. Kanađani još više – gotovo 1,75 dolara. Na prvi pogled deluje da su građani Severne Amerike među finansijski najugroženijima na svetu. Kada je reč o dugu domaćinstava u odnosu na raspoloživi dohodak, građani Srbije među najmanje zaduženim.
Međutim, stvarnost je mnogo složenija.
Veliki dug ne znači nužno i veliki rizik od siromaštva. Isto tako, mali dug ne znači da je porodica bezbedna ako ostane bez prihoda. Pravo pitanje nije koliko dugujete, već koliko dugo možete da izdržite ako vam sutra stane plata.
Gde su građani najzaduženiji?
Prema podacima OECD-a, Kanada je među najzaduženijim državama sveta kada je reč o dugu domaćinstava u odnosu na raspoloživi dohodak. Građani u proseku duguju oko 175 odsto svog godišnjeg raspoloživog prihoda.
U Francuskoj taj odnos iznosi oko 120 odsto, u Nemačkoj oko 90 procenata, dok su Poljska, Hrvatska i Slovenija znatno niže. Srbija je među najmanje zaduženim evropskim državama, mada za nju ne postoji potpuno uporediv OECD pokazatelj.
Ipak, sama veličina duga ne govori mnogo o tome koliko je neko zaista finansijski bezbedan.
Dug nije isto što i finansijski rizik
Paradoks je očigledan. Kanađanin često duguje pet ili šest puta više od prosečnog stanovnika Srbije, ali će u slučaju gubitka posla verovatno imati veću zaštitu.
Razlog je jednostavan. U razvijenim državama postoje mehanizmi koji amortizuju finansijski šok.
To podrazumeva naknade za nezaposlene, univerzalno ili gotovo univerzalno zdravstveno osiguranje, mogućnost restrukturiranja dugova, programe ličnog bankrota, socijalnu pomoć i subvencije za stanovanje.
Drugim rečima, visok dug može da bude održiv ako postoje institucije koje građanima omogućavaju da prebrode period bez prihoda.
Koliko vas deli do „kontejnera“?
Ekonomisti koriste izraz finansijska otpornost (financial resilience).
Suština je jednostavna. Koliko meseci možete da plaćate kiriju, rate kredita, račune i hranu ako sutra ostanete bez plate?
U mnogim zemljama odgovor nije ohrabrujući.
OECD upozorava da su visoko zadužena domaćinstva posebno ranjiva kada dođe do gubitka posla, rasta kamata ili pada prihoda.
Upravo zato se pored visine duga sve više prati i sposobnost domaćinstava da izdrže neočekivane šokove.
Ni Sjedinjene Američke Države nisu izuzetak.
Iako raspolažu jednim od najvećih nivoa prihoda na svetu, veliki broj domaćinstava živi od plate do plate. Rast kamata poslednjih godina dodatno je povećao opterećenje za milione porodica.
Reuters je krajem 2025. godine objavio da kanadska domaćinstva duguju gotovo 1,75 dolara na svaki dolar raspoloživog prihoda, dok su centralne banke i regulatori više puta upozoravali da su upravo prezadužena domaćinstva najosetljivija na ekonomske šokove.
Šta ako se razbolite?
Ovde razlike između država postaju još veće.
U Kanadi, Francuskoj i Nemačkoj zdravstveni sistem pokriva najveći deo troškova lečenja. Bolest retko znači i finansijsku katastrofu.
U Sjedinjenim Američkim Državama situacija je drugačija. Iako postoje javni programi i privatna osiguranja, troškovi lečenja mogu biti veoma visoki za građane koji nisu adekvatno osigurani.
Na Balkanu je zdravstvena zaštita formalno univerzalna, ali građani često sami finansiraju deo terapija, dijagnostike ili lečenja. Ako se bolest poklopi sa gubitkom posla, porodica vrlo brzo može da ostane bez prihoda.
Ko štiti građane od bankrota?
Najrazvijenije sisteme ličnog bankrota imaju Kanada, Nemačka, Francuska, Velika Britanija i SAD.
Suština tih sistema nije da se dugovi „opraštaju“, već da građanin dobije mogućnost da kroz kontrolisani postupak vrati deo obaveza i posle određenog vremena ponovo započne normalan finansijski život.
U Nemačkoj, na primer, postoje jasni postupci lične insolventnosti koji štite minimum sredstava neophodnih za život i omogućavaju otpis preostalih dugova nakon ispunjenja zakonskih uslova.
Srbija takav sistem za građane praktično nema.
Ako dužnik izgubi posao ili više ne može da servisira obaveze, izvršni postupci mogu trajati godinama, dok mogućnost potpunog finansijskog „novog početka“ ne postoji kao u većini razvijenih ekonomija.
Najveći dug ili najveći rizik?
Zbog toga se danas više ne postavlja pitanje ko duguje najviše.
Pravo pitanje glasi: Ko može da preživi šest meseci bez prihoda?
Građanin Kanade ili Nemačke često ima veći dug, ali i veću institucionalnu zaštitu.
- Ljudske veštine kao adut u doba automatizacije – tema Jesenjeg Vivaldi HR foruma u Mokroj Gori
- Koliko vas jedan otkaz ili bolest dele od finansijskog sloma: Gde su građani najzaduženiji, a gde najzaštićeniji?
- Ajkula mora stalno da pliva da bi opstala: Hoće li OpenAI kompanija ostati na vrhu?
- Ko zaista najviše blefira u biznisu?
- Tetovaža kao ulaznica za intervju: Kako je jedan AI startap pomerio granice zapošljavanja
Građanin Srbije ili Bosne i Hercegovine možda duguje znatno manje, ali ga jedan otkaz, duže bolovanje ili ozbiljna bolest mogu mnogo brže dovesti do finansijskog sloma.
Drugim rečima, udaljenost od bankrota ne meri se samo iznosom duga. Ona se meri snagom institucija koje stoje iza građana kada im prihod nestane.
