Više od dva veka stara ideja koja bi mogla značajno da smanji nejednakost i olakša mladima “ulazak u svet odraslih” opet je postala aktuelna zahvaljujući jednom nemačkom ekonomskom think-tanku.
Kako javlja Deutsche Welle, Nemački institut za ekonomska istraživanja predložio je da se svakom građaninu Nemačke nakon navršenih 18 godina dodeli 20.000 evra u sklopu univerzanog osnovnog nasledstva (Grunderbe).
Novac ne bi mogao tek tako da se potroši, već da se iskoristi isključivo za plaćanje školarine, otplatu stambenog kredita ili osnivanje preduzeća.
Kako do 22 mlrd evra svake godine?
„Ako zista želimo da stvorimo prosperitet za svakoga u bliskoj budućnosti, treba da smanjimo visok nivo imovinske nejednakosti kroz redistribuciju”, napisao je u predlogu Stefan Bah, poreski stručnjak tog think-tanka.
S obzirom da svake godine oko 750.000 građana postane punoletno, osnovno nasledstvo koštlao bi nemački budžet oko 22,6 milijardi evra godišnje. Taj novac može se nadomestiti povećanjem poreza na nasledstvo, uvođenjem oporezivanja vrlo bogatih građana kao i reformom poreza na nekretnine, predlažu ekonomisti.
U poređenju s drugim zemljama sa sličnom distribucijom dohotka, imovina u Nemačkoj visoko je koncipirana, tumače iz tog think-tanka. Najbogatijih 10 odsto građana poseduje dve trećine ukupne privatne imovine vredne 12 milijardi evra. Najbogatijih 1 odsto Nemaca drži trećinu, a elita od 0,1 odsto čak petinu ukupne imovine. Ali, bogati učestvuju sa samo 1,1 odsto u poreskim prihodima države.
Gini koeficijent
S druge strane, polovina stanovništva poseduje tek 1,3 odsto imovine, što znači da po pravilu ne nasleđuju ništa, procenjuje Forum New Economy. Stefan Bah tvrdi da su simulacije pokazale kako bi univerzalno nasledstvo snizilo Gini koeficijent – meru nejednakosti dohotka i imovine – za 5 do 7 odsto.
Štaviše, vrednost imovine najsiromašnije polovine nemačkog stanovništva skočila bi između 59 i 94 odsto.
Odakle ideja?
U koalicionom sporazumu novih nemačkih vlasti stoji kako će se uvesti mere za podsticanje vlasništva nad nekretninama kao i olakšica na dohodak i uplate u privatne penzione fondove. Inače, ideju o osnovnom nasledstvu prvi je uobličio američki politički aktivista britanskog porekla Tomas Pejn još 1797. godine. On je tada predlagao da svaki građanin s navršenih 21 godinu dobije 15 funti, odnosno 1.179 evra u današnjoj vrednosti.
Nekih 200 godina kasnije ideju je oživio britanski ekonomista sir Entoni B. Atkinson. On je 2015. objavio knjigu “Nejednakost: Šta se može učiniti” u kojoj je razradio tu ideju i predložio da se finansira iz poreza na nasledstvo.
