Veštačka inteligencija više nije samo alat koji pomaže zaposlenima da rade brže. Sve češće postaje tehnologija koja može da uradi čitav posao umesto njih. Upravo na to upozorava Džefri Hinton, jedan od najuticajnijih naučnika u oblasti veštačke inteligencije.
Hinton, često nazivan „kumom veštačke inteligencije“, smatra da tehnološke kompanije ulažu ogromne iznose u AI jer očekuju da će njime moći da zamene veliki broj zaposlenih.
Njegova prognoza nije blaga. Hinton očekuje da bi posledica mogla da bude masovna nezaposlenost.
Ipak, kada se njegove tvrdnje uporede sa najnovijim podacima sa tržišta rada, dobija se složenija slika.
AI već menja način na koji kompanije zapošljavaju i otpuštaju radnike. Ali još nema dokaza da je izazvao masovni globalni nestanak radnih mesta.
Pitanje je koliko će dugo tako ostati.
Hinton: Novi poslovi neće biti dovoljni
Hinton je o budućnosti rada govorio i tokom razgovora sa američkim senatorom Bernijem Sandersom na Univerzitetu Džordžtaun.
Njegov ključni argument jeste da se sadašnja tehnološka revolucija razlikuje od prethodnih.
Kada su mašine tokom industrijske revolucije zamenjivale fizički rad, ljudi su prelazili na druge poslove.
Kod veštačke inteligencije situacija bi mogla da bude drugačija.
Ako AI dostigne ili premaši ljudske sposobnosti u velikom broju intelektualnih zadataka, Hinton smatra da više neće biti dovoljno novih poslova na koje bi otpušteni radnici mogli da pređu.
On ne očekuje da će nestati svaki posao preko noći. Problem vidi u brzini kojom AI napreduje.
Poslovi u korisničkoj podršci već su među prvim očiglednim kandidatima za automatizaciju. Hinton smatra da će se krug zanimanja koja tehnologija može da preuzme brzo širiti.
Zašto kompanije ulažu stotine milijardi u AI?
Jedan deo Hintonovog argumenta posebno je važan za ekonomiju.
Kompanije ne investiraju ogromne iznose u veštačku inteligenciju samo zato da bi zaposleni imali bolje digitalne asistente.
Jedan od glavnih poslovnih motiva jeste povećanje produktivnosti.
A povećanje produktivnosti često znači da ista količina posla može da se završi sa manje ljudi.
Rojters je tokom 2026. zabeležio niz velikih kompanija koje su otpuštanja ili reorganizaciju zaposlenih povezale sa sve većom upotrebom veštačke inteligencije.
Jedan od primera je Cloudflare. Kompanija je u maju objavila smanjenje radne snage za oko 20 odsto, dok istovremeno menja način poslovanja pod uticajem AI tehnologije.
To ne znači da je svaki od tih zaposlenih direktno zamenjen algoritmom.
Ali pokazuje da se odnos između tehnologije, troškova rada i broja zaposlenih već menja.
IMF: Gotovo 40 odsto poslova u svetu izloženo je AI-ju
Razmere potencijalne promene najbolje pokazuju procene Međunarodnog monetarnog fonda.
Prema analizi IMF-a, gotovo 40 odsto zaposlenosti u svetu izloženo je uticaju veštačke inteligencije.
U razvijenim ekonomijama taj procenat raste na oko 60 odsto. Ali ovde postoji važna razlika.
„Izloženost“ veštačkoj inteligenciji ne znači automatski gubitak posla.
Kod približno polovine izloženih radnih mesta u razvijenim ekonomijama AI bi mogao da pomogne zaposlenima i poveća njihovu produktivnost.
Kod druge polovine tehnologija bi mogla da obavlja ključne zadatke koje sada rade ljudi.
Tada kompanijama može biti potrebno manje zaposlenih.
U ekstremnim slučajevima pojedina zanimanja mogu potpuno nestati.
Nisu više ugroženi samo fabrički radnici
Ovo je možda najveća razlika između veštačke inteligencije i prethodnih talasa automatizacije.
Robotizacija je decenijama najviše ugrožavala fizičke i rutinske poslove.
Generativni AI ulazi direktno u kancelarije.
Može da piše tekstove. Analizira dokumente. Programira. Obrađuje podatke. Pretražuje velike baze informacija. Odgovara klijentima. Priprema izveštaje.
Zbog toga su prvi put među veoma izloženim grupama ljudi sa fakultetskim obrazovanjem i relativno visokim primanjima.
IMF upravo zbog toga navodi da je izloženost AI-ju veća u razvijenim ekonomijama, gde je mnogo više poslova zasnovano na kognitivnim zadacima.
OECD takođe ocenjuje da će posebno važna biti promena zadataka unutar postojećih zanimanja. Većini zaposlenih neće biti potrebno da postanu stručnjaci za mašinsko učenje. Biće im, međutim, potrebne drugačije veštine kako AI preuzima deo njihovog dosadašnjeg posla.
Mladi bi mogli prvi da osete posledice
Postoji još jedan problem koji se tek otvara. Šta se događa sa početnim poslovima?
Veliki broj ljudi karijeru počinje obavljajući relativno jednostavne zadatke. Upravo su takvi zadaci među najlakšima za automatizaciju.
Najnoviji podaci Međunarodne organizacije rada dodatno pojačavaju zabrinutost.
ILO procenjuje da je 6,1 odsto poslova koje trenutno obavljaju mladi između 15 i 29 godina u kategorijama veoma izloženim promenama koje donosi AI.
To može otvoriti problem koji kompanije još nisu potpuno rešile.
Ako AI preuzme veliki deo junior poslova, odakle će dolaziti budući seniori, menadžeri i stručnjaci?
Ali postoji i potpuno druga strana priče
Nisu svi ekonomisti i poslovni lideri uvereni da nas čeka masovna nezaposlenost.
Jedan od najvećih svetskih posrednika pri zapošljavanju, Adecco, ocenjuje da AI neće izazvati kolaps zaposlenosti.
Direktor Adecco grupe Denis Mašuel smatra da kompanije ponekad koriste AI kao objašnjenje za otpuštanja koja bi se dogodila i zbog drugih razloga, prenosi Rojters.
Njegov argument je da tehnologija mnogo češće menja poslove nego što ih potpuno ukida.
Slično upozorenje protiv preuranjenih zaključaka stiglo je i iz Banke Kanade.
Centralna banka je u maju saopštila da za sada nema znakova da veštačka inteligencija izaziva masovno ukidanje radnih mesta.
Njena procena je da AI trenutno više menja zadatke koje ljudi obavljaju nego što potpuno eliminiše njihove profesije.
I tu dolazimo do najvažnije razlike
Hinton govori o tome šta bi moglo da se dogodi ako AI nastavi sadašnjim tempom razvoja.
Statističke institucije uglavnom mere ono što se već dogodilo.
Te dve stvari nisu iste. Današnji podaci još ne potvrđuju scenario masovne nezaposlenosti. Ali isto tako ne dokazuju da je Hintonova prognoza pogrešna.
- Četrdesete postaju zlatno doba za pokretanje biznisa
- Klimatske katastrofe koštale Evropu 822 milijarde evra: Najgore tek dolazi?
- „Kum veštačke inteligencije“ upozorava na masovnu nezaposlenost: Da li AI zaista počinje da uzima poslove?
- Tramp sprema novi udar na Kanadu: Carine od 50 odsto stižu, a jedan detalj posebno brine kompanije
- Bankroti u EU porasli 5,7 odsto: Sve manje novih firmi, industrija pod najvećim pritiskom
Tehnologija se razvija brže nego što se menjaju čitava tržišta rada.
Kompanija može danas uvesti AI. Može nekoliko meseci testirati sistem. Zatim može prestati da zapošljava nove ljude. Tek mnogo kasnije posledica postaje vidljiva u statistici zaposlenosti.
Zato možda prvi signal neće biti dramatična otpuštanja. Možda će biti manje oglasa za nove zaposlene.
Najveća promena možda neće biti gubitak posla
Postoji još jedan scenario. Čovek neće nužno biti zamenjen veštačkom inteligencijom.
Može ga zameniti drugi čovek koji zna bolje da koristi AI.
To potpuno menja pitanje koje zaposleni treba sebi da postave.
Više nije samo: „Može li AI da radi moj posao?“
Bolje pitanje glasi: „Koliki deo mog posla može da radi osoba koja koristi AI mnogo bolje od mene?“
Ako jedan zaposleni uz pomoć tehnologije može da završi posao za koji su nekada bila potrebna tri čoveka, sva trojica možda neće biti otpuštena.
Ali kompaniji sledeće godine možda neće biti potrebna trojica novih radnika.
Upravo zato efekat AI-ja na tržište rada može biti tih, postepen i veoma dubok.
Ko bi mogao najbolje da prođe?
Ni IMF ni OECD ne vide budućnost u kojoj je čovek potpuno nepotreban. Naprotiv. Najveće koristi mogli bi da imaju radnici koji AI koriste kao dopunu sopstvenom znanju.
IMF je početkom 2026. objavio da oglasi za posao koji traže nove veštine u SAD i Velikoj Britaniji često nude veće zarade. Oglasi sa više novih veština nose još veći premijum.
Zato se tržište rada možda neće jednostavno podeliti na ljude koji imaju posao i ljude koje je zamenio AI.
Mnogo verovatnija podela je između onih čiji je rad uz AI postao mnogo vredniji i onih čije zadatke tehnologija može da preuzme uz mali trošak.
Hintonovo upozorenje zato nije samo priča o tehnologiji
To je priča o ekonomiji. Ako AI dramatično podigne produktivnost, kompanije mogu da proizvode više uz manje troškove.
Profit može da raste. Ekonomija može da raste. Ali to samo po sebi ne garantuje da će koristi biti jednako raspoređene.
Upravo je raspodela tih koristi centralni deo Hintonovog upozorenja. Ako kompanija može da ostvari isti prihod sa stotinu zaposlenih umesto sa hiljadu, tehnološki napredak za vlasnike može biti odlična vest.
Za preostalih devet stotina ljudi situacija izgleda potpuno drugačije.
IMF takođe upozorava da AI može dodatno povećati nejednakost ako najveći deo koristi završi kod vlasnika kapitala i zaposlenih čiji rad tehnologija povećava, dok drugi gube pregovaračku moć, zarade ili radna mesta.
Zato možda najvažnije pitanje naredne decenije neće biti može li veštačka inteligencija da radi ono što rade ljudi. Sve je jasnije da može.
Mnogo važnije pitanje biće šta će ekonomije uraditi kada jednom čoveku uz pomoć AI-ja više ne bude potrebno deset kolega da bi proizveo istu količinu rada.
Odgovor na to pitanje odlučiće da li će veštačka inteligencija postati najveći skok produktivnosti u nekoliko generacija.
Ili tehnologija koja će milione ljudi naterati da traže potpuno novo mesto u ekonomiji.
