Veštačka inteligencija za samo dve godine prešla je put od alata koji koristi manjina zaposlenih do tehnologije prisutne u svakodnevnom radu većine radnika u evrozoni. Udeo zaposlenih koji koriste AI na poslu porastao je sa 26 odsto u 2024. na 41 odsto godinu dana kasnije. U 2026. dostigao je čak 52 odsto, pokazuje novo istraživanje Evropske centralne banke (ECB).
To praktično znači da se upotreba AI na radnom mestu udvostručila za samo dve godine.
Ali možda je još važniji drugi podatak. Zaposleni koji koriste veštačku inteligenciju procenjuju da im ona u proseku štedi tri sata rada nedeljno.
To otvara mnogo važnije pitanje za kompanije: šta će uraditi sa tim vremenom?
AI je već postao deo radne nedelje
Istraživanje ECB zasnovano je na Consumer Expectations Survey, mesečnoj anketi koja obuhvata oko 20.000 ljudi u 11 zemalja evrozone.
Rezultati pokazuju da zaposleni koji su prihvatili AI ne koriste ovu tehnologiju samo povremeno. U proseku joj se okreću oko tri dana tokom radne nedelje.
Ipak, postoje velike razlike između grupa zaposlenih.
Među visokoobrazovanim radnicima AI koristi 61 odsto zaposlenih. Kod radnika sa nižim nivoom obrazovanja taj procenat iznosi 37 odsto.
Generacijski jaz je takođe izražen. Mlađi zaposleni koriste AI približno 20 procentnih poena više nego njihove starije kolege.
To ukazuje na još jednu moguću podelu na tržištu rada. U budućnosti razlika možda neće biti samo između zaposlenih koji imaju različite stručne kvalifikacije. Sve važnija može postati razlika između onih koji umeju da koriste AI i onih koji tu tehnologiju ne koriste.
Sličan problem prepoznaje i OECD u analizama uticaja AI na radna mesta. Prema njegovim ranijim istraživanjima, četiri od pet ispitanih radnika smatra da je AI poboljšao njihove rezultate na poslu. Istovremeno postoje zabrinutosti zbog automatizacije, intenziteta rada, korišćenja podataka i mogućeg rasta nejednakosti.
Tri sata nedeljno menjaju računicu
Najzanimljiviji deo istraživanja ECB odnosi se na produktivnost. Korisnici AI procenjuju da zahvaljujući ovoj tehnologiji nedeljno uštede tri sata. To predstavlja oko 7,7 odsto njihovog radnog vremena.
Kada se u računicu uključe i zaposleni koji AI ne koriste ili zahvaljujući njemu ne štede vreme, procenjena ušteda na nivou cele ekonomije pada na oko 3,8 odsto radnih sati.
To je i dalje značajan potencijal. Međutim, ECB upozorava na važnu razliku između uštede vremena i povećanja produktivnosti.
Tri oslobođena sata neće automatski značiti tri sata dodatne proizvodnje. Efekat zavisi od toga kako zaposleni koriste dobijeno vreme. Još važnije, zavisi od sposobnosti kompanije da taj dodatni kapacitet pretvori u veću proizvodnju, kvalitetniju uslugu ili nove poslovne aktivnosti.
U tome se, zapravo, nalazi jedan od najvećih poslovnih izazova AI revolucije.
Tehnologiju je relativno lako kupiti. Mnogo je teže promeniti način na koji kompanija radi.
Programeri štede gotovo ceo radni dan
Nisu svi poslovi jednako pogodni za ostvarivanje ušteda.
Najveću korist trenutno imaju zaposleni koji AI koriste za programiranje i otklanjanje grešaka u kodu. Oni prijavljuju uštedu od gotovo osam sati nedeljno.
Drugim rečima, gotovo jedan čitav radni dan. Zanimljivo je da AI za te poslove koristi tek oko osam odsto zaposlenih.
Velike uštede beleže se i kod analize podataka, automatizacije rutinskih zadataka i kreiranja audio-vizuelnog sadržaja.
Situacija je drugačija kod nekih od najpopularnijih načina korišćenja AI.
Pretraživanje informacija, istraživanje, pisanje i uređivanje tekstova spadaju među najčešće primene. Ipak, vremenske uštede kod tih aktivnosti znatno su manje nego kod tehničkih zadataka.
To pokazuje da učestalost korišćenja nije isto što i ekonomski efekat.
Za kompanije zato postaje važno ne samo pitanje koliko zaposlenih koristi AI, već i za šta ga koriste.
AI raste, ali entuzijazam zaposlenih ne prati taj tempo
Postoji još jedan paradoks u rezultatima ECB. Dok korišćenje tehnologije ubrzano raste, raspoloženje zaposlenih prema njoj ne postaje pozitivnije. Naprotiv.
Udeo radnika koji AI posmatraju pozitivno smanjen je sa 43 na 41 odsto.
Zaposleni koji imaju negativniji stav prema veštačkoj inteligenciji istovremeno su pesimističniji kada je reč o ekonomiji. Oni više strahuju od gubitka posla i očekuju slabiji rast prihoda i potrošnje.
Strah od AI, prema nalazima ECB, raste kada su i očekivanja u vezi sa tržištem rada lošija.
Ipak, za sada nema dokaza da je AI doveo do smanjenja ukupne zaposlenosti na nivou kompanija, napominju autori ECB analize.
To je u skladu i sa zaključcima Međunarodne organizacije rada (ILO). Pregled empirijskih istraživanja koji je ILO objavio 2026. pokazuje da su dobici u produktivnosti realni, ali neujednačeni. Veliko potiskivanje zaposlenih sa tržišta rada za sada je ograničeno. Istovremeno, uštede vremena još se ne pretvaraju nužno u veći merljivi output ili zarade.
Polovina zaposlenih još ne koristi AI
Uprkos brzom rastu, približno polovina zaposlenih u evrozoni još nije prihvatila AI na poslu.
Razlozi dosta govore o problemima koji čekaju kompanije.
Trećina zaposlenih koji ne koriste AI smatra da tehnologija nije relevantna za njihove trenutne zadatke. Drugi preferiraju tradicionalne metode rada ili sumnjaju u tačnost i pouzdanost AI sistema.
Problem je i podrška kompanija. Deo zaposlenih navodi da im poslodavci jednostavno nisu omogućili odgovarajuće alate. Posebno je zanimljivo da 41 odsto onih koji AI ne koriste kaže da nije zainteresovano za njegovu primenu.
Drugim rečima, prepreka više nije samo tehnologija. Prepreka je organizacija.
Kompanijama sada treba nešto važnije od AI licence
Kada su ispitanici upitani šta bi ih podstaklo da počnu da koriste AI, približno polovina je navela bolju obuku i jasnije razumevanje koristi koje tehnologija može da donese.
Kompanije su taj problem počele da prepoznaju. Prema podacima ECB, oko polovine firmi planira ulaganja u AI obuku tokom narednih 12 meseci.
Obuka pritom sve manje predstavlja samo dobru poslovnu praksu. Evropska komisija navodi da je AI pismenost zaposlenih deo evropskog regulatornog okvira, a obaveze iz člana 4 AI Act-a primenjuju se od februara 2025. godine.
Podaci zato ukazuju na sledeću fazu razvoja veštačke inteligencije u poslovanju.
Prva faza bila je pristup tehnologiji. Druga je bila eksperimentisanje.
Sada počinje teži deo – integracija AI u stvarne poslovne procese.
Pravo pitanje više nije ko koristi AI
Za menadžere i vlasnike kompanija podatak da 52 odsto zaposlenih u evrozoni koristi AI svakako je važan. Ali za konkurentnost će verovatno biti važnije nešto drugo.
Nije presudno koliko zaposlenih ima pristup AI alatima. Presudno je da li kompanija zna gde oni stvaraju najveću vrednost.
Ako radnik zahvaljujući AI oslobodi tri sata nedeljno, kompanija je dobila novi kapacitet bez dodatnog zapošljavanja. Ali taj kapacitet nema veliku ekonomsku vrednost ukoliko organizacija ne zna kako da ga iskoristi.
- Opsesija recenzijama može da uništi život: Zamka potrage za najboljim
- Apple menja iPhone iz korena? Prvi preklopni model mogao bi da stigne 9. septembra
- AI na poslu više nije eksperiment: Za dve godine upotreba u evrozoni udvostručena
- Generativni AI pada u drugi plan: Četiri velike opklade na ono što dolazi
- Meta plaća milijarde i menja Instagram i Facebook: Tinejdžerima stižu ograničenja kakvih do sada nije bilo
Zbog toga bi sledeća velika razlika među kompanijama mogla nastati između onih koje su samo uvele AI i onih koje su zbog AI promenile način rada.
ECB-ovi podaci pokazuju da je tehnologija već stigla do većine zaposlenih u evrozoni. Sada je na potezu menadžment.
