Grčki filozof Aristotel tvrdio je da istinsko bogatstvo nije u vlasništvu nad imovinom, već u pravu da se ona koristi. Ako se imovina ne oplođuje, akumulacija se topi, posed urušava.
U Srbiji postoji oko 100.000 MSP i ovaj sektor zapošljava 620.000 ljudi. Uspešna i zdrava MSP predstavljaju stub ekonomije zemlje, zdrave tržišne ekonomije i povećanja konkurentnosti i izvoza.
Podaci APR o pokretanju biznisa u Srbiji, ohrabruju. Interesantan je podatak da u 2020. godini ima 66.977 mladih preduzetnika, starosti 18 i 35 godina koji su osnovali firmu, što je 23,10% od ukupnog broja registrovanih. Dakle, i pored odlaska mladih, neki ostaju i pokušavaju da razviju preduzetničku ideju. Anketa USAID-a sprovedena među 1000 preduzeća pokazuje da je prosečan iznos tražene pozajmice u 2021. godini iznosio 33.060 evra, a kod mikro kompanije 15.000 evra. To je tržišna niša i „kolač“ koji nosi sa sobom priliku, ali očigledno sa druge strane ne postoji spremnost na rizik. Trend govori: tražnja za mikrokreditima je u porastu. Prema podacima NBS (Trendovi u kreditnoj aktivnosti, drugo tromesečje 2021.) krediti privredi su, tokom drugog tromesečja ove godine povećani za 20 milijardi dinara. Gotovo celokupan rast odnosio se na zaduživanje malih preduzeća, dok su najviše kreditirana preduzeća iz saobraćaja, smeštaja i komunikacija, trgovine i poslovanja nekretninama.
Mikrokreditne finansijske institucije, ne postoje kao razvijena mreža u Srbiji, ali bi mogle da se pojave na srpskom tržištu i popune prazninu. U BIH je, u periodu od 1996. godine do danas, razvijen respektabilan broj od desetak mikrokreditnih organizacija, koje posluju u skladu sa svetskim iskustvima.
Traganje za poslovnim modelima gde je, potencijalni gubitak, podeljen između učesnika, težak је, ali verovatno, jedini mogući put. Značajnu ulogu može odigrati država, sa fleksibilnijim propisima, uvažavajući složeniju finansijsku stvarnost. Ona pokušava da stvori okvir za proširenje lepeze finansiranja MSP. Donet je i Zakon o alternativnim investicionim fondovima, ali se njegova aktuelizacija ne vidi u praksi. Državni finansijski programi preko Razvojne agencije Srbije, Ministarstva privrede, Fonda za inovacionu delatnost, slabašni su, sa ograničenim finansijskim resursima. Beogradska berza i trgovanje akcijskim kapitalom, takođe predstavljaju šansu, ali i ova finansijska institucija poslednjih godina tavori u svom „kutku neaktivnosti“.
NBS da omogući veću fleksibilnost za rad sa mikro i malim firmama
Direktor Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj InTER Dragiša Mijačić kaže da postoji globalni trend razvoja različitih finansijskih instrumenata za razvoj MSP, ali Srbija kasni jer ne postoji zakonska osnova za rad u oblasti mikrofinansija.
„Slični zakoni postoje u BIH i u Crnoj Gori. Banke pokrivaju oblast, ali procedure su komplikovane zbog obezbeđenja kolaterala. EU je uložila značajna sredstva za podršku razvoju MSP u Srbiji plasmanom sredstava za mikrokredite koji su se realizovali putem banaka. Zakonska osnova može biti unapređena kad je u pitanju plasman domaćih sredstava u razvoj lokalne ekonomije. Neke lokalne samouprave su izdale municipalne obveznice, ali su sredstva prikupljena na taj način uglavnom uložena za javne radove, a manje za lokalni razvoj ili razvoj MSP sektora“, navodi Mijačić.
On kaže da nije realno očekivati da će banke samoinicijativno delovati kod plasmana kredita MSP, bez pomoći države. „One su u značajnoj meri ograničene procedurama NBS. Otuda je potrebno da ovu oblast reguliše NBS kako bi se dozvolila veća fleksibilnost za rad sa mikro i malim preduzećima koja predstavljaju najugroženiju kategoriju“, navodi Mijačić.
Mijačić kaže da su državni instrumenti koji su razvijeni preko državnih institucija, administrativno komplikovani, a programski neučinkoviti. Navodi da alternativni načini finansiranja mogu imati uspeha kod inovativnih preduzeća, uključujući one koji su na početku poslovanja. Problem je što u Srbiji nema puno takvih firmi, a geografski su koncentrisane u većim urbanim centrima. Vlada bi trebalo da omogući nove forme finansiranja njihovog razvoja. Fond za inovacionu delatnost donekle pokriva ovu oblast, ali potrebno je raditi i na drugim instrumentima.
Svaka druga firma koristi sopstvena sredstva kao izvor finansiranja
U USAID Srbija (Agencija SAD za međunarodni razvoj) ističu za „Svet osiguranja“ da su njihova najnovija istraživanja sprovedena među 1000 preduzeća u Srbiji, pokazala da su preduzećima najviše ugroženi planovi za investicije, ali su znatno ugroženi i likvidnost, kao i tokovi snabdevanja, odnosno veze između dobavljača i kupaca.
Iako planovi i investicije predstavljaju najugroženiji segment poslovanja, približno 2/3 kompanija i dalje ima potrebu za investiranjem, ali nema adekvatan pristup novcu, ili ima strah od neizvesnosti koje nosi kriza. Preduzeća koja izvoze, kao i firme koje imaju veb prodavnice imaju izraženiju potrebu za investiranjem. Najveći procenat firmi koje trenutno imaju potrebe za ulaganjem žele da investiraju u osnovna sredstva, nekretnine, postrojenja i drugu opremu (82%). Ohrabruje da gotovo trećina privrede želi da ulaže u razvoj i obuke zaposlenih i u digitalizaciju, a svaki deseti privrednik želi da uloži u istraživanje i razvoj, navode u ovoj organizaciji.
Procenat finansiranja koji dolazi iz sopstvenog džepa nakon laganog, kontinuiranog pada prethodnih godina, ponovo je skočio na 84%, a svaka druga firma koristi isključivo sopstvena sredstva kao izvor finansiranja. Drugačije rečeno, od 100 dinara, 84 dinara privrednik, u proseku, izvuče iz svog džepa kada želi da investira dalje u svoje poslovanje.
Ovaj nalaz ukazuje na neadekvatnost finansijskih proizvoda sa jedne i na oprez ili nerazumevanje značaja korišćenja eksternog finansiranja sa druge strane. Finansiranje pretežno ili isključivo sopstvenim sredstvima ne generiše rast ili ga generiše slabo i sporo. Zato je ovo jedan od jakih signala da treba razmišljati o proširenju lepeze finansijskih institucija i proizvoda usklađenih sa potrebama srpske privrede.
Kako navode u studiji, banke imaju poslovne politike i nemaju razlog da ih menjaju dok se ne promeni struktura finansijskog tržišta i pojave konkurentni izvori finansiranja. Kada bude bilo više alternativnih izvora finansiranja i omogući rad nebankarskim finansijskim institucijama, moglo bi se očekivati veće otvaranje banaka prema malim i srednjim preduzećima i startapovima.
Ističu i da, iako su nedostatak poverenja i nedostatak informacija još uvek prepreke za korišćenje finansiranja putem kapitala, ove godine se za 50 odsto povećao broj kompanija koje su otvorene da udeo svoje kompanije prodaju strateškom partneru, a 12 posto kompanija je iskazalo svoju otvorenost za finansiranje putem kapitala. Zanimljivo je i da podaci pokazuju da je kod kompanija srednje veličine došlo do velike promene raspoloženja, prošle godine one praktično nisu imale interes da uđu u pregovore sa profesionalnim investitorima (svega 3%), dok sada svaka šesta kompanija srednje veličine želi da sedne za sto. Ovi nalazi pokazuju znatan potencijal i potrebu za eqyity finansiranjem.
U USAID Srbija navode da veliki potencijal leži i u FinTech rešenjima i platformama za digitalno finansiranje. U Srbiji je tek krajem prošle godine počela sa radom prva crowdinvesting platforma, a Zakon o digitalnoj imovini počeo je da se primenjuje tek od 30. juna ove godne, pa ipak svaka treća kompanija koja prodaje preko interneta, svaka četvrta velika kompanija i svaki peti izvoznik imaju želju da koriste fintech.
Mikrofinansiranje po uzoru na dobre prakse iz drugih zemalja
Naučni saradnik Instituta ekonomskih nauka Dr. Isidora Beraha smatra da je za unapređenje izvora finansiranja neophodno uvođenje regulatornog okvira koji bi podstakao banke da se prilagođavaju specifičnim potrebama preduzeća, povećavaju iznos raspoloživih sredstava i relaksiraju uslove svojih kreditnih ponuda. Ona ističe da se restriktivnom monetarnom politikom NBS, smanjuje kreditni potencijal banaka budući da je nivo stope obaveznih rezervi visok. Takođe, visoke kamatne stope na državne HOV destimulišu banke da odobravaju kredite.
Digitalizacijom poslova, banke mogu da pojednostave postupak i vreme potrebno za dobijanje kredita, dok saradnjom sa inostranim investitorima mogu da ponude kreditne linije po povoljnijim uslovima pri čemu je neophodna podrška preduzećima u pripremi potrebne dokumentacije. Mišljenja je i da bi kreiranje uslova za razvoj mikrokreditiranja u Srbiji, po uzoru na primere dobre prakse iz drugih zemalja, najviše unapredilo mogućnosti za finansiranje preduzetnika.
„Za poboljšanje pristupa rizičnom kapitalu potreban je razvoj finansijskog tržišta, uvođenje novih finansijskih instrumenata i regulatornog okvira koji obuhvata fleksibilnu investicionu regulativu i održive izlazne strategije, unapređenje transparentnosti poslovnih performansi preduzeća kako bi se smanjio informacioni jaz između preduzeća i investitora i uvođenje garantnih šema čime bi se smanjio rizik koji prati poslovne poduhvate malih preduzeća“, navodi Beraha.
Prema njenim rečima, za vlasnike i menadžere MSP potrebne su edukacije o raspoloživim mogućnostima za finansiranje, kao i treninzi za sticanje veština. Beraha smatra i da su državni programi finansijske podrške, nedovoljno pokriveni sistemskim praćenjem efekata na poslovne performanse preduzeća i da to treba menjati.
Ona kaže da fondovi rizičnog kapitala, investicioni fondovi i poslovni anđeli nisu dovoljno zainteresovani za investiranje u domaća MSP zbog nedovoljne atraktivnosti njihovih poslovnih poduhvata, kao i zbog nestabilnog makroekonomskog okruženja. Sa druge strane, domaća preduzeća nisu proaktivna u privlačenju ove vrste kapitala, zbog nedovoljnog poznavanja prednosti ovog investiranja. Na domaćem tržištu kapitala, pribavljanje finansijskih sredstava emisijom akcija je izuzetno skupo i kompleksno za MSP, a svi su izgledi da se to neće u skorijoj budućnosti promeniti.
Prodaja kuće, auta ili zajam od prijatelja – tradicionalni izvori finansiranja u Srbiji
Osnivač crowdfunding platforme Loud Crowd Dušan Vulović kaže da su mogućnosti za alternativno finansiranje MSP, ograničene. „Kao alternativni način finasiranja, naspram uzimanju kredita, preostaje da neko ko želi da unapredi poslovanje proda nasledstvo, kuću ili stan, auto ili pozajmi novac od prijatelja. To su dobro poznate i tradicionalne metode alternativnog finansiranja kod nas“, kaže Vulović.
Prema njegovim rečima, samo tokom 2020. godine pokrenuto je preko 6,5 miliona crowdfunding kampanja širom sveta, a mali biznisi i inicijative su od svoje zajednice prikupili do sada preko 30 milijardi dolara. „Procena je da je doprinos crowdfunding svetskoj ekonomiji sada već preko 65 milijardi dolara i da će se taj doprinos do kraja 2025. utrostručiti. To je situacija u svetu, ali ovaj trend neće zaobići Srbiju. Ohrabruje da je veliki broj pojedinaca već okušalo sreću na inostranim platformama, pre svega u gejming industriji. Takođe, u Srbiji postoji i landing crowdfunding platforma i donacijska platforma za neprofitne inicijative donacije.rs koja postoji već nekoliko godina“, kaže Vulović.
Vulović smatra da ovaj oblik finansiranja ima budućnost u Srbiji. Donet je Zakon o alternativnim investicionim fondovima čime je stvorena zakonska osnova, ali je ključna prepreka promocija i upoznavanje zainteresovanih. On je podsetio da je nedavno počela da funkcioniše njegova crowdfunding platforma www.dobridabar.rs. Platforma je nagradna i donacija namenjena manjim razvojnim projektima vrednosti do 10.000 evra.
Puno je jednačina koje treba rešiti. Svašta se, takođe, može dogoditi na međunarodnoj sceni i uticati na domaće izvore finansiranja. Ako se zbog inflacije, iskidanih lanaca snabdevanja, poskupljenja struje i brojnih drugih faktora, smanji dobit preduzeća, to će uticati na odluke o finansiranju. Preduzetnici će, ako se kriza nastavi, biti usmereni samo na „držanje glave iznad vode“ i na osnovna ulaganja, pa je jasno zašto je opreznost reč sa kojom će privrednici dočekati narednu godinu.
